Romance Cafe forums

cile011: E, Chorbasti, pojma ne znash kako te vide drugi!!!

Elem... Odmeren. Visoki, vitki gospodin, gipkih kretnji, bez i traga zadirkivanja u pogledu i rechima (kakav je kad pishe). Vedar i drag sagovornik. Ochiju shirom otvorenih, ljubopitljivih, spremnih da vide stvarno. I one divne uchtivosti, svojstvene onima koji vreme provode u drushtvu zzena. Uliva poverenje, a budi nemire. Al' ne da ni sebi ni drugima preko tanane linije pristojnosti. Tek kad-kad dopusti da u prichi dodjemo do granice, veselo se zasmje, pa odustane. I ostavi trag veselja. I nadanja. Kao da na taj nachin kupi ulaznicu za sledeci susret

cile011: Zamislite jednu visoku mladu zzenu, kratke kose, chvrste gradje, shirom otvorenih ochiju, usana razvuchenih u osmeh, uvek u pokretu... Ste zamislili?... E! Sad vratite u secanje mekocu kojom uspe da dochara ljude i stvari i dogadjaje i predele... Ste se setili?... E!

Shipak ona visoka, krupna zzena mozze da se povezze sa gomilom nezznosti koju nosi pod rebrima i u rechi ih pretache! Eeee... Ali, srecom, ona i u stvarnom svetu ume jednako veselo da se igra i raduje zzivotu i smeje se od srca. I da svu radost zzivotu i ljudima i pokazze. I da u meke rechi odene i ljutnje i tuge i nemire i pitanja i...

A nije da me ne zbune nekim konstatacijama... Moj ujka-Moma govori: "Tako volim da je vidim kad onako nasmeshena, a oficirskim hodom, prodje..." Oficirski?!? Ja? Al' eto...