Romance Cafe forums

DJEVUSKA: Za sve ljude koji su rođeni i preživeli

1950-te, 60-te & 70-te !!


Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetеs.


U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormanima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina, nismo nosili Pampers-e i pišali smo u krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga.


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Koka kole koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
A, klikeri?
Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem.


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...


Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !



Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.



Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!


Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!


Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom, a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.



________________________________________

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.

Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače
i naučnike do danas.


Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!


MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI.

DJEVUSKA: Za sve ljude koji su rođeni i preživeli

1950-te, 60-te & 70-te !!


Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetеs.


U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormanima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina, nismo nosili Pampers-e i pišali smo u krevet.


Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Koka Kole sa našim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga.


Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili Koka kole koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
A, klikeri?
Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem.


Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole...


Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !



Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.



Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!


Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!


Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!


Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom, a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.



________________________________________

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.

Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače
i naučnike do danas.


Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !

I ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!


MOŽDA ĆEŠ ŽELETI DA PODELIŠ OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SREĆE DA ODRASTU KAO PRAVA DECA, PRE NEGO ŠTO SU ADVOKATI, DRŽAVE I VLADE POČELI DA ODREĐUJU KAKO TREBA DA SE ŽIVI.

- Jedan covek je odlucio da se zeni. Dvoumio se izmedju tri slicne kandidatkinje. Tada je odlucio da pokloni svakoj po 5.000$ i saceka da vidi sta ce one uraditi s tim novcem.

- Prva je otisla u salon za ulepsavanje.Sredila je kosu,telo, nasminkala se,doterala,kupila novu odecu i sredila se vrlo lepo za tog coveka.Rekla mu je da je sve to uradila da bi mu bila sto privlacnija jer ga jako voli.

- Covek je bio impresioniran.

- Druga zena je otisla u radnje da mu kupi poklone. Kupila mu je stapove za golf,neke nove dodatke za kompjuter,skupu garderobu.
- Dala mu je te poklone i rekla da je potrosila sav novac na njega jer ga jako voli.

- Ponovo je bio impresioniran.

- Treca zena je ulozila novac na berzi.Zaradila je nekoliko puta vise nego sto je ulozila.Vratila mu je 5.000 $,a ostalo stavila - na zajednicki racun.Rekla je da zeli ulagati u njihovu buducnost jer ga jako voli.

- Naravno, bio je impresioniran.

- Dugo je razmisljao o novcu, zenama, o tome sta su one ucinile s novcem i tada je odlucio.

- Ozenio je onu koja je imala najvece sise.

- Takvi su muskarci.

- ZAKLJUCAK

- Danas se u svetu potrosi vise novca na povecanje grudi i Viagru nego na razvoj lecenja Alchajmerove bolesti.To znaci da ce 2040.g. postojati siroka populacija starijih ljudi sa velikim, cvrstim grudima i cvrstom erekcijom koji nece imati pojma sta da urade s tim.

Због могућности напада фашистичке Италије на Југославију, месеца маја 1940, изведена је делимична мобиилизација Југословенске војске с концентрацијом трупа у Словенији. Смотри борбене спремности присуствовали су и страни војни аташеи и новинари. Приликом обиласка ниже наведеног пука, стенографисан је говор капетана Ђурашковића одржан војницима, сачуван у архиву САНУ (САНУ - А36-119-263). Капетан је касније погинуо током Другог светског рата.


Говор командира прве чете, Четрдесетог пешадијског пука, капетана Луке Ђурашковића,
војницима на дан 26. маја 1940. у Помореки, код Брезовица. (Чета постројена у развијеном фронту, присутни водници)


"Слушај 'амо! Ми живимо у озбиљно доба и сваки од вас знаде зашто сте ту. Сви сте скоро већ старији и жењени људи, ви читате новине, је ли тако. Ако нам ко пружи рат, јебо га отац, ми ћемо прихватити и ратовати. У том случају, јебо му пас матер, морали би ми да примимо борбу, па макар сви изгинули. То би било од нас часно, је л' тако! Наши суседи 'Талијани, е то су курве једне. Они, јебо им пас матер, боје се ратовања, а хоће да добију земљу без крви. Они, фукаре једне, кажу да имају право на Далмацију. Јесте, добиће, али курац. Је л' тако? А зар ми немамо право на Трст, Истру и друге наше крајеве? Па дабоме да имамо! Сада се праве пријатељи, а сутра напали би нас, курве једне! Јер вам је то јасно! Јебо им пас матер, само нека дођу, послаћемо их у пизду материну!

Друго: ми, јужни Словени, били смо и јесмо најбољи војници Европе. Је л' тако? Дабоме да је тако и тако треба да буде! Мусолини је доста учинио за Италију. Он је много дао Италијанима, ал' их никад неће начинити храбрима, макар им курац дао, неће моћи да им да срце јуначко. Је л' тако? Је л' вам јасно!

Е, друго кажу 'Талијани. Они веле: код нас је све моторизовано. Наши су митраљези ФИАТ, наши су тенкови ФИАТ, наши су авиони ФИАТ и шта све ја знам... у пичку материну. Знамо ми то, али је у њих и срце ФИАТ, јебо их свети Јероним на небу. Само има једно, они нас не знају, пичка им материна! Је л' тако? Дабоме, баш тако, и тако треба да буде.

Друго: хоће да нам буду куратори, да гарантују наше границе, пизда им материна. 'Талијани и ко зна који курци - Немци, Енглези, Французи, Јапанци, Кинези и други, па чак и Друштво народа. А шта се нас тичу њихове гаранције, пизда им материна. Знамо ми шта су то гаранције. Курац гаранције. Јебо им пас матер, гаранцијску и курварску!

Друго: Сви ви знате да се наша војска најбоље храни. Је л' тако? Е, кад је тако, онда храна треба да буде још сто пута боља. Имамо куваре, јебо им пас матер, још и не ваљају. Па добро где су ти кувари, јебо им пас матер свима одреда. Дежурни, дедер зовни ми куваре, пизда им материна... Па добро кувари, јебо вас свети Јероним на небу, послаћу вас све да терате митраљезе у брда, у пизду материну, па да видимо да ли ће храна бити боља... Јебо вам пас матер куварску! Је л' тако? (Кувар Тробец јавља се: "Али господине капетане, из гриза се не море...") -"Куш, ништа те нисам питао. Марш у пизду материну. Јебо ти пас матер куварску. Кад те распиздим претворићу те одма' у митраљез."

Друго: Где је ту онај кога су убиле гаће? Ај, ту је! Е, баш тебе ћу послати на 'Талијане, јебо те митрополит. И ти си ми курчев војник и убиле те гаће... Слушај 'амо и шта се смејеш?... Сви ви знате да има и других којима се хоће наша земља, пизда им материна! Ено горе оне циганске курве, кажу да им припада Срем, Банат и Барања. Па добро, пизда им материна татарска, сто не дођу да узму пола Славоније и Хрватске, јебали их њихови грофови, јебо пас матер њима и Хортију и Телекију и грофици Марици!

Друго: је л' идете ви онако, преко ноци мало у Домжале? А? Знам вас ја добро. Све ја знам, је л' тако? Е, видите то не сме тако да буде. У нас постоји преки суд, па ту нема више шале. Одма' те стрељају, јебо те фараон!... Да ли ви мислите тако?... Ево иде ти командир негде тамо у пизду материну, водници шта ја знам где, јебо их Бог, и онако ништа не ваљају, поднаредници седе у кафани, а ви - у Домжале? Па ти сад лепо дођу 'Талијани, пизда им материна! Како би то све изгледало! И како би нас фино удесили... мајку им зицароску! Па то не сме да буде. Јер вам јасно? Не може то тако код нас да буде, како је било код Чеха. А, јок... Ето и то су курве које се уопште не боре, него само полажу оружје, кукавице, јебо им пас матер и њима! Па ево и Пољаци, јебо их свети Јероним, борили се... борили, а њихова господа министри - туп у авионе, беже курве авионима право у Париз. Ништа мање у пизду материну, да тамо тобоже владају, али само коме, пичка им мајчина! У нас не сме да буде тако и не може да буде тако, наравно.

Друго: Није то све што сам вам казао. Ама сви ви знате, па ви сте паметни људи. Ишли сте по свету и сигурно сте видели лепу варош Темишвар? Е видите кажу Румуни, јебо их Бог отац: "То је наше"! Па добро сад, пичка му материна, шта је онда наше? За који смо красни ми онда овде и шта ми да бранимо, кад ништа није наше? Пизда им материна! Па, шта ми плаћамо толико порез, кад је ово туђе? Је л' тако? Онда од нас неће добити нико ништа! Даћемо им курац тврд, и то тврд за много година. Нека дођу ако су јунаци, а ми ћемо с њима право у пизду материну, преко Драве и Саве, па макар сви изгинули!! Је л' тако?! И је л' вам јасно?! Е па дабоме да јесте, јер другчије не може и не сме да буде! Наравно! ... А сад, водниче, дај људима вољно!"

gollubiccca:
......djevuska-super si opisala nase vreme i...bilo je lepo..jos kad bi moglo da lici ovo vreme na to bar malo -joj -sto bi to bilo super............bilo je divno...hvala ti za secanje

gollubiccca (female, 25)
What is all around?

pegi_64:

..... ......no coment