Romance Cafe forums

...znas ti dobro da je To upravo TO....

BILO JE TO NEOBICNO JUTRO, JUTRO POSLE LJUBAVI I URNEBESNOG SMEJANJA SKORO CELE NOCI......USTADOH BUNOVAN I NESIGURAN NA NOGAMA......DODJOH DO KUHINJSKIH VRATA PO INERCIJI.....I TU VIDEH SLIKU.....NJU KAKO STOJI I SIPA KAFU U VELIKE SOLJE....I NJENO SAVRSENO MLADALACKO TELO , NJENU BAKARNU VALOVITU KOSU NA ZRACIMA PRVOG JUTARNJEG SUNCA...I NISTA NA NJOJ OSIM PRETHODNOG DANA KUPLJENIH NOVIH CIPELA.....TIHO SE OKRENUH I NESTADOH DA NE POKVARIM TAJ SAVRSENI PRIZOR, SLIKU KOJA ME PROGANJA GODINAMA.....KAO POVERILAC LOSEG DUZNIKA........

njegovi bokovi kao u hrta i očigledna nastava. ruski ili avganistanski,pitala sam se ja...

ili-ili (in@out)

godinama sam to prizeljkivala....
onda,jednog dana,on dolazi...ko da se nista nije desilo....ko da je otisao juce....pita me da idem s njim....moze da sredi papire...
ne,kazem.Negde u februaru,treba da rodim bebu...

obrisano.ipak je licno sasvim.

if in doubt-----avganistanci imaju duzu i ravniju dlaku

BiJo jhednom jhedan lhav
narogushen i ljut sav...
strashno strashno...

Taj je jeBo shta je hteo
tramvaj ceo... i...
oblaka jedan deo...
strashno strashno...

P.S.: ... ako ovo nije bash bash lichno... onda ne znam shta jeste... strashno strashno...

bash mi zao sto neki od vas nemaju petlju [ili nemaju licno-sve je javno] da dopisu nesto pod ovu temu. najveci napor u tom pravcu vidim , gomilu sladunjavih reci na temu ljubav ili ako je ko tanak i na tom polju, malo ironije moze da zakrpi skoro svaku rupu licni pozdrav entuzijastima-nejebcima....mike-leo.............

Tuga

Tuzna sam ti,mili...

Tuga me stisla teska
kao one noci,
kad rekao si mi da odlazis.
I sada kao i tada
misli su mi zbrkane,mutne
slojne i lepljive...
Misli tebi upucene.

Glava mi klonula
pod teskim zavesama
sto misli mi skrojise.
Ramena je ne drze...
Trup mi ko truplo,
stomak mi kamen hladan,
a u sebi izvor skriva.
Kladenac.
Bistar.
Cist.
Tece.
Romori.
Tebi,mili govori...

Tugu ti,mili govori...
Ne cujes je,mili
Znam.
Jedva je mogu cuti i ja...

Tek ponekad tako
u predvecerje neko lako,
osmeli se,mili,tuga moja,
bistra suza neka,
osmeli se izvreti na kladenac
i pojaviti se na ovom licu
od smeha satkanom..

Tek tada,mili i sama saznam
da nista jos proslo nije,
i da moje lice samo vesto krije
tugu neku hladnu...
suzu jednu,
bistru
cistu
iskrenu
i cednu...

Tuzna sam ti,mili...
Tek ponekad tako...
U predvecherje neko lako...

decembar 2003.

...jeli je owo dovoljno lichno..?