cile011: ... I nashi su se roditelji druzzili, odrastajuci u planinama, seleci se za poslovima, trazzeci mesto pod suncem, da se skuce. Da od nemanja uteknu. I napravili ulicu. I napravili nas u toj ulici, da je razveselimo...
Bilo nas je 17-oro. I svi generacija 60 i neka. I na kraju ulice livada kojoj su gradski oci chesto menjali namenu, ne chineci nishta sa njom, na nashu radost - te bice ovde vojni aerodrom. Ne, napravice stadion. Pa na kraju "budzino sokache" - urbanizovano naselje za gradske bogatashe. Al' za nas, shto smo na obodu te livade porasli, samo livada.
I kosh za basket. I mali golici. I cika i vriska i kikot i veselje i prve simpatije i... Na toj smo livadi svi nauchili da igramo, zvizzducuci ritmove, rugajuci se jedni drugima sve dok ne usavrshimo korake. U predvecherja ostajali da delimo tajne, krijuci se u senkama koje su svetla iz dvorishta s kraja ulice pravila. Zimi pravili Sneshka i igloe, sanjajuci daleke predele. Preprichavali epizode "Divljih godina", "Otpisanih" i "Kapelskih kresova". Zajedno plakali shto Sandokan ne uspeva da dodje do Marijane. Palili velike logorske vatre za 1. maj. I svi nauchili da volimo, da plachemo, da radosti delimo, da tuge umanjujemo. I u beli svet sa sobom poneli uverenje da je ruka prijatelja jedini oslonac.
Na toj smo livadi porasli. I prerasli je. I u beli svet otishli, noseci je u srcu kao miraz.
Sad zzivim u velikom gradu. I volim ga. I prija mi. I ne mozze da mi bude teskoban. Ne mozze. Ona se livada iz mog detinjstva u meni prostrla. I secanjima joj zalivam travu, da uvek ostane svezza. Da mi bude kiseonik kad gradska vreva zapreti.
Neo-n: hehe, Sandokan
- `de se toga seti
...
u mojoj Zgradi (NBgd,37, kod Genex-a) su vazhila neka izmeshana pravila - neki su se uredno javljali, kao da josh uvek zhive u svojoj Maloj Varoshi, a neki, opet, puni sebe - nisu se javljali verovatno ni svojim ukucanima
... mada, teshko nas je bilo videti na jednom mestu - okupljali smo se samo o zemljotresima, ispred zgrade, i taj sesh`n je lichio na koncert Zdrawka Cholitja - "sjatilo se & staro & mlado...", s`tim shto bi to bio zaista chudan koncert - u 3h izjutra swi su zijali nekud "uzbrdo", (blejali u zgradu koja se ljuljala), i verovatno jedino tada zapazhali zvezdano Nebo iznad nje (primetio sam da u Gradu ne znam za Nebo, nekako ne mogu da se setim da sam ga primetio, uvek idem od tachke A do tachke B, spushten pogled, ili pazim da me neko ne opizdi u prolazu, ili razmishljam gde sve josh treba da stignem za ovaj dan - ali u Nebo - ne gledam!
)
...
a nekad, kad je NBgd u izgradnji leti mirisao na katran kojim su zalivani betonski blokovi, dok je Stari Aerodrom josh bio u rushevinama, i poljane oko njega prepune neke chudne paprati, koje su malo-pomalo kolonizirali stanari susednih zgrada i pretvarali u improvizovane bashte, u kojima se s`jeseni pekla paprika i kuvao ajvar i paradajz - mi klinci smo tada lezhali na srushenim betonskim stubovima i gledali oblake dok plove ... nekud ... i nismo brinuli
... (samo shto od gledanja u Oblake mozhe da se zavrti u glavi, maike mi - ko ne veruje neka proba
)
...
eh sad - u toj kakafoniji mirisa katrana, paradajza, paprike, prastare paprati, mirisa lipe & kestena, istopljenog aswalta, mirisa oblizhnjeg auto-puta - odem u prodavnicu (ne jednom) i pozhelim kasirki "Dobro Yutro" - i u odgovor dobijem" ...
( sh`a li owai mali hotje??!)"...
...ali, nastavio sam, istrajno, da im budem
chudan - do dan danas, ne u istom kraju - ali ipak, gdegod - i obradujem se kad kao Cile pozhelim kasirki "dobar dan", i dobijem osmeh - nekako se prepoznajemo, i u Velikim, kao i u Malim...
...a mozhe biti - da nema Velikih i Malih Gradova - no Ljudi
chorba: ...a mozhe biti - da nema Velikih i Malih Gradova - no Ljudi rece zaruljica YEEEES
Ja kao rodjeni Novosadista sam dugo plivao na plimi novosadske uobrazenosti (nicim izazvane), a tek sto nisam voleo Bgd... chudo jedno!
A onda sam upoznao Beograd, i Beogradjane... i Beogradjanke... posebno neke... i zavoleo jako... i shvatio koliko smo mi pokondireni samozadovolnji i naduvani palanchani ponosni na devet generacija gradjanske mi porodice... i Kund K... i slicne gluposti. I ondak napisem u svom profilu PALANKA! I jeste palanka... i najlepsi grad na svetu... sve to na gomili.
Sa druge strane odem j kao gradjanin u selendru u Banatu bogu iza leve plecke i otvorim prozor izbacim se do pola iz kola i viknem halooo gde je ulica ta i ta... A domacin koji je u tom momentu pricao sa komsijom ispred kapije, prekine razgovor, doseta onih desetak metara preko siroke zelene povrsine sa sve jendekom, kakva je ispred banatskih kutja, skine sheshir osmehne se i rece: Dobar dan zelim, izvolite gospodine, kako vam mogu pomoci?
A gospodin sejachina (chitaj ja) shvati kolika je metropola to Banatsko Karadjordjevo.
I zaista kao sto rece zaruljia... ...a mozhe biti - da nema Velikih i Malih Gradova - no Ljudi
www.romance-cafe.com/forum/topic/1831/1/Mali-ili-veliki
Najbolji postovi ... ikad :)
...ne družim se sa svima koje sretnem u životu... 
...na poslu imam dvojicu sa kojima mogu o svemu da pričam... 
