Svi smo mi po malo Srbi Ovo je 100% istinita prica o Srbima u rasejanju. Za one koji sumnjaju u verodostojnost bilo kog detalja ove price, naziv mesta i vremena desavanja price su originalni i proverivi na bilo kom telefonskom broju srpskog vlasnika sa teritorije drzave Ilinois, USA, koji nadjete na white pages. Imena likova su izmisljena, ali je njihova nacionalnost originalna. Mesto desavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb Rockford.
Likovi: Srbi, izbeglice iz Bosne (nedavno pristigli), Misa muzika, Gajic (de uzmi jednu...), americki postar (ocigledno irskog porekla), americki farmeri, americki prasici, i interventna antiteroristicka jedinica groznih americkih policajaca, i jedan lokalni policajac patroldzija (picka od coveka, preplasen ko Sloba na kontra mitingu u Beogradu pre par godina-VOLIM I JA VAS), upravnik poste (zvani Ljupce od miloste), i postareva zena. Mislim da su to svi likovi, a ako sam nekog i preskocio, dopisacemo. Prica pocinje ovako.
Chicago Land, drzave Ilinois i deo severne Indijane je poznat kao najveca srpska kolonija u USA. U severo-zapadnom predgradju Chicaga, nalazi se gradic Rockford. U tom gradicu, koji je popriste nase price, zivi i radi (radi samo 10%, ostali su na grbaci drzave) oveca kolonija srba, izbeglica iz Bosne. Ljudi su sveze pristigli, tu su tek par godina, engleskim barataju srednje zalosno, naime celo naselje, jer ih toliko ima, moze da sastavi 3-5 prosto prosirenih recenica. Razlog zasto ih tu na jednom mestu ima toliko, verovatno lezi u cinjenici da se srbi "vuku k'o creva", a i stanovi su prilicno jeftini, nasi ljudi su u komsiluku, uvek mozes da se oslonis na komsiju, itd. 90% srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi nista. Zive na teret drzave i smisljaju kako da zeznu istu, ne bi li se osvetili amerima za bomdardovanja, raspad SFRJ, osnivanje turske drzave na Balkanu, Slobodana Milosevica, Franju Tudjmana (a ne on je umro), ne dobijenu premiju na sportskoj prognozi 1990 za samo jedan rezultat kad je Osijek tuko Zvezdu u Osijeku 3:0, sto ih jednom ostavila Fata mater joj muslimansku)..... i jos mnogo toga.
Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto avlije i cekaju postara ko ozeblo sunce jer im on donosi, nekom pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i pismo, al' retko. Bitan detalj za celu pricu je da se drzavne pare i bonovi isplacuju obicno 6. u mesecu. Srbi, naravno, ostaju Srbi, narocito kad su u rasejanju, inace su komunisti, Jugosloveni, Makedonci, Crnogorci, ili neki drugi politicki ili geografski pojmovi.
Pa kako to red vekovima nalaze, delegacija Srba ode 3. januara do obliznje farme svinja, te sa farmerom, americkim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog neznanja srpskog jezika, ugovori kupovinu 10 prasica. Pritisnuti nemastinom americkog drustva, kao i nedostatkom prostora to jest livade i dvorista, zamole istog da prasad zakolju i urede sutradan kod njega na farmi. Srbi pitaju jel O.K., a farmer kaze O.K., to je jedino sto tecno zna od srpskog jezika. Budala ie neznalica.
Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12 profesionalaca, te pocnu pripreme za klanje, uz bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi cereci treci dere, cetvrti suri peti lozi vatru , sesti i ostali vec svak po nesto. Pucketa vatra, kljuca voda, skice prasici, ma tipicna srpska idila. U neko doba pojavljuje se na vratima kuce unezverena faca prepadnutog farmera koji ne moze cudom da se nacudi sta se to desava. Covek godinama gaji svinje, a nikad ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove klanicu, oni dodju i odvezu ih. Tako je farmer godinama ostajao uskracen za idilicnu sliku srpske svinjokolje.
Nasi junaci rade li rade, nema se vremena za dangubljenje. Ipak, stigne se i da se popije po jedna za " Boze pomozi", ili " da se ne radi na suvo", ali posao ne trpi. Dok voda vri, i vatrica bukti baci se i poneko parce dzigerice ili bubac u pepeo, onako s' nogu, "bez leba". Kad je farmer dosao sebi, on otrci na telefon da pozove svoje komsije farmere da vide cudo nevidjeno.dodjose ljudi sa okolnih farmi. Gledaju dive se i ocima ne veruju. Neki su cak poneli i video kamere, ne bi li sta od tog cudesnig srpskog umeca i vrhunske tehnologije ukrali. Al' ni nasi nisu od raskida. Ako su i sisali vesla, nisu bas pojeli camac. Kako se broj posmatraca povecavao, tako se i ekipa profesionalaca, sve vise uigravala pa su na kraju tako brzo i spretno "redili" da ni kamere nisu mogle da zabeleze vrhunsku tehnologiju prezentovanu rukama svetskih majstora.
Sa prvim sumrakom posao je bio zavrsen, alat opran i spakovan. Prasad na putu za Downtown Chicago u pecenjaru "BELA RADA", na pecenje. Farmeri ostadose da blenu ko ovce, mamicu im svapsku, tj. americku glupu. Neka vide, pa nek se postide. Jeste li se zagrejali, tek sad pocinje nasa prica. Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001. Rockford, Chicago spava snom pravednika, a u jednom njegovom naselju tuzni i nostalgicni Srbi, daleko od rodne grude, spremaju se da u miru i sreci proslave najveci praznik pravoslavnih hriscana. U nedostatku sopstvenog dvorista, izadjose pred zgrade da sa svojium komsijama proslave Badnji dan. Posno je, ali moze i posno da se mezi a nadje se i po koji balon domace sljivovice iz otadzbine. Kako se sunce dize na horizontu, ekipa se polako zagreva, Semsa, Nino, Saban, Hasan, Halid, Himzo, i ostali renomirani "Srpski" pevaci tuku pusto tursko, sa Misinog stuba (ima 'Bose'- ove zvucnike i pojacalo od kolko 'oces wati, najjace u naselju, ma koje bre najace u Ameriku). Protrci i poneka Ceca-Mira, ali retko. Tece rakija, jaka, ljuta, al' ni momci nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu. Tesko malo uz posnu hranu, al' moze se. Pa jednom godisnje je Badnji dan. Ko posustane, i ukrsti ocima,a Gajic trci za njim, nutka usoljenim ringlicama, sipa casu rakije i vice: " De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" U neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto.
"Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!", viknu neko, a sreca ozari lica prisutnih. Svakog postar asocira na nesto drugo, a nase junake - kog na pare kog na bonove, uglavnom vole ga, k'o majku rodjenu. Ovo je zemlja dembelija. Oce, majko, brate, sestro, kume, postare! Postar sa osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili, oni se pozdravljaju sa njim, neki se i grle (pa to je postar, nije makar ko), a Gajic na gotovs sa flasom i casicom: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!". I dok dlanom o dlan, postar se utapa u razdraganu masu, dohvata se casice i po srpski je stresa na iskap. "Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu grla. Gajic pomalo iznenadjen postarevim "secret skills", brzo se snadje, te nasu jos jednu. I sledeca casica dozive sudbinu prethodne i njen sadrzaj volsebno nestade u postarevu grlu. " Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!! Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!" ovacije k'o na mitingu protiv Slobe. Gajic, sad vec iskusno, ne ceka vec samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5. casica i sve zavrsavaju na isti nacin. Radosni usklici polako ustupaju mesto divljenju. Slede 6. pa 7. pa 8. pa 9., vise niko ne progovara. Svi gledaju cudo nevidjeno, tj cudo od postara. I taman kad su im se oci osusile od ne-treptanja, super postar sruci i 10. casicu na iskap
i pade ko sveca. EEEEEEEEE!!!!!! oteze se sa prizvukom razocaranja ih grla okupljenih navijaca. "Sta mu bi?" - upita neko. "Sta sta mu bi, pa preforsiro se, a nije mezio!"- odgovori drugi. " Nego da ga unesemo da malo odspava, pa kad se naspava bice mu lakse". Receno, ucinjeno. Smestise postara u stan u prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom Badnjeg dana, uz nezaobilazno postarevo, za malo pa herojsko delo.
Dan tece dalje, vreme prolazi, Srbi sve veseliji, postar spava, itd. Sve krajnje normalno. E, ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz okolnih naselja iznervirana sto postara nema da im donese njihovu postu, okrene upravnika poste (zvanog Ljupce od miloste) i na tecnom engleskom jeziku mu se onako Srpski receno, najebe mile majke. Ljupce sav prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba dobije otkaz, a ne orden narodnog heroja ili direktosku titulu, brze bolje okrene postarevu zenu i pita: da nije mozda kod kuce, da mu nije pozlilo, da lise javljao?Zena ko zena, americka, nema pojma, i kaze da je na poslu. E, tek sad se Ljupce uprpio. Okrene 911 (policiju) i prijavi nestanak postara. 5000 policajaca grada Chicaga krene se u poteru za odbeglim ili kidnapovanim postarom. Posle dugotrajnog bezuspesnog traganja, jedan lokalni patroldzija, coskara (srpski receno), nabasa na parkirana postanska kola, ali u naselju gde zive oni krvolocni Srbi sa Balkana. Vidion kola ali vidi i masu na ulici i zakljuci da je postar u najmanju ruku kidnapovan ako ne i zverski ubijen i iskasapljen.
Odluci da njegova nadleznost tu prestaje te pozove stanicu, prijavi slucaj i zatrazi pomoc. Kroz pola sata, uz zaglusujucu buku sirena patrolnih kola, u pratnji jednog helikoptera, 12 marica punih pripadnika jedinice za antiteroristicka dejstva americke policije blokiralo je celo naselje. Istrcase organi bezbednosti pod punom ratnom opremom (za obezbedjenje nesmetanog obavljanja saobracaja kako je to voleo da kaze nas voljeni bivsi predsedni i njegovi SPS, JUL, SRS pacovi, tj. portparoli za stampu), ukljucujuci, pancire, slemove, vizire, sa automatskim puskama u rukama i "slobodankama, palicama o pojasu".Srbi ko srbi, znajuci da im je savest cista, a pamet od rakije pomucena krenuse im razdragani u susret. Gajic sa flasom i casicom u rukama i svojim neizbeznim: " De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
No americki policajci nisu ni 0.05 promila od americkih postara. Ne samo da nece da popiju, nego vriste, deru se i nesto prete. Sve to bi mozda imalo uticaja na pripadnike nekog drugog naroda, ali Srbe bas zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a Gajic da redom nutka, svakog pandura ponaosob: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" U neko doba, neko od Srba stekara (oni sto se stekaju pa ne piju svaku turu, vec po neku i preskoce) uspe da razume 'postman'. "Ljudi pa ovi traze naseg postara. Pa tako kazi, brate milicajac. Govori srpski, pa da te ceo svet razume. Evo ga kod Djoke u prizemlju", i pokaze prstom u pravcu Djokinog stana.
Panduri jurnuse u stan i na sred trpezarijskog stola nadjose predmet svoje potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smece. Krenuse da odmotaju les jadnog postara koji je herojski poginuo boreci se za Americke nacionalne interese, kad Djokina zena skoci na pandura, udarajuci ga po rukama u urlajuci besno. "Postman!", vristi pandur pokusavajuci da otrese Djokinicu sa ruke. "Ma ne diraj pecenicu, to je sutra za Bozic, jeb'o majku svoju". Ipak, pandura bese vise, te savladase Djokinicu i jedan teatralno odmota telo zavijeno u crnu kesu, na trpezarijskom stolu. Kad ono - guda! Mozete li zamisliti kakvo je zaprepascenje nastalo medju nadobudnim americkim specijalcima. Osetise se volovi, k'o da im je Senta Milenkovic svima rodjak u drugom kolenu.
"Ma snajka, oni traze postara", zavapi Gajic, i okrenuvsi se prema jednom od pandura, upita: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" "Pa postar je u sobi", rece besna Djokinica i pokaza u pravcu spavace sobe. Rezignirani panduri utrcase u sobu i tu napokon nadjose bezivotno telo postarevo. Pokusavajuci da ustanove na koji je nacin ubijen, jer su sad bili sigurni da je mrtav, otkrise da on hrce. Cimnuse ga i on se probudi. Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vise zapanjio. Da li su to bili panduri pred cijim ocima je mrtav postar vaskrsao, ili postar koji je, mamurno otvorivsi oci, ugledao sobu punu policajaca. "Jesi li povredjen", konacno se snadje da progovori vodja pandura. "Ko, jel ja!", zbunjeno ce postar, "ma ne, dobro mi je" "Jesi li kidnapovan" - zavapi pandur u ocajanju. "Ko, jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braca". Vodja jedinice, ponizen i posramljen besno se okrece i polazi ka kolima, razmisljajuci kakvi su ovo ludaci koje ni specijalna jedinica ne moze da uplasi, i "ko me i posla da trazim i spasavam ludog postara, jebem ti postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i...." Gajic neumorno trci za pandurima koji se povlace ka svojim kolima, i preklinjuci nudi: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj put bez sirena i rotacija, a onaj sa helikopterom je k'o pizda prvi pobego, vec odavno.
Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na naselje, panduri odlaze, Gajic stoji razocarano misleci na glas:" Jebo ove americke milicajce, sve trezvenjaci". Srbi se polako trezne, sutra je Bozic treba nanovo pit'. Glavni junak price, postar, krece ka svojim kolima i usput prolazi pored Gajica koji mu se obraca sav potisten i bez nade, sa onim svojim: "De, popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!" Postar prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj okrece i na engleskom kaze: "Samo jednu, za usput"!
Slobodno vreme
