Romance Cafe forums

Kapiram šta hoćeš da kažeš, kad za nekog pomisliš: "ovaj tip je intelektualac", to bi otprilike trebalo da ima slično značenje kao: "ovaj tip je spiritualan", ili: "ovaj tip je osećajaC", ili: "ovaj tip je WOOW!". Ipak, termin "intelektualac" previše se rabi danas, previše kola po novinama i na usnama i stavlja se u pogrešan kontekst: dovoljno je da imaš svoj blog na sajtu B92 ili da dobiješ NIN-ovu književnu nagradicu, da te svi mediji proglase intelektualcem, a i ti samog sebe. Intelektualnost je danas do krajnosti banalizovana. Ustvari, SVE je danas do krajnosti banalizovano, svaki naš pokret je pogrešan, armije egzistencija baziranih na kondomima, čipsu, teve sapunicama i svetskim fudbalskim prvenstvima. Gotovi smo. Stopala nam se koče u stvrdnutom fekalnom cementu. Mrtvi smo 99% a možda i više... Ali, jebiga, opet sam previše odluto u digresiju, vratimo se intelektualnosti.

Uzmi primer onog pozera, cara uzdaha, Koelja. Taj tip je, po današnjim merilima, svakako neka vrsta intelektualca i jedan od najtiražnijih pisaca, sve modne revije grabe se oko njega. E sad, prebaci Koelja u ono vreme kad su scenom dominirali Servantes, Rable, Bokačo i ostali divovi. Ne zaboravi, tada nije bilo televizora da te omami, da ti parališe moć rasuđivanja, pre nego što će tvojoj podsvesti sugerisati koju knjigu treba da odabereš sa polica biblioteke. I sad, kakvu bi sudbinu doživeo Koeljo među takvim savremenicima. Verovatno bi, obehrabren konkurencijom, sebe pokušao da pronađe u svinjarstvu, pedofiliji i brutalnim danonoćnim opijanjima (gde, ruku na srce, i pripada većina naših realnih Ja...)

Možemo povući masu sličnih paralela između danas i juče: Mocart, Leonardo, Sioran, Dostojevski, Šopenhauer - sa jedne - i Darkvud Dab, Rambo Amadeus, David Albahari, Biljana Vilimon - sa druge strane.
I jebiga, šta sad... Ko je tu intelektualac (u modernom zančenju te reči), a ko ne.

Možda je previše toga različitog strpano u istu vreću. Preveliko breme sa kojim usamljena reč "intelektualac" ipak ne može da se nosi. Možda bi valjalo pomoći toj reči i napraviti neku suptilniju gradaciju među kapacitetima misli i duha.
Možda, kada bi postojale jezičke komparacije kao: "intelektualčina", "intelektualac" i "intelektualčić", naše bi nedoumice znatno brže bile otklanjane...

RAMBO AMADEUS...

Ako je intelektualac predstavnik
intelektualizma,u duhovnom,etickom
i jos sirem smislu,kao duh vremena.
Nema razloga da intelektualci nisu
T.Akvinski,Spinoza i Albahari.
A i Rambo ,moj O.Blagojevic
ne samo zbog knjiga i funkcija,
njegovo besednistvo je bilo
ono pravo.

ima rupu na sredini.

ugrozena vrsta na lokalitetu globalnog RC sela........

E pa ne znam da li da Ramba petljamo u sve ovo, covek je davno rekao za sebe: "Necu da budem intelektualac, ne zelim oko qurca lanac..."

svekar,svaka cast

zamislih se - u pravu si, pomislih, evo definicije bez deskripcije, a opet - ima jedno ali: tada je postojala Sveta Inkvizicija od koje nisi smeo intelektualno ni da prdnesh , shto nas dovodi do pitanja: danas, ili onda - bolje li je? - jer:


- i uvek je tako bilo
...&:


- nismo, jer josh nas ima

...keep walkin`

Po upornosti i sveobuhvatnosti uklanjanja svake žive iskre intelektualnosti u nama, Inkvizicija je u poređenju sa modernim mas-medijima mala beba. Dobro, danas nema fizičke torture, ali svake druge ima u buketima. Sve što oko tebe postoji ili niče dok hodaš ulicama stvoreno je i stvara se da te dodatno zaglupi, robotizuje, indoktrinira, banalizuje, omasovi. Banke, pekare, butici, šoping centri, fudbalske utakmice, Koeljo, Darkvud Dab, B92, vakumirane viršle, sve su to karike iste pantljičare.

U vekovima koji nam prethode, te pokvarene trovačke namere nije bilo, ili je bilo, ali znatno manje i nije toliko duboko prožimala sve pore ljudskih egzistencija. Ok, tu i tamo, od veka do veka, desilo bi se poneko sranje, poneki eksces, Inkvizicija ili Crna Kuga ili epidemija kolere, nešto što pokosi za kratko vreme veoma veliki broj ljudi i time pošalje u narod poruku da je smrt neizbežna i da je svako treba biti svestan. Svest o smrti je jedna od najosnovnijih, najpotrebnijih svesti. I ljudi prošlih vremena vrlo brzo postajali bi je svesni dok bi drhtali u njenom predvorju. Danas, kao da nema te osnovne svesti. Moderan čovek pošteđen je mnogih testova čvrstine. Moderan čovek, pošteđen svega, govori i piše i stvara nejasna, nebulozna, nečitljiva sranja. Moderan čovek, zaštićen pod zlatnom kupolom materijalnih zadovoljstava, sistematski je preobražen u izlišno jalovo nečitljivo plutajuće trošeće haringino govno na površini plavog mora.

Sad, gde je izvor svih sranja, gde smo pogrešno skrenuli? Kapiram da problem nastaje kada je neki mamlaz provalio električnu energiju. Do tada, ljudi su bili puno više upereni jedni na druge, puno više zagledani u sebe. Kad padne noć nije bilo interneta ili tevea da uz njih skrcaš nekoliko sati ili pobegneš od sumorne zbilje. U prošlim vekovima, živeo bi u najsurovijim mogućim uslovima, pod svećom, bez muzičkog stuba, bez mobilnog, bez električnih seksualnih pomagala, bez Romance Cafea da na njemu malo smlačiš svoju tugu, plus ti crkva (tj. Inkvizicija) diše za vrat. Jako zajebano vreme. Sedeo bi zakovan među zidovima, tu u viru tame, urastao u bradu, nalakćen na drveni sto izbušen strelama vandalskih plemena, sa kriglom piva pored sebe. Napolju ciči beskrajna nordijska zima. A ti sediš u svojoj kolibi bez žene. Od vreline crvenog plamena što kulja iz ognjišta cela ti faca bridi. Misli struje kroz glavu kao ljute zmijice. Nema palijativnih rešenja, morao si se direktno suočiti sa stvarima, i uz izvesno brundanje i poneko teško opijanje, stizao si negde, do kao neke spoznaje. Ok, naći ćeš ženu sutra, čim svane. Ok. I onda bi odlazio na počinak. I ujutru bi ustao iz kreveta maksimalno poletan i nadahnut i kreativan, spreman da podižeš i premeštaš planine i pišeš "Zločin i kaznu" ili crtaš "Mona Lizu". Danas, toga, jednostavno više nema. Previše remetilačkih faktora upliće se svakodnevno u naše živote, previše izlišnog blješavila, i sve je manje prostora za iskupljenje. Ustvari, nema ga više, gotovi smo, kraj nam se prikrada kao puma.

Sreca je da josh ima intelektualaca. (Iako, malo).

Na pitanje shta je intelektualac, dobih sledece odgovore od nekih desetogoshnjika:

1.Intelektualac je chovek najbolji u nechemu.
2.Intelektualac je chovek nenormalno pametan.
3. Intelektualac je najbolji i najpametniji.
4.Jako pametan i bistar i ima vece znanje od ostalih.
5. Kada je neko inteligentan i poznat.
6.Intelektualac je pametan chovek koji obavlja pametan posao.
7. Intelelktualac je chovek koji se bavi istrazivanjima i vrlo je pametan i nauchen.

Eto, tako deca misle.