Romance Cafe forums

Oba imaju svoje prednosti i nedostatke..
Gde je bolje?

Selo u gradu...
...Ali mi nije jasno zasto je tabu...

Nemam pojma, nije ni za chit-chat, ni za putovanja a bogami ni za Mesta za izlazak.
Jednostvano nemam odgovor.
Sorry
(I tako ce uskoro biti na dnu, zaboravljena.)

Kuca u predgradju...
Kuca, okucnica, bashtica sa sve ruzama, ruzmarinom i lepim Jovom
Zashto?
Rodjena na gradskom asfaltu, a li nisam dete vreve i guzve...
Mirne luke su moj dom
Mozda...samo mozda...jednom mesechno... Crveni rak...pa udri po pijenje....
Mada, kuj zna...mozda se i nadje neki domacinos koji ume da ispeche domacu...
E, onda...terevenka do zore, na otvorenom

....na selu,a blizu grada.Da bude tu kad ga se pozelis...


...i jeste za chit-chat...


...uz veliki pozdrav postavljacu...

slavkovica rulZ!

uz par dodataka:
- satelitski internet
- lada niva

...u predgradju sa dovoljno zelenila i prostora da se napravi sopstvena kućica iz snova...

...dvorište sa puno cveća...kuče po sopstvenom izboru...roštilj i provod do zore...

...a grad na dohvat ruke za sve sadržaje koji su neophodni za kompletan ugodjaj...

..jedno lepo potkrovlje na hipodromu sa terasom koja 'gleda' na stazu i ona dva usamljena hrasta i padok a u njemu dva razigrana vranca

..'desh vetje miline

...brvnara u shumi blizu reke il' potoka...unutra krevet, shifonjer, sto, dve klupe za sedenje, shporet "smederevac", kupatilo sa tush kabinom...obavezna veranda...na verandi stolica za ljuljanje a u jednom tyoshku zidani roshtilj...sasvim dovoljno za sretyu i mir...

Kad ja budem bogata i slavna (rekli mi da to ide zajedno ). Ma, u redu je, ne mislim vishe tako. Ali su ovako pochinjala nasha nadanja pred kraj fakulteta. Tako su pochinjale mashtarije, pa se uplitale u velike, svetle stanove, auto teget boje, neke kostime shto su u isti mah i zzenstveni i izraz poslovnosti... Nekad smo u detalje raschlanjivali kako ce izgledati koja soba u tom stanu koji cemo zaraditi i koji ce, normalno, biti u jednoj od onih ulica na chiji pomen se namah na bogatstvo pomisli... A uvek, uvek se moja pricha zavrshavala: "... pa da sagradim brvnaru na obroncima Rudnika, sa velikim drvenim tremom duzzinom celog zida. Pa da stanem na taj trem, s sholjom kafe u ruci i gledam kako pada kisha."

Da vam nije palo na pamet da me pitate imam li shta od toga? Niti da pitate KAD cu ja to da postanem bogata i slavna. I nemo' da mi neko rushi iluzije!