28.07.2006., petak
Toliko svega i svih oko mene... ... a ničeg nema. I što mi nedostaje samo jedan i brojim dane do njegovog povratka. A gde? Meni? Jok, u virtuelni svet. Pričao kako je to mesto na kojem živimo neko svoj život koji nam je inače nedostupan. Nedostaje mi pravi život. A opet, šta je pravi život? A opet opet, sanjam kako sedimo jedno do drugog i samo ćutimo i ništa. I kako smo sve bliže i kako je zagrljaj tu i ništa osim zagrljaja i zagrljaj je sve. I on kaže... nešto... nedostajanje je najgore ujutro. Skupi se u kuglu veličine većeg oraha, neravnu, izbrazdanu, gustina joj je jednaka gustini kosmosa pre onog velikog praska iz kojeg je nastalo sve, i mi, i ja nedojebana, i stane u grlu a one brazde i neravnine grebu, pa grebanje pređe i na oči...Najgore je ujutro, pred buđenje, ili tek probuđenima... jer te nešto od sna otrže a nema nekog da te u javi prigrli... i taj trenutak, i telefon utišan koji zvoni samo da bi me probudio... i sve...
A kako da zavolim nekog drugog?
I opet moram da odložim godišnji odmor za dve nedelje. Jebenog posla preko glave.
Sranje!
Naknadno primećeno, pa dodato objašnjenju "Moja je duša čista", nije bio odgovor na delić nečijeg posta, moja duša nije čista od sećanja, kako bi i mogla da bude, moja je duša čista u smislu da sam učinila sve što ja ovako slaba mogu da učinim. Da više ne znam, nisam sposobna, nemam snage... To sam mislila da kažem. To sam i rekla.
greenisgoodforeyes.blog.hr/arhiva-2006-07.html
MODERATOR-JEDINI ŽENSKI
