Romance Cafe forums

...jednog jutra uhvatiSh sebe da se budiSh....sa Osmehom .....da ti leptirici u stomaku ne daJu miRa...da sve mozHeSh ....hoceSh....ZheliSh..... ....Chini TI se da moZhes i poleTeTi .....i dodirnuTi oblake....da si AkrobaTA na Zhici....nema sTraha....vRtoglavice....IdeS....a ustvari se osecaSh kao da LebdiSh....i niJE Ti biTno....Shta te Cheka...Iza ugla....samo je VaZhno.....da UgledaSh nJegoVe oChi....i seBe u nJima.....

(....tako beShe.....vaLjda....sve se naDam...oPet Ce....)

Pamtim. Sve. Al' pochetke s posebnom radoshcu. Pohetke i ona nadanja. I... Bash i nije lako izabrati, al' 'ajd'...

... Ushetao je, onako nasmejan i s gomilom vedrine u ochima, u pokretima, u nachinu na koji se osvrne po sali da odmeri sve. I u izguzzvanoj beloj koshulji. Markantan, crn, lep k'o greh. Al' meni samo josh jedna "stranka" u beskrajnom nizu. I josh jedna tuzzna pricha. Pa sam, ljubazno i tonom koji znachi i raumevanje, objasnila mogucnosti i nemogucnosti i zamolila ga da pamti da je u registru izbeglih zaveden pod brojem 428. I pozdravila, ochekujuci sledecu prichu.

A on, izlazeci iz zgrade, svom prijatelju, starosedeocu kog koga je nashao prvo utochishte u surovim izbeglichkim danima, ljut zbog izneverenih ochekivanja, rekao: "Pih! Kakva je ova kvochka. Sve ljubazno, odmereno, sve sa smeshkom. A ja cu posao da nadjem sutra malo". Pa zastao, osvrnuo se, sheretski se nasmejao drugu i namignuo: "A nema ni burmu na desnoj ruci."

Kad se drugog dana pojavio na vratima moje kancelarije, u popodnevnom dezzurstvu, ja zbunjeno mislila da neshto nisam objasnila kako valja. A on, s pola sendvicha u ruci i chokoladnom tablom u dzepu, doshao da proveri "jesam li ja uvek tako nasmejana, ili samo kad njemu kazzem da neshto ne mozze".

... Taj njegov duh! I osmeh! Smejali smo se i one vecheri kad smo se razishli. Da sakrijemo suze.

Lix, oduvek si bila rechita ali ovoga puta prevazishla si sebe...

Apstrahuj malo...

Koristitje ti garantovano....

Apsolutno potpuno i neopozivo se slazem...
Ili mozda pocinje sa C,c,c...?

Cile...podseti me...i samo na tren zabljesnu tamna noc osvetljena ocima koje videh prvi put...i svaki put u trepataju tom ziveh duuugo dugo vremena.

Kako pochinje ljubav?

moja ljubav... sasvim iznenada,neochekivano...u silnom traganju,ishchekivanju leptirica,klecanja kolena...ona,prava ljubav doshla je tamo gde sam je najmanje trazhila,bez ikakve najave...mirno,tiho..preshla preko svih nevidljivih zidova koje sam godinama,nesvesno, gradila oko sebe...pojavila se kao svetlo na kraju dugachkog, mrachnog tunela...i jednostavno i lako vodila ka sebi....sa sobom donela mir,razumevanje,rech,spokoj koji do sada nisam osetila...

...rame na kome zaspite..i pozhelite da na njemu sanjate do kraja svog puta..

mozda na ovu temu neshto i ja kazem...ali drugi put!Nisam raspolozena za pisanje ovih dana!

Samo, iznenada shvatimo da o nekome razmishljamo vishe no o drugima. Iznenadimo se time shto, odjednom, pochnemo da vodimo rachuna o svom ponashanju u prisustvu iste osobe, shto se dugo gledamo u u ogledalu, shto nam ni frizura ni garderoba nisu po volji, shto se plashimo da nam telefon nece zazvoniti, shto nam vreme bezi jer nishta ne stizemo...
To je zaljubljenost.
A u kom trenutku pochinje ljubav niko od nas to ne zna jer kad 'ljubav pochne' nishta od ovog gore shto napisah nije vishe vazno... Nije vazno a bilo je najlepshe dok je trajalo.

Pocelo je najljepsim rijecima,
najmednijim usnama,
najnjeznijim rukama,
najdubljim ocima.

...i sad, kad je odavno vec sve gotovo,
...znam da nikad nece prestati.

...kazesh..."bilo je najlepshe dok je trajalo" a ja bih ispravila..bilo je najsladje,najsimpatichnije,najuzbudljivije...
(zaljubljenost)

NajlepShe,NajboLje i Najvrednije je postalo onog trenutka kada je prestalo...(preraslo je u ljubav)

Znash li zashto? Otvorilo ti je nove vidike i dalo mogucnost da upoznash svoje nove kvalitete...

Rekla bih da se slaze i sledeci uchesnik teme:

I opet secanje...
Na neke kise..koje svaka kap padajuci podseca...
Kapi koje padaju kao staklene perle kupajuci ulice..
Tama je koja sijala Osecajem kojeg nikakvi cistaci ne mogase sprati..
Zaklopljene oci i cuvanje trenutka i mirisa.
Vazduh od joda...i nebo od zudnje.
I da...ne prestaje konacnoscu.