Писмо из Канаде
Драги наши,
Не можемо још да конфирмамо наш долазак овог лета, али, како сада ствари стоје, изгледа да ћемо морати да канцелујемо тикете које смо букирали, јер нас уби моргиџ за таун хаус што смо скоро купили. Додуше, за тикете имамо, али не можемо да скупимо за презенте свима вама и осталој фамилији, а без тога не иде да долазимо, јер нећемо да нас сматрају за неке бамове, као што су причали за Ђолета и његове, кад су својима донели по 100 марака, како су чип и како ништа нису урадили у Канади. Ми тако нећемо. Или долазимо као господа, или никако. Зато смо се и договорили да сејвујемо што можемо више и да све одложимо за следећи векејшн.
Иначе, ми живимо доста добро. Ја радим фул тајм и још два пар тајма, а Зорица је нашла и трећи пар тајм (преко викенда), али смо добро ускладили шифте, па можемо да се виђамо сваког другог вика.
Можда је то мало незгодно за Ребеку, али њој плаћамо деј кер после школе, а одатле је узима бејби ситерка и доводи кући на спавање. Она, иако је мала, разуме да ми оволико радимо за њено добро и да овако мора да буде све док не отплатимо моргиџ. Сваки фри тајм користимо да будемо са њом, па смо је тако ласт самер (или то беше претпрошлог) водили цео дан на лејк. Купили смо јој и хот дог и ајс крим и од тада стално свима прича како јој је било бјутифул.
Ја имам доста посла око таун хауса, (катујем траву, чистим атик) и некако уграбим пар сати дневно да сређујем бејсмент, јер хоћемо да га рентамо и тако повећамо инкам. Као што видите, да је лако - није, али кад је човек хард воркер и ако добро испланира скеџуал, може све да уради. Ја сам лепо дотерао линију на 130 паунда, па ми се неки наши душмани одавде подсмевају да сам се осушио зато што много радим и спавам само четири сата, али то је само зато што они много џелос на мене, а и не знају да ја увек уграбим бар 45 минута да дремнем у сабвеју. Човеку више и не треба, а и то је само привремено (25-30 година, док не отплатимо моргиџ), а после ћемо да уживамо. Све је лако кад имаш свој таргет.
Чуо сам да Ђоле и ове године иде за стари крај. Може се њему кад већ десет година чучи на велферу и још вози пицу за кеш, а жена му отворила бјути салон у стану, па ове наше гуске навалиле ко нездраве да раде хер кат. Али, шта им вреди кад не знају да инвест него све спискају на путовања и неке друге стјупид ствари. Зато ће цео живот да буду гоље и рентају апартман, а ми имамо проперти и сејвинг акаунт у банки. Он стално мејк фан од мене и прича около како сам фул и не знам да живим, али полако, заиграће мечка и пред његовом кућом. Ја сам већ обавестио Ревенју Канада о његовим бизнисима, па ћу да га питам како ће живи кад буде почео да плаћа таксу за све ове године. А то што он мисли како ми не знамо да живимо, мало се преварио.
Скоро сваки сатрдеј увече ја и Зорица попијемо кејс пива (онај мали од сикс). Додуше, она попије само једно, зато што мора на посао од девет, али се зато ја рилекс и смажем све остало, јер у сандеј радим тек од осам. Зато, кад га видите, немојте ништа да му верујете шта прича, јер он није човек за риспект. То је ризон што вам нисам послао паре по њему, јер знам како ће да каже да сам чип и да грабим само за себе. Ви знате да то није због тога, него зато што сам темпорари шорт, али и то је само док не отплатимо моргиџ. После ћемо сви да уживамо.
Са нашим људима се не дружимо пуно, јер они углавном воле да јузају оне који су нешто урадили у животу, а неће да раде и остваре свој сукцес кад им ова земља већ даје ченс. Добар сам само са једним колегом који ради са мном у фабрици и врло је полајт, јер ми увек доноси новине од јуче (српске на ћирилици), па могу да се упознам са сваким ивентом. Ја сам се нудио да му дам кводер, али он неће ни да чује. Много фини џентлмен.
Из тих новина и видим како се живи код вас, па сам конклужн да и немате баш много чиме да се прауд. Притисла немаштина и сви кукају да им стигне хелп од нас који крваво правимо сваки цент. Зато сам и мислио да вам саџест да продате то тамо што имате и дођете овде, јер би свима било боље. Паре бисмо уложили у моргиџ, а доста бисмо сејвовали и на деј керу и бејби ситерки, јер бисте онда ви кер о Ребеки.
Вама би овде било много најс, јер је у нашем нејберхуду један велики и леп парк где можете да седите по цео дан, а кад је винтер ми обавезно загрејемо ливинг рум на 18 степена и милина једна. Бедрумс не грејемо, јер је то чист вејстинг, а и здравије је овако.
Што се здравља тиче, ми смо доста добро. Зорица се мало жали на кичму, јер на једном џобу у верхаусу вуче пакете од 90 паунда, а после кад оде на други у мит плент, убије је ладноћа из фризера, па каже да ујутру не може да се исправи. Али то је само темпорари - до подне, после тога иде ко нова.. Ја се помало бринем и рекао сам јој прошле године да иде код доктора, али она никако да нађе тајм. Каже, треба много да се чека у вејтинг рум, па кад то помножиш са њеном сатницом од седам долара, испадне стварно много, а ми немамо мани за бацање.
Ја се понекад осећам дизи, нарочито кад завршим ону шифту од миднајт, али то није ништа сиријус. Свако јутро узмем један мафин за брекфаст и после могу да радим још толико. Најбоља ствар коју сам урадио је што сам бацио цигаретес, јер су на телевижн рекли да су много бед за здравље, а и доста нам је ишло из кућног баџета. Једино, још мало суспект у Зорицу јер сам фју тајмс осетио смок у батрум, па мислим да још увек сикретли пуши. Али, нека је док је не ухватим на делу, а онда ће да јој звоне уши три дана.
Размишљамо и да узмемо нови кар, али кад смо видели цене, оставили смо то за фјучур, јер је толико експензив да је то страшно. Још можемо да јузамо овај наш стари, само морам мало да загитујем руф, јер се Зорица стално жали како јој цури вода за врат кад је рејн. И Ребека кука да узмемо нешто ново на лиз јер је шејм од другарица када је виде у чему се вози, али не зна дете колико треба да се сејв за не дај боже и да мора да се пази на сваки цент.
Нормално, онај Ђоле купио нову тојоту и пре неки дан се дере ко сељак да га сви чују: "Земљаче, дођи да те мало провозам да видиш шта је машина". Возај се ти, возај, мислим се ја, а кад ти дође мантли фи и иншуренс, немој да долазиш код мене да ти бороу паре. Уопште не разумем те људе што не знају ништа да сејвују и који не знају да овде вредиш онолико колико имаш на акаунту. Само се плашим да ће да им буде ту лејт кад сазнају. Мада, да будем онест, некад ми падне на памет, па се запитам ко је рајт - ја или Ђоле? Кад га видим како је смајли сваки дан иако нема ништа, запитам се да ли вреди што ми толико воркинг хард и шта ће да буде за коју годину. Али онда се сетим колики ми је моргиџ и да нема рест док се он не исплати, па више о томе и не мислим. А после, кад то финиш, онда ћемо сви да уживамо.
Ребека је вери гуд и смарт кид, само понекад не можеш да јој објасниш какав је овде живот и колико човек мора да буде керфул, јер за час може да оде у банкропт, а онда оде и таун хаус и све што си стеко. Тражи, рецимо, понекад пицу за ланч или мек доналдс, видела од друге деце, и плаче што јој Зорица сваки дан шаље у школу хлеб и џем. А џем баш онај леп, хом мејд, сами смо га правили од бресака што смо ласт самер набрали на једној фарми. Али не вреди. Не можеш то да експлејн детету, па то ти је. Зорица се понекад сажали, па јој кажем да ће тако само да је поквари па ћемо муку да имамо кад буде гроу ап. Шта ће после да тражи? Бициклу?!
Сад је ухватиле неке мушице, па каже како све њене другарице иду на пијано, па хоће и она. Иди бре, дете, мислим се, само ми још пијано треба. То је овде експенсив да се смрзнеш. Па где су паре за тичера, за гас, за нотне букс... Коштало би ме ту мач.
А опет, не можеш баш детету ништа да не пружиш. Не може ни оно мимо света. Зато смо ставили на калкулатор и одлучили да је дамо у српску школу. То је много јусфул, јер она не прича нашки и то је за нас много пејнфул. Јер шта је човек без свог ленгвиџа? Зеро! Српски мора да се чува, јер смо без њега комплитли лост. Зато ће Ребека од јесени у српску школу, а ја сам се већ договорио са тичером да му опентам бејсмент, тако да ћемо да платимо само мањи парт. Мада ми не би било жао ни да платим све кад је то у питању. Српски је за мене светиња!
На крају, са олд бест, поздрављају вас ваши из Торонта.
Slobodno vreme
водили цијели дан на Грејт Лејкс. Купили смо јој и хот-дог и ајскрим и од тада стално свима прича како јој је било бјутифул. 
nista nije slucajno 
takva vremena... 
