Romance Cafe forums

a prkos se rascvetao...i kao da se od njega zamor cuje..." ja hocu kako ja hocu"...
ako..i treba...
a i ne treba..
sebicno..ali..eto nedostajes onooooliko...

... S vecheri sednem za rachunar, iz nekoliko pokushaja i mnogo psovki, uspem da se konektujem (znam, sad bi mi opet rekla kako sam "suvi genije" za moderne tehnologije... pffffff ), pa kliknem da se nakachim na MSN... I dok se one dve ikonice vrte, ulovim sebe kako se josh nadam da ce on-line biti i najduzzi, najdrazzi, najzeleniji nick...

... Posle dugo sedim i gledam u jednu tachku, s rukama utrnulim na tastaturi, u glavi preprichavajuci s tobom sve shto se deshava, shto me raduje il' shto me brine. I ne plachem. Ma ne bre. To mi se samo umesto rechi sa tvojih usana niz obraze kotrljaju... ma nisu to suze. To... to je... Ma, ne znam.

A vidish li ti od gore koliko nedostajesh, jednako snazzno iz dana u dan? Vidish? Ma, znam ja tebe, virish odnekud i pratish sve, tek s vremena na vreme s usana otkidajuci po jedno "pfffffff". Kad sklopim ochi, lepo te chujem...

I... josh nisam nauchila da crtam. Ne umem ni ruzze, ni bejlis, ni shnenokle, ni curetinu sa mlincima, ni njoke, ni nishta ne umem da nacrtam. Al' znam ja da ti znash da ti ih svakog dana ostavljam tamo gore. Za onaj jedan topli smeshak u tvojim ochima.

I josh da ti kazzem... Ustvari, rekla sam ti vec - nedostajesh mi. Jako, jako...

Ne znam ...
Idi bre, Cile ...
Sta god pokusao napisati, ne ide ...
Znas kada jelu fali bas onaj kapitalni sastojak pa nikako da ispadne isto kao pre ...
Cuvas li jos mesta za stolom ... ?
Polako, doci cemo svi ...
A ti ribaj gore neke zevzeke dok ne dodjemo ...
Ljubim ...

neshto se mislim.....sutra je nedelja.....divan dan zar ne.....
tamo kad se svi naspavaJu da te posetimo....recimo oko 2.....a i da me se secash ovako napupele....da se jednog dana smeJemo.....
e posle svi naravno na kafu.....i onaJ kolach od sira....
ti uzmi tiramisu.....pa cemo da podelimo......


ajlavju

p.s.
u sluchaJu kishe.....poneti kishoBran.....

...sramota me je da placem pred ljudima. Da,i kad mnogo njih place,ja to nikada ne radim. Mozda mi se tuga utopi i njihovu,ili opet proradi moj kontraski gen-ne raditi ono sto rade svi...nisam plakao ni kada sam posetio mesto gde spavas zauvek...ne znam-sve je bilo...sicusno,malecko,kao sto si i ti bila,i non-stop me je kljucao u glavu osecaj da nismo trebali tako da se upoznamo...ovde,stvar je potpuno drugacija...i znas,nije to ono: jao,sad cu da budem tuzan...jednostavno,odnekud se skotrlja suza,ne znam kako,ne kontrolisem ja to...ovo je svet u kom si zivela,i cinila mi zivot lepsim,svojom toplinom,duso draga...po stoti put,zao mi je sto toga vise nema,toliko mi je zao da sam sebi ne mogu da objasnim...bila si deo svih nas-neponovljiv. I jos uvek si,bar moj.


...sanjaj...

I...gde god se okrenem...



...green is good for eyes...

[image]www.fotorola.com/][img]www.fotorola.com/uploads/4b2cf1dfde.jpg[/img][/url][/image]