A kako to pocinje?
Zaplovih starom gondolom kroz zabravljene kanale moje...
I sjecam se...zamisljajuci taj tren ekstaticnog nastanka u Vaseljeni koja strah ne priznaje...
Opijeni mirisi mosusne ekstaze ulivaju svoje boje u moje bice...pretace oci svoje u moje usne...
Zidine grada Starog na ostvu ribara pevale su zvuk vetra...
Penjala sam se stepenicama mracnim, osecajuci njegovo prisustvo iz mene...
Vetar me nosio i moji koraci hod po magicnom cilimu behu...
Cudne note pevahu u toj veceri, muzika od prirode napravljena...
Mi ..
Njegova ruke pisase po mojoj kozi vatrena slova...Vetar ih razgara svojim notama..Jugo , Levant u svom sjaju svome, bez bolesnog mirisa toplih trznica..vec mirisnog safrana i mosusa...
Dodirivao je moje grudi kao Adam Evu kad prvi put je vidjese...vajao je clanke moje , dajući im neznost naspram grubog kamena na kojem noga pocivase...Prstima mojim je vretenastost svojom kozom vracao.
Kosom golotinju moju pokrivao ..al' vetar Levanta ljubomoran na kosu beše...i razbaca je na hiljadu strana sveta..
Samo mesec obasjavase kamene zidine...Dajuci im boje slonove kosti moje u njegovim ocima..
Darivah mu se na obroncima stena...Plesuci, vetar je natapao mirisima stare ribarske kuće..
Dve sene hodiše Ostrvom...Zaluzine zatvorene behu, deca u krevetu ususkana, ribari zakljucani kraj svojih ognjista....
Pocisti vetar sve sa ulica....
Ostavljajuci nas dvoje, Vladalaca, da u ljubavi levitiramo...
Prevoj mojih ledja postade dlanom njegovim...
Na butinama pecate svog postojanja ostavi zauvek...Pokazujuci vetru i Mesecu da njegova sam...
Bubnjevi se culi u daljini...Ritmicki pokrecuci tela nasa u jedno da se stvore...
Opijum culnog zaigra u plamenovima po mojim zenicama...
Stopala mi ljubljase usnama svojim...
Ni u jednu pukotinu izmedju nas se vetar ne mogase uvuci...
Sjedinjenjem postasmo jaci od vetra i od stene same...
Glasom katarze nadglasasmo daleke bubnjeve ...
Mirisima duse nadmirisasmo safran i opijum Levanta...
Nakon toga..vetar utihnu...primirise se sene a mesec se sakri iza vilinskih oblaka
Hodala sam kamenim stepenicama , a on mi put osvetljavase...
Bez reci...disah magiju trenutka..
Cudno svetlo me pratilo sa kamenog ostrva starih ribara...
Nakon toliko vremena...i dalje...
Vetar Levanta pozove na to ostrvo svojim dalekim mirisom...
I bubnjevi se zacuju u huku palmi...
Ne odgovaram zovu jos uvek...cutim ga u vetrovima mracnim.
Na ostrvu dva duha hodaju za tih tamnih noci...Beleci se jace od mesecine same...Pronoseci vetrom pesmu o ljubavi koja je bila ...JEDNO.
