MODERATOR-JEDINI ŽENSKI
Čudno je kako ljudi koji nam odskora uđu u život, naiđu našom životnom stazom, postanu jako bitni. I mi njima.Što pokažu kada je stvarno bitno , važno i od…životnog značenja.
Ljudi kojima je život negde drugde.I tu su kratko, u prolazu.I ne planiraju nikakva vezivanja sa ljudima koje budu sreli na svojim stazama koje ih vode od njihovih utabanih puteva. Jer, moglo bi ih boljeti prečesto….i puno.I mnogi od njih su prijatni, ljubazni i …na tome se sve završava.
Mnogi….Na sreću…ne svi. Uvek se Posebni prepoznaju. Prepoznaju se po osmehu.Po onoj plavoj , lelujavoj , laganoj ali stalnoj, senci tuge negde u uglu oka. Tuge? Hm….veoma jednostavno…ljudi koji su mnogo toga prošli, proživeli, doživeli, dali i uzeto im, ostanu nekako, obeleženi tim laganim i stalnim dodirom tuge i sjete oko očiju.Koji je tu uvek.Ali, ne kao neizbrisiv trag nesreće , ne…Nego, kao stalan stražar, budan i oštar, da bilo koji momenat buduće i moguće sreće ne promakne, neproživljen, propušten. Jer, nisu im bitni momenti veselja, nego momenti sreće.
Mirne, potpune i zato i tako retke.....
I tako, slični nađu slične,,,, pa ma kako to bilo na čudnim i neočekivanim mestima. I kada se posluša onaj unutrasnji topao i nekad tako tih glas ,koji te upućuje kud, kako i gde…pa se osvrneš sa posebnom pažnjom na nečiji topao osmeh, oštar, brz i simpatičan hod…na nečije mahanje rukom svakoga jutra, i setiš se mnoštva toplih i znacajnih momenata koje doživiš i osetiš zahvaljujući takvim osobama ,i onda uzvratiš na sličan način…i, bude ti data prilika da opet potvrdiš svoja uverenja kako postoje ljudi koji su vredni pažnje pa ma šta to iziskivalo. A veoma često , nije od nas zatraženo mnogo ni puno. Poneka lepa riječ... iskren osmeh ,...slušanje ...i saosjećanje i kad si sam u problemima ali, kad nađeš vremena da budeš tu... da pokažeš kako ti je stalo i da brineš…i tada se redovno dešava ono što sam već tako često osećala, proživljavala…ti isti ljudi budu uz tebe kad ti je potrebno. Zaista potrebno, i vrate ti poverenje u ljude, jer neki drugi od kojih očekivaš da su tu, da ti se osmehnu i iskorače na tvoju stranu, uzmaknu, sklone pogled i …nestanu.
I ti isti ljudi ti pruže dio svoje snage kada je to najpotrebnije.
Pruže ti je u momentima kada skupiš svu svoju snagu, kada se odlučiš na važnu bitku imajući samo jednog važnog borca na svojoj strani – sebe samu. I to saznanje- da nisi sam iako si bio spreman biti sam, te ojača, obogati, vrati svu veru u vrednosti života i kvalitete ljudi jer, …svi oni drugi, sivi , mali i nebitni….padaju u tamu zaborava i osrednjosti iz koje nikad nisu čestito ni izronili.....
Hvala ti mila, sto si barem za trenutak bila moj prijatelj....i neka te andjeli cuvaju.....
mimaso
(female, 50)
Ovaj dan raskopcala sam jednim potezom oka.Pogledom obukla nebo u plavo,more dodirnula prstima i u l
mike-leo
