Romance Cafe forums

Moje detinjstvo je obelezila ljubav. Ususkanost. Toplina. Zeleno. Plavo. Chichak. Potok. Deda. Bake. Ljubav,opet. Psi. Grozdje. Lubenice. Tresnje. Smeh. Sloboda. Pahulje. Jasenovi. Golubovi. Sunce. Lopta. Ljubav...



Mozda nije najbolji post ikad, ali je opipljivo, skoro fizicki dodirljivo i tako je tacno

e chestitam! ko bi reko da ova mala ima viziju pogodila je glede gostiju,rasporeda,emocija,kikirikija...i nema smisla da cutim.evo,otkricu i ostalo.pa,okupljeni narod slavi moj rodjendan a to sto nisam naveden predhodno,nije chudo.ja sam u drugoj prostoriji.veliki brat vas posmatra

#44: (17.09.2007. 21:50)
Koreni, seobe, kejovi i praskozorja

... nEčim izazvana ...
-------------------------------------------------------------
ca blues ..... ....eeeee, ali...ali to onda nismo više mi.... oni mi od onda....
...baš pre neki dan se setih onoga...kada bi se posle smrti opet vratio među žive primetio bi da se svet ustrojio kao da te nikada nije ni bilo....
-------------------------------------------------------------
..... evo kako sam ja primetila da sam preživela svoju smrt ...

..... Sve se pomešalo, isprepletalo i zamrsilo.
I stvarnost i mašta, i istine i laži, i snovi i java. I život i smrt. Više ne znam šta je šta.
Toliko toga, a sve tako slično, tako blisko, tako prazno. I tako crno. Razlike, ukoliko ih uopšte ima, sasvim neprimetne, skoro nebitne. Zanemarljive.
Baš sam zaglibila.
Ne sećam se koliko je vremena prošlo od kada sam zadnji put svratila na grob. Više ga i ne obilazim. Ne znam ni gde je.
Mene se izgleda, to stvarno više ne tiče.
Zaboravila sam sve, sate, dane, godine. I datum smrti.
Ne pamtim ni nadimak, ni omiljena jela, ni navike.
Ne sećam se ni lika, ni boje očiju, ni glasa, ni tajni.
Ni prijatelja, ni neprijatelja ... ni ljubavi, ni mržnji ...
Ničega.
Ni cveće više ne nosim. I ne plačem.........

Sećam se samo da me odavno nema. Čak ni tamo gde sam sahranjena. Baš nigde. Jednostavno sam nestala.
Pa šta.
Baš me briga.
Doduše, pođem s' vremena na vreme, da se potražim. Onda se obično rasanim – pa odustanem.
Ne treba mi to.
Šta će meni to. Nastala i – gotovo.
Više o tome i ne pričam. Skoro da i ne razmišljam. I ne tugujem. Spavam. Žmurim i ćutim.
Znam. Kada bih pričala – ne bi me čuli. Ako bi me i čuli – ne bi verovali. Kada bih i pokazala – ne bi videli. Ili bi, ako i vide – sumnjali.
Mogla bih i da se pojavim, ne bi znali ko sam. Ne bi me prepoznali.
Jer, svi su me se odavno odrekli. I zaboravili. Prežalili.
Baš svi.
Zar je samo jedan tren bio dovoljan da me obriše. Da me nema kao da me nikada nije ni bilo. Iako je taj tren trajao čitavu večnost, zar mi je to bilo dovoljno. Zar mi je to pomoglo da dignem ruke, odem i odreknem se sama sebe. I svega.
Naročito sebe.
Da, bilo mi je dovoljno da promenim sve. I rod i pol i poreklo i miris i boju. I ukus.
Promenila sam i agregatno stanje. Hemiju.
Postala sam nešto što se golim okom ne može videti. Niti ijednim čulom osetiti. Nešto što se ne može dodirnuti. Ni naslutiti, ni uhvatiti, ni – zaustaviti.
Nešto što se više nikako ne može povrediti. Nikada.
Tako sam samu sebe sklonila i spasila.
Samu sebe proklela, kaznila, izgnala i – zazidala.
Kada bi se zapitala, na trenutak, kako mi je – klimnula bih glavaom, nasmešila se i tvrdila – dobro mi je.
Šta mi fali, tu sam, u svetu pozlaćenih rezbarija, okružena kitnjastim dekoracijama sopstvenih sitnica, samo meni znanih vrednosti. Opkoljena moštima svih svojih svetinja. Prekrivena njihovim senkama. Njihovim pepelom. I paučinom.
Od same sebe sagradila sam sebi hram, kao ponosni grad.
I sakrila ga. Od svih.
U njemu, kao sveštenik sa čarobnim moćima, sa sudbinom sluge i zaštitnika, snagom svih kerbera, čarobnih lampi i kutija – čuvam sebe.
To želim. Tu sam. I dobro mi je.
Kažem.
A lažem.
Opet.


ferlucifer (female, 91)
...nemoj da se zezas sa mnom ...

... Ti li .... ti li ................................

Sedi zeka kuci pa mu se nesto pripilo pivo. Ode u market da kupi. Na kasi veliki red. Eto ga vuk, preko reda, do kase, trazi cigarete. Zeka sa kraja reda:"Sta je bre to tamo...Ne moze to preko reda...Svi cekamo." Vuk se okrene:"STA JE BILO...KO SE TO BUNI?"
Tisina...
Ode zeka kuci, sedne u fotelju, otvori prvo pivo...Popije i drugo, pa trece, pa sesto...Skoci sa fotelje:"STA BRE KO SE BUNI...JA SE BUNIM...NE MOZE TO PREKO REDA..."

Evo...Sad ja malo...Ko bre nije shvatio? Ja nisam shvatio?

Prica prva:

Otac imao dva sina...Deca iz drugog braka...Stariji se rodio kad je ovaj imao 42 godine, mladji se rodio kad je imao 45...U prvom braku nije imao dece...
Nesrecnim slucajem, u saobracajnoj nesreci, pogine mladji sin...Covek, sa svojih 67 godina, to veoma tesko podnese...Prosle su dve godine...Stariji sin odluci da se preseli na Kipar...Ponudili mu bolji posao od ovog sto radi ovde...Iako je ovde imao sasvim dobar posao, devojku sa kojom je bio u dugoj vezi, prakticno pred brakom...Otac ocajan..."Nemoj, sinko, umrecu, ti si u tudjini, nema ko da mi kosti pokopa."
Sin ostavi devojku, majku, oca i ode na Kipar...
Sutradan u lokalnim novinama oglas:
"Odricem se sina ....... Dugove na njegovo ime, i dugove nacinjene na moje ime ne priznajem."
Tako mora da glasi oglas po zakonu...Pricao je posle toga:"Ne trebam ja njemu, ne treba ......."


Prica druga:

Rodjen 1926- te u veoma siromasnoj kuci...U porodici jos tri brata i dve sestre...Jos sa svojih 6 godina isao je da radi po kucama bogatijih seljana samo za dva obroka dnevno i dva dzaka brasna godisnje...Brinuo se o stoci, zivini, podrumu sa vinom i rakijom...Vinarski kraj...Gazde imale preko 4 hektara pod vinogradima...Gazde imale i veoma lepu cerku...Stariju cetiri godina od ovog lika...On se zaljubi u nju...Njoj ni na kraj pameti nije takvo nesto...Razumljivo...

Pitam se zasto, heh, ali, on postane alkoholicar...Jednostavno se suvise cesto poceo navadjivati na pune bacve vina i rakije...Zimsko vreme...1941....Ujutru donese drva u kucu i ne ulazi vise...Gazde ga samo tada vide...Tada je obicno trezan...Ostatak dana je provodio napolju...Samo mu je gazdina cerka iznosila hranu...Tada je samo gledao...Grejao se u stali pored stoke, ali i u podrumu pored bacvi...Manjak vina i rakije nadoknadjivao je cistom bunarskom vodom...Veoma prosto...

Da ne duzim, heh...Rat...On sa partizanima...1945...Dolazi kuci...Kuca izgorela...Zapalili bugarski fasisti...Ostao samo kamen...Roditelji zaklani, braca poginula, cuo je da mu je sestra u susednom selu...Druga poginula u borbi sa jos jednim bratom...Rame uz rame...
Ode do one kuce gde je radio...Gazdi nema, samo njihova cerka jedinica...Sama u kuci...Drama prilikom njihovog susreta...Ni ona nije bila ravnodusna prema njemu...Vencavaju se ubrzo posle toga...Ona je znala za njegov nekadasnji problem sa alkoholom...Njen jedini uslov bio je da nikada vise u zivotu ne popije ni kap alkohola...On obeca...

Idu godine...Izrode njh dvoje dva sina i cerku...Izvedu na put...Dobiju ukupno sedam unucadi...Najstariji unuk rodjen 1973. godine...Svi su ziveli veoma srecno i bili veoma vezani jedno za drugo...

1992....Bolest obori lika u postelju...Okuplja se porodica....Ovaj sluti da mu je kraj...Zove sinove, pa cerku, snaje, zeta, jedno po jedno u sobu da se oprosti sa njima...Plac u kuci...Zove najstarijeg unuka...Trazi da svi ostali izadju iz sobe...Moli unuka da mu donese da popije casicu rakije...Nije je pio preko 40 godina...Sad ne moze da mu skodi...Ipak zamoli unuka da sakrije flasu da ne vidi njegova zena...Ovaj to uradi...Daje mu casicu rakije da popije...Ovaj, sa osmehom na licu, legne na jastuk i umre...Unuk u soku...Udju ostali u sobu...Plac...Na stocicu pored kraveta pljoska rakije...U unukovim rukama casica...Svi zgranuti...Ovaj isprica...Zena ovog lika krikne u ocaju..."Izneverio me je..."Padne nicice...Lekara, koji je inace ovih dana cesto bio u kuci, ponovo pozovu...Zena ubrzo biva prebacena u bolnicu u obliznju varos...Tamo trazi da joj dovedu advokata...Porodica joj ispuni zelju...Covek nije ostavio nikakav testament...Ona je po zakonu bila jedini naslednik...Nalozi advokatu da zapise njenu zelju,prethodno se dogovorivsi o skromnom honoraru od tadasnjih 3.000 DM...Kucu, imanje, njive , vinograde, sve sto je steceno vrednim radom tokom godina, odlucila je da proda...Punomocje potpisano, odneseno u sud na overu...Sudija po sluzbenoj duznosti doveden da u bolnici overi dokumenat...Uz prisustvo konzilijuma lekara da bi se ustanovilo da zena nije slucajno u stanju dusevnog rastrojstva...Sve se desava u dva dana...Porodica nema...Nemocni...Zena nece da vidi nikog...Njene reci:"Ako me je on izneverio, i pogazio datu rec, da nece da pije. Izneverio je nasu ljubav...Nisam mu trebala...A i meni niko ne treba...Necete na gotovo...Ja sam se mucila sve ove godine...Skolovala, lecila i sve sto je trebalo...Sada cete malo da vidite kako je kad morate malo da se pomucite...Ne zna se kad ce da se proda sve ovo imanje...Cim se proda novac ce u banku...Advokat ce da otvori racun...Vi cete malo da se mucite...Za 10 godina cete moci da podignete pare i da podelite na ravne casti..."Umrla je sutradan...Na sahrani bilo par komsija i najstariji unuk...

Imanje je ubrzo prodato, novac orocen u banci...Posle 1993. nije nista ostalo...
Deca?


Prica treca:

Brak se rasturi 1987. godine...Iz tog braka se izrodila dva sina...Iako im razvod roditelja tesko padne, nekako uspeju da se trgnu...Nadju svoj put u zivotu i postanu ljudi...Sa ocem su se vidjali veoma retko...Nije ziveo sa njima...Ozenio se ubrzo posle razvoda...Stariji sin je mislio da je ta druga zena u stvari uzrok razvoda njegovih roditelja...Nije zeleo ni da cuje za nju...Na uporno ocevo insistiranje ipak odluci da se upozna sa njom...Ali to tek posle 5 godina njihovog braka...Iako je na sudu dodeljen ocu, nikada nije ziveo sa njim...Ipak se nije dopao ocevoj zeni...Iz nedefinisanih razloga i dan danas...Iako svakog dana otac bar dva puta prodje pored sinovljeve kuce, ne javlja mu se poslednjih par godina...Razlozi nisu nikada saopsteni...A i ako ih ima................Ciji je sad taj? Sin, mislim...


Prica cetvrta:

Kad su mi se rodili sinovi...I jedan i drugi...Sa razlikom od dve i po godine...Plakao sam...Osecanje je bilo isto...Necu sad o tome...
Dodjem u porodiliste da vidim starijeg, kad se rodio...Iznosi ga moja majka...Drzi ga u rukama...Kaze:"Rodio ti se sin...Pazi na njega..."

Pazim na obojicu jos uvek...I uvek cu...

Flashback (male, 34)

_________________________

Zasto forum?
Evo zato!

folirantI


#598: (15.10.2007. 00:47) YUGONOSTALGIJA
Malo sam razmisljao, i nisam siguran ni da sam sada dobro izabrao temu. Ili je ovo sublimacija vise tema, ne znam, ali.
Veceras, na koncertu Indexi i prijatelji, bilo je svega.
Naravno, bilo je svega lepog. A da li to spada u Yu nostalgiju, zal za mladost, muzika koju volim, ko zna koja tema. Ali bilo je divno, bilo je setno, bilo je veselo, bilo je ekstravagantno, bilo je originalno, bilo je, sto rece Dado Topic, samo jednom u Beogradu.
I nije tema Yu nostalgija samo secanje na Jugu, to jeste Juga. necu nabrajati ko je pevao, iako su sve bivse republike bile zastupljene, ali.
Ali mirisalo je na lepo vreme, na ukradene poglede, krisom drzanje ze ruke, laganice, stiskavac, alkohol u krvi, na raspojasana cula, mirisalo je na sanjam, mirisalo je na zute dunje i narandze, mirisalo je na Indexe.
I to nema veze ni sa Titom, ni sa kraljem, ni sa partizanima, ni sa cetnicima. To veceras je bilo samo za uzivanje.
A da li nostalgicno, da li za zaljubljene, kome je to vazno.
Danas je vazno prebrojati se, svrstati se, lupiti recku.
Nisam nostalgican, ali veceras sam bio pun emocija, kako god se one zvale, osecale. Imao sam 14, 21, 35 godina.
Opet sam imao sebe, bar za trenutak
_____________________________________

quote

#77: (05.11.2007. 15:50) .........klub 27......
Iz Pionira nisam izlazila-od ritmicke gimnastike do klizanja,pogotovo za vreme raspusta kada su nas pustali na skolsku knjizicu, pa smo mogli da uz pljeskavicu kupimo i onu veliku koka kolu i osecamo se kao u nekom dobrom filmu i tako sve dok ne poplavimo.
Osim svercovanja na tasmajdanski bazen i letnju scenu-kada sam prvi put slusala i gledala muziku i muzicare uzivo, na nekom velikom…ma ni na kakvom koncertu nisam bila.
I onda opet- Pionir. EKV!KONCERT! I da mi nije taj bio prvi, volela bih ih isto ovoliko.Tada sam prvi put osetila ono sto zovu energijom , masom koja isto dise.Tada pa onda krajem proslog veka na ulicama moga grada.I tada je osecaj bio isti, a i vera jaka.Cista ljubav i vera u oba slucaja.Bezuslovna.
Nego,EKV… Urbano, jasno, tacno, a utrobu pomeri i posle live nastupa dug period skoro isti osecaj.I sada dok slusam modro i…zeleno… isto je. Nije isto kada podjem u Kursulinu, pa na mestu gde je davno,bas davno bio grafit(i to sam do tada vidjala samo na TV-u) vidim sivilo.


Moze ono da se otera u trenu,ako pozelim.Setim se samo letnjih dana( i noci) kada se nam je basta skc-a bila polazna tacka i gde je toliko normalno bilo videti mnoge koji su nam obelezili zivot na ovaj ili onaj nacin, poput Milana M.

Svako ima nekog koga nema mi ne zvuci utesno ni kada je nepoznat, a skroz blizak covek u pitanju.I nije u pitanju patetika od koje mi je muka, nego muka s razlogom koji je meni vise nego jak.A na onom prvom koncertu je odzvanjalo ono sto i sada vazi:

...odlazim sam, ostaju za mnom kosa i glas
stit koji nosim, svetlo neona
reci i slike u noci

koliko dugo ne vidim izlaz
ne vidim kraj
koliko dugo, ne znam ni sam

nisam mislio na to...

& ko sto bi rekao:



Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti
Bude kraj...

I samo idem dalje niz ulice... Nemam vremena, da bih mislio na to...


ako jedan post zasluzuje da bude ovde onda je to ovaj

Hvala M.

Partybrejker

#121: (16.11.2007. 02:25)

Zabranjeno voce je
chitajuci ovako, sve chast & vrlina, pa se pitam - `bemti , pa ko onda vara?

da me pogreshno ne shvatite, ne stavljam pod znak pitanja deklaraciju, niti se drugachije izjashnjavam, samo mi se chini da je vernost previshe glorifikovana... a time i precenjena... masu puta sam chuo frazu "nisam takav tip... da varam"... a onda, u iskustvu tih istih nadjem i-te-kako spremnost na schwrljanje, i to ne u najavi, nego kao chinjenichno stanje, vishe puta dokazano... shto nam govori da rechi malo vrede ako ih ne prate dela...

L&M, `otju retji, za sve postoji neki razlog, sa ove ili one strane, i na kraju skontash da je sve upravo onako kako je moralo biti... ili nije? ... mozhda je moglo poshtenije?... pa opet - nije... jer, ko je pretjutao za to je valjda imao razloga... i tako dodjemo do "garantnog lista" koji nishta ne vredi... ili opet, kod nekih - vredi?

______________
poJenta:
... nije stvar ( ) u "zabranjenom vocu", no liniji manjeg otpora, trazhenju izgovora za manje naporno, manje iscimano zadovoljenje davno podeljene lichnosti koja nije bila strpljiva da u jednoj osobi nadje shto joj dushi godi, no "jednu voli a druga mu kuva"... e ybg
... jedna mu "mirishe na zaprshku i jeftinu farbu za kosu", a druga, free & dos-toop-na, mirishe na najnovije parfeme jer ne mora da brine o pelenama, ruchku, shkolskim ocenama... "drugu" nishta ne sputava da se apdejtuje najnovijim dostignucima na polju pornografije dok je "prva" odavno zaboravila kako izgledaju tjegice koji se nose nizhe od pupka... e sad`, ko skonta zamku stereotipa josh i ima shanse da poradi na sebi, i "sa ove" i "sa one strane"... u zdravlju vam bilo


Partybrejker (male, 77)
... živi, i ne pitaj ))