Chuj, shta nije?!
Scena 1.
Sinoc
Sedim za kompom, vrata od terase shirom otvorena, napokon jedan lep i topao dan nakon duzheg vremena. Okrecem se, sasvim sluchajno, i vidim malu dugorepu zver. Mrtav `ladan, ko furija, ulece u kuci, ne obaziruci se na moje prisustvo.
Shizmen nachisto!
Mish!
Samo mi je josh on trebao!
I tako, od dvanaest pa do jedan sam ga jurila po kuci. Podizala nameshtaj, jurila ga metlom… kumila ga, molila da izadje iz stana, da me ne nervira i taman kad sam ga izmamila da izadje, on se popne na trosed i sa njega, ni pet ni shest, skochi ( naprosto poleti, ko Supermen bre) na sledeci komad nameshtaja i opet zbrishe u meni nepristupachnu zonu. Katastrofa. Na kraju sam odustala i otishla na spavanje.
Vrata od terase su i dalje otvorena, kad mu dosadi, izaci ce kao shto je i ushao, sem ako nema nameru da pravi zhurku pa dovede i drushtvo.
Scena 2.
Danas
Kurs holandskog jezika, vec nekih dva meseca, odrzhava se u turskom "kulturnom" centru. Opshtina dobila jednu prostoriju za polaznike kursa, kojih je u pochetku bilo ne samo iz Turske, vec i iz malo vishe, drugih krajeva sveta. I zaista neam pojma koji mi je moj trebalo da odem u wc. Chula sam za priche, ali do sada nisam verovala. Shokiram se. Pored wc sholje, mala kantica ( (zelena) izgleda kao one koje koristimo za zalivanje cveca), a sa strane wc sholje cev i na njoj mala slavinica i crevo koje vodi do daske i vrhom izlazi iz nje, a toalet papira, nidje! Pretecha bidea?! Sapun za lavaboom, do pola istoshen, ko zna ko ga je sve koristio, kroz chije i kakve je ruke prolazio. Techni sapun, misaona imenica.
Dodjoh, videh, odoh cupkajuci.
Kakva diskriminacija!
Scena 3.
Danas
Pauza posle drugog pedesetominutnog predavanja. U grupi samo nas shestoro, petorica turaka i ja, izashli napolje da predahnemo. I tako, kroz prichu, jedan od njih… okrene se ka meni i kazhe na jako loshem holandskom " Servie, niet goed" Ja ga unezvereno pogledam i kazhem mu da ponovi? Neshto ga, shatro, ne sam razumela, shta on pod tim misli. On ponovi, ovaj put, malo vishe neprijateljski, i mashe glavom u znak negodovanja. Rat, Srbija… Muslimani… I taj rad… U trenutku po*izdim i onako besno ga pitam “Otkud ti znash? `si mozhda bio tamo? `si video? Odakle bre tebi pravo da kazhesh da je Srbija losha? Tip me gleda… ne veruje svojim ochima… zar ja onako fina da mu se na tako grub nachin obratim. Gledam ga, jadnik, i mislim se… koji moj ja ovde stojim sa njima, pa taj bi me sutra ubio da mozhe. Do juche je bio fin, a danas kad` je saznao da sam Srpkinja seva na mene ochima punim mrzhnje.
I tako, zavrshi se predavanje, a ja sretna shto napokon mogu da odem u svoj mali raj. Sad sve chekam da se ovaj moj Dzeri pojavi iz nekog coshka… da me dokusuri.
???????????????
) ... konzumiranje pasoolja !!!
