Romance Cafe forums

Naidju, tako, nezvane. Nezeljene. Modre i teshke, malo svadljive, razdrazljive tuge. Nichim izazvane. Ni treptaj oka, ni osmesi, ni muzichki diskovi, besomuchno menjanji nakon prve pesme... Nishta ih oterati ne moze...

Pa udjete na omiljeni sajt. I zavadite se s prvim ko je naishao. Pa i ako gledaju devojchice

... Kako se ovako lako u zajedljivosti utone? Koju ovo muku iz sebe hocemo da oteramo, preganjajuci se i prepiruci sa virtuelnim prijateljima i neprijateljima? Ili mi to onako, zbog ravnoteze medju zvezdama?

Shto bi rekao Tom (ili Jarry ? ) - ne, ne, dechko, ne prave se tako avionchici

Dobro, de, priznacu javno

... Ja caskala sa prijateljem. O ovakvim danima, o tome kako je rachunar bash zgodna sprava za uteci iz stvarnog sveta. O tome kako ima onih koji nam, makar i preko sedam gora i sedam mora ziveli, ulepshaju dan. Ali i onih drugih... I mislila o nechemu sasvim, sasvim drugom, dajuci temi naslov "Uzalud vam trud svirachi", a usput razmenjivala poruke... Pa pomeshala dugmice... I... Umesto njemu poruku, ja postavila temu i... Mislim... Shlogirah se kad videh da je ovo osvanulo kao nova tema

Vi mislite ja dzabe tvrdim da mi treba inzInjer

sto si ti to nesto naivna a? nista manje no Inženjera bi htjela "uzalud vam trud svirachi" nece moci ove noci... hhhahhaa, simpa tema nema sta

To je rekao pevac Sofronije!

Elem...

kad ja ono juche, u kasno jutro jednog ponedeljka, poslednjih dana maja leta gospodnjeg 2006-te , bezeci od stvarnih problema i svog profesionalnog zivota, htedoh da uteknem u radost i veselje i lake shale, pa udjoh na chat...

... Jutrom pijemo kafu zajedno. Kuva ko prvi stigne u "kafanu". Il' onaj ko zakasni. A jedna mala veselica, shto se smeje najsladje na svetu, pravi kiflice i jutrom ih deli - levo su one sa dzemom, desno one sa sirom... Ne verujete?!? Udjite jutrom na chat, pa cete se uveriti! Mirishe celi sokak! I kikot se chuje tri bloka dalje

I tako vam kazem... Pijemo mi kafu, kikocemo se, preprichavamo vikend, veseli, toplo ushushkani u chat sobu kao u mali kafe na uglu. Za svakim stolom poznato, drago lice... I ondaaaK... Dodje jedan mali shto nije iz nashe ulice. Jeste iz kraja, ali... Nekako... Nije da mi njega ne volimo. Ma ne. Nego on, valjda ljut na nas shto necemo da se igramo kako on hoce, a nece da nauchi nashe igre, te tako... Pokvari nam igru. I zavadismo se. Stvarno, stvarno.

A meni nekako zao da nam igra ne bude vesela. I ne znam da li me to vishe ljuti ili rastuzuje. Pa sve pokushavam da vratim veselje. Da ovu ruznu, izduvanu loptu shutnem daleko, preko ograde. Da nam ne smeta. Da nas ne zaustvalja u veseloj trci za maglichastim odsjajima sveta koji zelimo. Koji je bolji. Mirniji. Ispunjeniji radoshcu nego shto je ovaj stvarni, svakidashnji, u prashine briga zagubljen svet. I pricham, dovikujem, mashem rukama, smirujem, shaljem dimne signale, pozivam se na prijateljske topline i razumevanje... Pa sa radija chuh: "... uzalud vam trud svirachi..."

Eto... To je bila tema. Pardon, to je trebala da bude. Al' napravih greshku! I pomeshah Sofronija sa Tomom i Jaryjem. I dugmice pomeshah. I... A osvanu nova tema na forumu.

A pitanje za caskanje i za forum? E, necu vam kazem! Setite se sami. Ili potrazite. Ili izmislite. Ili... E! Neka sam vam rekla. Bash!

Auuuuuuu cilka
Gde od ovolike pisanije da izvucem temu,mada........ hmmmmm,
samo cu ti reci ovo......vidi.....pobeze mi misao........odoh da je stignem

Sreda 09:30 kafa i kiflice,ja castim

Cilka ispaljivačice

Cikla )))))))))))))))....vidi,ne moras mi verovati...ali bolje nemoj ))))...mislim,jel,eto...i tako...qq....za to igranje..volim ja..samo nisi navela,dal`je pesak....il`je travnjak?..da znam kako da se obucem )

(jes da sam najgora..i naopaka..i mislim sve ostalo..ali pravim te kiflice....mmmmmm ))

Ccc... Dva dana prodjoshe, a vi josh niste smislili ni pitanje ni odgovor. Nit' ko misli na svirache. Nit' na zaludne priche. Nit' koga briga za nemirne, dosadne, teshke kishe, koje provociraju na igru, na zadirkivanja, na rechi shto razgaljuju il' ljute, toplinom dodiruju il' gorchinom gorche...

I ne vredi, nisam 'tela, al' moram da vas pitam - shta vam se chini uzaludnim trudom? Il' od chega ste vi napravili uzaludne pokushaje? A pokushavate, uvek iznova verujuci da ce ovaj put uspeti?

Kad obrnem 200 puta i uvek dobijem isti odgovor.