Romance Cafe forums

...a mozda sam klasican oblik budale kad dopustam da mi se necije reci ovoliko razlivaju krvotkom...i uvek se vracam po jos. Strasno mi je zao,duso...sto novih nema,i nece ih ni biti...nikada vise. Mozda ipak,nekad,negde,kroz okean vremena,na kraju sveta...

''Lichno..
Suzana@ljubav.com...mogu i ovde ne moram tamo.Kako da nadjem
smislene rechi,da te pozdravim i mahnem.Da lichno tebi zazelim zivot,
srecu i ljubav.I sada znam zasto ljubav i zasto Lolita i zasto Nabokov,
kao tvoja duhovna vertikala.Zagrli zivot,tako jos jache, ma i nokte zari.
Molim zivot da te prigrli i poljubi.Vechno ostani ljubavnica zivota.Neka te
zivot oplodi zivotom.I molim nebo,ostavi nama nasu Lolitu.Setih se sada,
ljubav ili karijera.Ljubav kao vechnost a karijera tren.I kako da neko
prvo ne kompenzira pravo prvo.Ti ne krijes tvoje prvo i jedino,ljubav.
I sta ja o tebi znam.Mnogo i nista.Zavisi kakvu i koju sebe pruzas meni.
I koja si ti u alteregu?I ne moram ja sve o tebi da znam.Ali znam tvoj
osmeh i glas,to vechno ostaje.Tvoja i moja istina o tebi.''

PS. On odavno ne dolazi u nase kafance... Suzana, ovo je napisao tebi... Ni slutio nije da cu pronaci njegove reci u etru...

sutra oko 14h holom ce odjekivati pffffffffffffffff.......

nedostaJesh mi......mnogo......

Naidju tako dani… Jako zeleni,pa oni osrednji,ali i ovi lepi.I uvek naidjess i ti.Sakrijess se ovako

,opet nas sve “prevariss”,ali neka.
Ubila bi nas da ti sve ne izreferissemo.I hocemo – kako ko bude svracao,tako ce se ista pricca priccati na drugacciji naccin.Srecom,Shangri je to,pa nas sve razumess,kao i uvek.
Ko neupucen bane na ovaj sajt pa vidi kako ti se obracamo,mogao bi da nam prikacci po neki fiju atribut.Ali,znass kako ja gledam na to?Koliko znam,ne postoji dokaz da onim nitima sve ne stizze tamo,u La.Zato,slussaj ssta ima:

za desetak minuta ce u holu odzvanjati tvoje.. pffffff...

lavju...

Njena slova su bila okrugla, topla i decije meka.
U neredu koji raste pa se spusta, krivuda po svom pravilu i odmah se u svojoj radosti oprasta.
Pisala je svojom azbukom i volela svoje nebo.
Pisala je podrobna i teska od osecanja mala sunca na ekranu koja su se plasila da sidju na liniju horizonta i tu ugnezde svoje dugorepe zar-ptice.
Bila je puna osmeha, sakrivena cvecem koje ima krupne listove i otvorene latice i ljulja se lenjo na brojnim
prozorima brojnih gradova kroz koje je ovim putem prolazila.
Bila je zaljubljena u zivot.
Bila je nestrpljiva i zelela da obasja sve u mahovima kada je bila u sebi svetla i nezna.
Prozracna, njena slova su bila chipkasta i umrezena kao splet pshenicnog klasja koje nebo istka kroz visoke lucne prozore na svojim dvorima.
Pa ih posle oponasamo vitrazima, mozaicima, kaleidoskopima i bojicama...
A uvek ostanemo nezadovoljni jer su oni slabi i trosni, a ne puni zivota.
Ona je bila nezadovoljna sto daje tako premalo ljubavi koliko je mogla.
Zato je tako i pisala.

...svaki post napisan ovde je cvetic u tvom licnom vencu satkanom od osecanja onih koji su te voleli...i kojima nedostajes,na ovaj ili onaj nacin,ali konstantno...


,dushice...

svi su tu...samo falish ti....

ipak nije normalno da neko vremenom fali sve vise...

stalno pominjemo po neki detalj..neku rec..neki dogadjaj..
pecanje na zvaku...
curetina s mlincima..
recepti za koh..
mirisanje domestosa..

ili jednostavno svi usred zapocete recenice zacutimo, a znamo da su nam misli upucene ka njoj..

uvek iznova s cudjenjem konstatujem kako je nenametljivo..ali s neverovatnom lakocom, mekocom, svojim osmehom ..i onim njenim slovima (koja su bila okrugla,topla i decije meka) usla pod kozu mnogima..usetala u otvorena srca..ostala kao nesto sto i boli i greje..kao flaster koji se za dusu , kao na ranu prilepi, ali ne lepkom , vec necim sladjim od sampite...

stvarno falis.....