Romance Cafe forums

Ceo dan sam juce razmisljala o njemu!To sebi inace ne dozvoljavam...jer ne zelim..jer boli.
Secam se kada smo se napokon pogledali u oci....stalo je vreme...u glavi.. u.. dusi... u telu haos...leptirici do tada dugo dugo uspavani ,razleteli se po telu.Tri godine ,uvek nam je bilo kao i na pocetku..."luda" zelja za dodirom...pogled koji je mogao da otvori moje srce i prepozna ono najlepse u meni.Pogled koji je prosipao nebo na moje lice.
I svaki sledeci susret bio je isti kao da je prvi put.Uvek smo se "vracail" nasem pocetku..a onda je ptica poletela u pogresnom pravcu!Sada... svaki dan zaboravim po jednu rec kojoj sam ga volela...licna stvar...cutim...
Nisam htela vise...nisam dala manje...


Mislim da sam promasila temu...ovo je bila ispovest...uspomene su teska i trajna muka...

Kada tudja misao izadje kroz usne koje gledas.

I tako pocinje...
Recenice koje slovima zvuce ono sto nisu...Mislima kazu ono sto slova cute.
Korak koji slazes uporedo sa korakom tudjih nogu, posmatrajući odraz senki.
Odraz vaseg lika u ogledalu skupa...estetika ljubavi.

I tako pocinje...
Obala i pesak. Oblacno nebo i dva lika na suprotnim krajevima stvarnosti...
Usamljenost u formi dvojnosti stranaca, najednom postane zajednistvo.
Zagrljaj...lak kao pero golubice..oprezan kao zecic na poljani..i tako leprsavo dodiran.
Naslon na rame Pocetka...i sklopljene oci . Trenutak bez buducnosti i proslosti..Sreca, kao jedina postojanost u tijelu.
Krilo golubice minutama postaje narucje u kojem se celi svet ugnijezdio...
Visokoletaci odnose u nepojmljive svetove Skup koji dise udisajem onog drugog...
Ne znajuci, otkud, zasto, kako...suprotstavljeno gravitaciji...tako to poicnje.

Volio bih da mi sve pocne kao sto je TO pocelo.
...takav kraj ne bih nikome pozelio.

(znam da je previse licno, ali bojim se da se svi pomalo mozemo naci u ovome)

Volio bih da mi sve pocne kao sto je TO pocelo.
...takav kraj ne bih nikome pozelio.

(znam da je previse licno, ali bojim se da se svi pomalo mozemo naci u ovome)
born 63 (male, 42)


U tome je razlika izmedju pocetka i kraja...
Onog trena kada pocetak izgubi bozansko i predje u polovicnost..na pola puta do kraja je.
Vratimo se na Pocetak...
O kraju ne pricam, jer kraj jeste suprotno od rajskog.
Kraj jeste pakao.

Volio bih da mi sve pocne kao sto je TO pocelo.
...takav kraj ne bih nikome pozelio.

(znam da je previse licno, ali bojim se da se svi pomalo mozemo naci u ovome)
born 63 (male, 42)


U tome je razlika izmedju pocetka i kraja...
Onog trena kada pocetak izgubi bozansko i predje u polovicnost..na pola puta do kraja je.
Vratimo se na Pocetak...
O kraju ne pricam, jer kraj jeste suprotno od rajskog.
Kraj jeste pakao.

....moj pocHetak je bIo rajski....a Kraj paKao.....al' se nada da cE poNovo BIti PocEtak takav....

Za mene kraJ nikada nije bio pakao...jaka rec...
tesko je...boli...ali je i dokaz da je vredelo...

Ograda: uopshte ne mora da bude ovako. Ovako samo ja mislim, ovog trenutka, a pitanje je da li cu do kraja pisanija misliti isto. I da li se uopshte mozze "misliti isto".

A shto odvajate (za one koji odvajaju) zaljubljenost i ljubav? A shto ih sechete tako, postavljate jezera izmedju njih, ili polje puno chichka, lep mu cvet, ali je zafrknuto kada ti se uplete, u kosu posebno, pa morash da se shishash... Ili postavljate tanak led po jezeru, namerno tanak da se ne bi moglo preko. Naravno da nisu isto i naravno da zaljubljenost priziva ljubav. Shapuce, grmi, bukach nijedan bezumni.

Zaljubljenost i ljubav... Matematika emocija. Ili beshe logika. Ili i jedno i drugo. Potreban i dovoljan razlog. I opet, pogledaj pochetak, ogradu.

Ljubav pochinje kada se jave paradoksi, antiteze, katahreze, nazovite ih kako hocete. Kada se u zzar useli i spokoj, kada se u zanos utka oprez, u adrenalin razblazzi snom, ne adrenalinskim, vise onim jutarnjim, pred budjenje, pa ga troshish shkrto, a dragocenost mu veca; i kada se sa Midzzora spustish na Vrshacke planine. I kao vidish manje i sunce peche manje izazovno, a toplije ti.

Ljubav pochinje kada se jave paradoksi, i kada, zatechen paradoksom, ne uteknesh. Kada se nadjesh sa one strane rechi "prijati". Sa one strane distance koju ona naizgled benigno podrazumeva. "Samo za trenutak prestani da prijash, i ja cu nestati", nedvosmislena je poruka ove rechi u kontekstu emocija (ne govorim o tome da mi prijaju sunchevi zraci kada mi taknu nadlakticu, govorim o nechem drugom, Ledeni prichalil smo ti i ja o tome... pricham vec dugo i mislim o tome). U ljubavi ne prija sve, ali ti je drago bash zato sto ne prija (evo nas opet i kod "Shume Striborove").

Ljubav pochinje kada prIvidno savrsheni a prOvidno bezobzirni shtitovi nestanu. A za to je potrebno da iskushenja i paradokse prigrlish.

Ovako....

Svi smo, pomalo, promashili temu 'A kako To pochinje' jer pishemo i o kraju shto govori u prilog tome, izgleda, da pamtimo ono shto je loshe, na zalost...

... Nismo radili u istoj zgradi, al' pripadali istom platnom spisku i vidjali se o "sindikalnim" zzurkama. S vremena na vreme se chuli telefonom kad bih ja shta, ovako spretna za tehniku , zabrljala na rachunaru, pa mi trebala pomoc njegovog kolege iz kancelarije. Sasvim sluchajno, jednog jutra, na trolejbuskoj stanici, doznali da smo komshije. I otad krenuli da se, uz svaki telefonski poziv il' sluhajni susret, "prozivamo" za kafu, ko ce je platiti i kada. Usput uredno i uljudno jedno drugo pitali o ljubavima, o izlascima, zadirkujuci se na koga je red da napravi veliku svadbenu zzurku. I tako chetiri godine...

Al' dodje vrag po svoje. I dobih ja da radim popodnevnu smenu, za rachunarom za kojim on radi pre podne. I, uz kikot i gomilu shala i instrukcija "narani prasice i ne diraj dugmice" i "ne menjaj mi radio-stanicu i screen saver", sedoh ja tog popodneva za njegov radni sto. A na screenu, velikim trepcucim slovima: "Rekoh ja - kafa". A ja na to, nakon zavrshene druge smene, umesto one njegove napisah svoju poruku: "Kafa?!? Bez chokoladice?!?".

Sutradan me na screenu dochekala porukica: "Prva fioka desno.". Otvorila. A na belom papiru, rukom ispisano: "Sledi uputstva"... Vodila su do diskete. Diskete na kojoj smo narednih nekoliko dana razmenjivali porukice, shaljive, zadirkujuce, s kratkim rehenicama koje se shvataju po sistemu "kako ti drago"... Ko bi ikad pomislio da jedna obichna, mala disketa u pochetak mozze da se pretvori.

Divno.