DA… generalno sam verna osoba… prvenstveno sebi, prijateljima i partneru…najmanje porodici… pošto je ovde reč o muško-ženskim relacijama, jasno se deklarišem kao VERNA iz jednog jedinog razloga… “ne čini drugima ono što ne bi voleo da se desi” bio bi kliše ali pored toga dodala bih… kada bi mi se desila preljuba…ne bih varala NJEGA već SEBE da je sve i dalje ok…a nije…ako I dojem u situaciju…znači da nešto debelo ne valja… i odlazim…
...
…bila sam prevarena u životu… te mi nije stran osećaj… nije prijatno ali dok god se preljuba svodi na fizičko zadovoljavanje nagona…možda i može da se proguta… čim mi se mesto naruši… ja više nisam tu… povređene bivaju emocije (ne i
Ego ) … ponos raste a javlja se i pitanje… “zbog čega mu nisam bila dovoljna”… "šta sam još mogla učiniti"... možda baš ništa a možda mnogo toga...
...
Bilo bi lepo, zar ne, kad bi partneri uvek bili verni jedni drugima?
Neverstva se dešavaju. U principu, neverstvo je simptom da u vezi nešto ne funkcioniše.
Bolnica Sent Tomas u Londonu sprovela je istraživanje koje navodi na ideju da možda zaista postoje ljudi kojima je teško da odole prevari...
Da ne bude zabune: ako "gen neverstva" zaista postoji (što još uvek nije sigurno - to je samo pretpostavka nastala na osnovu jednog istraživanja), ne mislim da to može da posluži kao opravdanje.
Ostati veran-Da? Ne? Zasto?
(a i koj` mi je moj to trebalo 
)... pa ipak, tajna u poslednjih 5 godina je shto nisam imao kome biti weran (sa izuzet.com prethodnih mesec i po dana 
)
r@D 
