Romance Cafe forums

Djordje Balasevic
Poslednja nevesta

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
Brinu snajke sta ce koja mesiti
Neko m'i se, kanda, skoro udaje?
Pa, cuj
Moralo se i to jednom desiti

Tu livadu ja sam prvi kosio
Ma..Pricam vise nego sto bih smeo
Ajde..Odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo

Vetric glanca krune granja
Tamis nosi par lokvanja
Racun svedi: sta sad vredi mladost, tricava?

Nevazno je to sve skupa
Secanje je smesna lupa koja sitne stvari uvelicava

Oprezno s tom violinom
Ona cezne za tisinom
Ko da skakljas andelcice vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
Nece svet zbog toga stati
Nece biti prva sto se udala

Nista lakse nego sebe slagati
Nista lakse neg se nasmrt opiti
Nista teze nego zalud tragati

Od sto drugih nju sam hteo sklopiti
Srce cupka, al misao okleva
Ceka da se stvari same dese
Tuga lepse zvuci kad se otpeva
Pesma sve podnese
Bog je katkad pravi seret
Na strmini doda teret
I potura nedohvatno da se dohvati
Bog je dobar
Kako kome
Bolje ne pitaj o tome
Ucutacu iIi cu opsovati

Polagano, sanji-baci
Ti si znao sta mi znaci
Ko da heklas paucinu vrhom gudala
Kad pred crkvom baci buket, neka padne, kao uklet
Neka bude zadnja sto se udala

Samo bol je u zivotu siguran
Srecu nosi neki postar jako spor
Neka
Samo ovu noc da izguram
Sutra cu vec naci dobar izgovor

Ako nastavis ovako

Znam, zatvorit šeš vrata treskom,
i pobjeći zore prvim bljeskom,
prije no u sobu uđe dan.

Znam, s jedne će strane broja dva,
ostati bol i tišina,
svih onih sretnih godina.

Pazi kako hodas,
gaziš moje snove,
to nije moda,
to niko tako ne zove.


Ako nastaviš ovako,
od starca ćeš napravit' mladića,
ako nastaviš ovako,
od jakog ćeš napravit' slabića.

Znam, ostat će zdjela pitanja,
na pola puta do svitanja,
i jedan pravi odgovor.

I tad zatrazit ću opravdanje,
izgubiti svo poštovanje,
s nama je davno sve gotovo.

Pazi kako hodaš,
gaziš moje snove,
to nije moda,
to samo ti tako zoveš.

Merlin

Slutim dolazi strasna zima,
izmedju nas ce sneg da veje,
mene ce tada sano da greje misao da te negde ima.

Pripitomljena kao jare
bila si sestra mojih dana
ljubavna rana, zvezda kafana,
jare stvoreno za darmare.

Bila si bila dovoljno nezna
za one moje nocne dane,
kada si u meni brda snezna
lako pretvarala u vulkane.

A ja kao i uvek kada volim,
osecao sam bol najveci.
Nigde pobeci, nigde uteci!
Bez nacina da ti odolim.

Ponasao sam se kao samoubica,
usamljenik, moram da stradam,
Makedonska pamti ulica
dok tebe bijem kako sam padam.

Kao gradski vrabac si bila
na ulici, medju ljudima.
S nekim za stolom, s nekim u krevetu,
ali meni uvek u grudima.

Ako me ikada sretnes

Ako me ikada sretnes
u ovom ukletom gradu
ostani mirno
na istoj strani plocnika

Ne stavljaj ruke na lice
nemas sto od mene kriti
glavu gore
nama je ljubav lozinka

Ne pitaj je li pravedno
sto nas je prekrio mrak
ni to sto nismo zajedno
pusti suzu, daj mi znak

Ref.
Da jos nije prestalo
da nikad nece prestati
mogu proci stoljeca
mogu ti i umrijeti

A ti me nisi prestala
i nikad neces prestati
ljeta zime proljeca
za tebe cu zivjeti i pjevati

Ljubav je slijepa i luda
ne zna za Boga ni suda
al' lijepo pjeva
i lijepo dusu odjeva

Ako me ikada sretnes
ne stavljaj ruke na lice
stavi smijeh
i stare razglednice

Ne pitaj je li pravedno
sto nas je prekrio mrak
ni to sto nismo zajedno
pusti suzu, daj mi znak

DODJOSKA

Njenog brata znao sam tako, iz cuvenja
nisam puno mario za te Dodjose
vukla se ko kornjaca jedna jesen lenja
spori dani davno prodjose
pretio je da ce on
na put da mi stane
i da mu se sestre okanem

A mi smo samo
setali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato cvoraka
tih je dana zvonilo
u cast Malog Princa
i odvaznog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srecom bas tada sklopise
sto hiljada reci znam,
al' jedna mi fali
da nju kako treba opisem
i sram ga bilo, gospodo,
ko pomisli lose
al' ni nalik na druge Dodjose

Otad bas ne uzimam
svaku sto se pruza
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli,
a ruza je ruza
pa da na kraj sveta iznikne
ma da se redom postroje
odavde do coska
ni jedna ko moja Dodjoska
ta, idi, ni jedna ko moja Dodjoska

Djordje Balasevic
Pile moje, pace moje malo

Puteve sam pros'o mnoge
dobro sam proset'o noge
pile moje, pace moje malo
kuca mi je tamo gdi sam
nigde mira nas'o nisam
cedo moje, luce moje lepo

Prosao sam belim svetom
kitio se raznim cvetom
sret'o ljude bele, crne
ko kurjake i ko srne
ej, vid'o sam sta nije svako
procit'o sam zivot lako
lane moje, pile moje malo

Za zivot mi malo treba
tambura i parce hleba
luce moje, pace moje malo
sam tugujem, sam se tesim
kazu neki kako gresim
pile moje, cedo moje lepo

Ostadose iza mene
od sveg' cuda uspomene
varosi i zene razne
puna srca, case prazne
ne gledaj me, sta je tebi
nadji nekog slicnog sebi
slomicu ti srce kada odem

Gle, polaze noge same
to drumovi zovu, mame
pile moje, pace moje malo
ne zovi me da se vratim
lutalicu zvezdu pratim
cedo moje, luce moje lepo

Kuca mi je tamo gdi sam
nigde mira nas'o nisam
trazio sam dzaba srecu
kanda da je naci necu
deder ti so' tom violinom
ajde

Ostaje mi to što se volimo

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.

I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri.

Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".

Iako nisam neki pesnik
poeziju i rimu da pisem,
da reci u stihove slazem,
postoji nesto sto kroz pesmu
zelim da ti kazem.

Iako nisam taj talas
koji se kroz buru krece,
ili olujni vetar
koji slucajno sa puta skrece,
mozda sam neki zalutali putnik
koji trazi – samo malo srece ?

Iako nisam sunce
koje ce da te greje
niti ovaj sneg
sto bez prestanka veje,
ni zora koja vec odavno svice,
mozda sam malo zaljubljeno bice ?

Iako mozda nisam zvezda
koja pada i ostavlja
blistavi trag za sobom,
mozda sam slepi putnik
koji bez snage
stoji tu pred tobom ?!

Iako nisam blagi vetar
koji sa istoka stize,
koji zeli da ti pridje
bar malo blize ;
iako nisam rosa
koja se jutrom budi,
ne znam da li sam pesnik
il’ se zalud trudim ?!

Iako nisam sena
koja te u tisini prati
i zvuk koji kroz vreme
zeli da te vrati,
mozda sam tajni poznanik
koji zeli da te pamti ?

Iako nisam mozda
nista od svega toga,
mozda sam skrivena pahulja
iza sneznih bregova,
a mozda tajna koja se
krije izmedju ovih redova !

mislim da su moje pesme najromanticnije,naravno nisam subjektivan

PESMA BEZ KRAJA

Hteo sam nocas da ti pesmu pisem
jednu od onih koje vecno traju
kako kada slovom ne mogu da disem
a um mi je prosut po tvome beskraju.

stihovi mi placu negde u prasini
dok misao skupljam drhtavim prstima
o kolko te ima u nemoj tisini
u svemu sto dise u mojim ocima

zeleo sam samo da ti ruke ljubim
i daleko vreme stopim u blizinu
a znam da nemocan sve ponovo gubim
i sve dublje tonem u tvoju dubinu

Da hteo sam duso da ti pesmu pisem
sad dok san se igra sa mislima tvojim
kako kada slovom ne mogu da disem
a um mi je prosut vise ne postojim

kad ti s jutrom sunce lice pomiluje
a krupne ti oci san poklone danu
i dok ptica pesma daljinom se cuje
ne pitaj se gde sam, tu sam ti na dlanu.

ja