Romance Cafe forums

..........vozala je frajere doslovno
oko malog prsta

isla je sa njima prvo u krevet
onda u kupovinu do Trsta

zvali su je krvava Meri
nikom nije davala lako.......dzoni........ca blues

Rusija

Bakiceva ulica
Vec je zaspala
Senke se pritajile
Svetlost zgusnula

Nasa tiha soba se
Tek probudila
Nasa tiha soba je
Zatreperila
Ja sam jos studirao
Ona je radila
Nocu sam joj citao
Apadejeva

Nekad bi se cudila
Mojim pesmama
Nije mi dopustala
Da se zamaram

Nama nova godina
Nista nije donela
Kao da se zbunila
Il se rugala

Nama nova godina
Nista nije donela
Po nebu smo trazili
Svetlost Vostoka

Imala je snaznije
Ruke nego ja
Imala je snaznije
Ruke nego ja

Nije mi dozvolila
Da je savladam
Nije mi dopustila
Da je savladam

I MORAM PONOVO....



Ringišpil


curi od jutros od čet'ri i pet
rešilo nebo da potopi svet
nad gradom danima vise iste kulise
poliva kiša al' to joj je zanat
ma sve mi je ravno k'o severni banat
manje više i sa kišom i bez kiše

vreme se vuče k'o teretni voz
gde li večeras da promolim nos
klasika konobar un kafe makijato
prolazi vreme al' to mu je manir
ma sve je to plitko k'o plekani tanjir
izeš sliku nigde jedra na vidiku

daj okreni
taj ringišpil u mojoj glavi
to ne zna niko samo ti
bez tebe drveni konjići tužno stoje
dođi
iz plave boce se pojavi
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje ho čudo moje

veče se klati k'o prezreli klip
teška vremena ja težak tip
pa gravitacija začas uzima svoje
slab sam ja igrač za subotnje gužve
al' shvatam pomalo te pokretne spužve
neko pijan lakše život odrobija

daj okreni
taj ringišpil u mojoj glavi
to ne zna niko samo ti
bez tebe drveni konjići tužno stoje
dođi
iz plave boce se pojavi
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje ho čudo moje

znas i sama gde ova pesmo skoro uvek ide na kraju, uz pratnju akusticne gitare..i "hor beckih decaka"..

Poslije ljubavi ...

Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i zacudjen pogled konobara
sto nas vidi sa drugima.

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promasenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6.

Poslije ljubavi
ostaje recenica – dobro izgledas ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imas jos moj broj.

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vracali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne sifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da ce neko iznenada doci,
spustena slusalica kada se javi neciji tudji glas,
hiljadu i jedna laz.

Poslije ljubavi
ostaje recenica: "Ja cu prva u kupatilo"
i odgovor: "Zar necemo zajedno?"
"Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saucesnici,
cuvari tajne koja nije vise tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj zeni.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjecarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijedjena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge zene.

Poslije ljubavi
ne ostaje nista.


( Arsen Dedić)

Poslije ljubavi
ne ostaje nista.


( Arsen Dedić)

--------------------------



[b].........sjecas li se dana kada smo se sreli na starom gradu
okruzeni oronulim zidovima katedrale, obasjani sjajem svijeca
povezani muzikom,
opet sam ovdje, opet slusam baha
gdje si ti ?

da li je trebalo da kazem tad da svratis opet na stari grad,
te blijede slike katedrale sive
igra svjetla vizija, meka i naga,kao val
kao val

zaboravio sam baha u onaj tren,
kad u oku tvome vidjeh sjen, suze trag,
pogled blag

od tonova cudnih rodi se glas i tvoja dusa dobi stas
laka kao san, kao san
kao san

njezne ruke tople kao dah i[/b][b]jedan tako dodir blag,
dodir blag

svjet od cvjeca, ruke od papira, slika srece , sjecanja,
plamen svijeca, zvona zvuk,
zvona zvuk.............drugi nacin.........ca blues

i lile su kise na staklene krovove grada,
nikog, samo svjetla nijema ;

i onda si znala saputati dugo bez kraja,
dragi, i sjutra bit cu tvoja ;

cudna je tama,
tebi ni traga,
samo pustinja stara;

nekog trebam ja
bilo da si ti,
neka druga moja sreca,
da nisam sam;

sve mi znacis ti.......drugi nacin......ca blues

Poljupci su plovili...
Kao uspavane, prastare ladje,
uljuljkane u korito jedne sinje obale...
Voleh te tada kao što te nikad nisam, čekajući da mi se okreneš i ugledaš tamne ponore mojih zenica...

Put do jedne duše...
put do jedne žene...

Voleh te kao galeb svoje more, kome je posvetio čudnu pesmu i život svoj...
Jednog previše blještavog jutra, kada sam odlučila da ti ćeš mi biti svet...
Premalo je praskozorja dočekanih na tvom ramenu!
Brojala sam ih kao bisere, nanizane oko vrata mog,
one krupne što si mi kupio kada smo omadjijani popili celu noć,
umrljani sitnim poljupcima, brišući jedno drugom njihove tragove sa lica.
Voleh te...tiho i predano, prepuštena plimi lepršavih osećanja,
ne želeći da znam šta će Sutra da mi donese. Za mene nije ni postojalo.
Bili smo samo mi, pobedjeni i iscrpljeni, vapeći samo jedno za drugim.
Večnost je trajala. Mi smo ostali deo nje.

Vidim te. Ispunjavaš mi horizont.
Prepadoh se da sve je bio samo trenutak u snu,
a ti vizija koju sam dopustila usamljenoj duši da izveze.

Sve dok me nisi dotakao.
Bilo je i previše dobro da bi bilo nestvarno dobro.
Smejah se...u strahu da ne nestaneš...

A ti...našao si put...

s jeseni... kad bagrem opadne
potera me maler, što god krenem... propadne
još mi se u inat TA ŠTO NE SME... dopadne...