jedan od najdrazzih peccata mog detinjstva je moj deda(drugi je poginuo na kraju rata,kada su ih neki Prle & Tihi jurili-nije doccekao joss 1 mesec da vidi sina-mog oca.
Pri kraju osnovne sskole bila je tema na pismenom,mislim da smo je svi imali,"Licnost kojoj se divim" ili tako nessto).I ja sam napisala ovo,a i saccuvala.
Opet su sazrele kupine i opet jedno lepo secanje.On je znao gde su najlepse,najzrelije i lako ih je dohvatao, a da se ne ogrebe.Znao je kuku da nacini i da mi dovuce granu da mogu i ja da uzivam u radosti branja.Bojio mi je obraze tim crvenim sokom da budem lepa i rumena.Smejali smo se, radovali.Govorio je da sam dedin prvi ponos i svuda me vodio sa sobom.On me je upoznao sa rekom,livadom i sumom, hvatao bubamare, znao svako gnezdo u obliznjoj sumi, ucio me kako da prepoznam zrelu lubenicu, slusali smo pre spavanja kako raste trava.Pekli smo palacinke, a kada se moja zalepila za plafon, smejao se toliko da sam ga posmatrala sa cudjenjem, jer sam ocekivala grdnju. I prvo jagnje je u kucu unosio da me obraduje.
Nisam ja tada shvatala da me uvodi u svet i zivot.Mislila sam da je sve to samo igra.A sada znam kad ucim lekciju iz biologije, koliko sam vise i lakse ucila od njega nego iz knjiga. I sada znam gde mi je pokazao kako pile prokljucava ljusku, i da ce kisa ako je " crven od sunca uvece" i da ce nevreme kad njega "kosti bole".
Prva slova pisao mi je u prasini, stapom, dok smo se odmarali u povratku iz prodavnice ili sa njive. I zauske kada sam imala ( sva sreca bila je zima pa je mogao) dosao je iz sela da me cuva da mama ne ide na bolovanje. "Sramota je",govorio je, "da tridesetoro dece sedi bez uciteljice". Kuvao mi je zito sa orasima hranio sa mnom ove nase gradske vrapce, za koje mi nemamo vremena.Dogovarali smo se da sve vrapce iz grada preselimo u selo,jer tamo ima zita.Dogovarali smo se,imali nase tajne.
Pricao mi je o ratu, o bombardovanju Beograda,o izbeglicama koje je on prihvatio.Pricao,pricao, i nikad mi nije bilo suvisno.Sad znam da je bio i filozof, i pedagog, i istoricar...taj covek koji je imao samo cetiri razreda skole.Nikada nije vikao, mamu i ujake nije tukao.Sve je bilo dogovor.
Nije on heroj iz rata,ali za mene on je velika licnost.I sada kada vidim coveka u sumadijskoj nosnji,pomislim:Evo moga dede.Ali za kratko.Otputovao je moj deda,tiho,bez jauka, "da ne smeta drugim bolesnicima koji mogu da spavaju" , pricao je doktor s divljenjem mojoj mami.Govorio mi je : "Kada deda umre,nemoj da places.Zasadi dedi na grob cvece i slusaj kako raste. "
Slusala sam i ovog leta.Nisam cula cvece, ali sve sto mi je pricao i cinio rojilo se pred mojim ocima zajedno sa suzama koje nisam znala isplakati kad je umro, ali sada same teku kad se setim svega
Drina (female, 73)
...budan ja kradem ono ssto oni
sanjaju...
)
...a kome nije jasno da ovo nema konkurenciju,ja stvarno ne mogu da mu pomognem...
autorki,dobroj vili koju srecem sve redje i redje...
Najbolji postovi ... ikad :)
... moram samo da naglasim da cu zadrzhati pravo redigovanja teme, u smislu odrzhavanja kvaliteta - znamo vec koliko su "ukusi razlichiti", pa da ne bi dolazilo do zloupotrebe "slobode govora" potrebno je da neko ipak vodi rachuna 
Znači, kad kažeš BUREK već si reko da je s mesom. 
....budite crna ovca u porodici. bela se brzo prlja...ozon... 
