Romance Cafe forums

Dragi Ledeno Miran

bas si me potrefio. Ovo u vezi slabe tacke.
Naime ja sam jedna o onih osoba koje mogu biti najromanticnije osobe na svetu ali koje i kada se zaljube ostaju " na zemlji".
Medjutim eto desilo se da se zaljubim u jednu osobu koja se zove Claudio i da izgubim glavu. -Medjutim nikada nije bilo odgovora s njegove strane zbog mnogih razloga.
Najjaci je to sto je ozenjen i sto nema sanse da ostavi zenu - iako je ne voli vise - s obzirom da se oseca odgovornim itd itd porodica deca unuk itd.
Ja sam dosta propatila i neki drugi problemi su uspeli da me "odvoje" od njega - radila sam dosta dugo da ga izbacim iz glave.
Medjutim pre neki dan kada sam ga videla posle dosta dugo vremena (pravil sam se da ga ne vidim i nisam ga pozdravila) shvatila sam da ce on uvek biti moja slaba tacka ma sta ja zelela.

Prvi put u zivotu desilo mi se da sam izgubila glavu za nekim - ja koja sam veoma racionalna . I prvi put sam osetila divlju zelju za nekim. Bas tako, zivotinjska zelja, ovde kazu "viscerale" ono kada te nesto unutra tera da ga zagrlis poljubis ....itd...U odnosu na njega imala sam neverovatne predosecaje, ne znam kako bih to objasnila...kada ides u prodavnicu i osetis da ces ga bas tamo sresti (sto mi se dsavalo hiljadu puta)...ili pak znas je da je na moru i da nema sanse da ga vidis skoro, ali ti ipak odes da se prosetas i naletis na njega...neverovatne stvari...neverovatni predosecaji...

Eto kada sam ga videla pre neki dan shvatila sam da ce on uvek biti moja slaba tacka...i da nista na svetu to ne moze da izmeni....

zovi je kako hoćeš : slaba tačka, "nemoguća misija", "neostvarena ljubav"

postoji i pokušao sam, nije da nisam, da je zaboravim,

ali ne vredi

...ipak mislim da ne postoje nemoguce misije...ako dvoje ljudi zele da se sretnu, uradice to i na Marsu.

Ono sto nije ostvareno, verovatno i nije vredelo toga. Imam slabe tacke, naravno, ali one su, jednom-nekad bile moguca misija...i nije ih moguce odloziti, nikada...

.. Da kažeš prave reči... Jednom, nekada, bile moguće.. ostale u hodnicima sećanja i tek ponekad kao trnci duz kičme prođu i sete me.. Da je bilo pameti, a nije... Nekako s proleća...

...hodnici secanja su jako cudni prostori...uvelicavaju naoko nevazne stvari i od njih neretko prave eliksir cijih nam par kapi izmami osmeh na lice...opet i opet.

... je samo ono što ne želimo dovoljno. Ako ne želimo, nije ni bitno.

Nemoguca misiija ne mora biti podrazumevajuce tuzna ili nesrecna. Moja nemoguca misija i ja (kao njena nemoguca misija) smo ludo zaljubljeni, nenadyebivo srecni i apsolutno nemoguci jedno drugome (u uzem smislu reci moguce nemoguce). ALI... to nas uoste ne sprecava da uzivamo u svakom MOGUCEM udisaju jedno drugog, naravno, kad god je to moguce. I tako... ne bih menjao svoju nemogucu misiju ni za sve moguce ovog sveta. Eto...

Eh.. kako vas samo dobro razumem gospodine Čorbasti....

Pazi kada me to uopste ne iznenadjuje draga nepoznata omladinko, i sta kazes, kao da ce jelda padati over the Zemun?

... kažu velike količine nemogućnosti pretvorenih u paperjaste mogućnosti koje ako na dlan slete počinju od topline da se tope...

over d Zemun, naravno