Romance Cafe forums

Izuzetna tema,istinita i prisutna.Nažalost.
Molim vas da je ne uništimo bespotrebnim prozivkama.

"Nishta nas ne mozze sprechiti da uzzivamo u ovakvom danu".

Koliko god se trudili da ne usvojimo bilo kakav oblik predrasuda, okruzzenje diktira sasvim suprotan nachin nasheg odnosa prema istim.

Smatram da je naobaveshtenost, ili kvazi preobaveshtenost kljuchni krivac.

No, ima tu i nuspojava poput pozitivne diskriminacije.

Lichno, nemam predrasuda ni prema kome. Ni prema kome smatram sve kategorije ljudi koje mi svoju razlichitost ne guraju u oko.

Zzivi i pusti druge da rade isto. Mozzda za neke samo zaludan moto, a za neke nachin zzivljenja.

ova dusa bi zbog nekog ostala..al zbog sebe joj se nije dalo...
mi smo ostali...

Imam starijeg brata...porođaj je bio brz, prebrz, što je dovelo do unutarmoždanog krvarenja...tih godina to nije moglo da se ustanovi...11 dana po rođenju je dobio visoku temperaturu, koja je dovela do zapaljenja mozga i trajne zaostalosti...mentalne i fizičke...dijagnoza: cerebralna paraliza

može da komunicira, istina otežano jer ga lekovi protiv epilepsije koje dobija kao redovnu terapiju a i sama bolest onemogućavaju u tome...

nekada je mogao i sam da se kreće, ali ne da ode negde, nego po kući...sada više ne...kreće se uz pomoć naših roditelja, i moju kada sam tamo...ne zna koja je godina, ne zna koliko ima godina, ne zna da čita, piše, računa, nikada nije išao u školu...

ono što zna je da nepogrešivo oseti ko je dobra osoba a ko ne...on nikoga ne mrzi, samo sa lošim osobama po njegovom osećaju ne želi da razgovara...okrene glavu na drugu stranu i pravi se kao da taj neko i ne postoji...

i ume dobro da zeza...naravno najviše mene koji ga neizmerno volim...i uvek jedva čekamo da se vidimo i zezamo i odemo u kafanu...i uvek nam je najžalije kada se rastajemo...

dobro je dok roditelji mogu da vode računa o njemu, ali su i oni stari i bolesni...pitanje je dokle će moći...a posle? znam šta ću morati...

uz njega smo nas troje postali mnogo bolji ljudi i još uvek se učimo bezrezervnoj ljubavi od njega...

Kako je ovo rečeno!Smrzla sam se gagiTJu.

Koliko smo ludi,kada nam je potreban dokaz da smo srećni!Dokaz u smislu:tek kada vidim nečiju tugu,shvatim koliko sam srećna.

dakle....gagic=duusha..

da se vratim na temu...ne znam da li bih mogao da budem u vezi sa invalidnom osobom...nisam bio u takvoj situaciji da bih znao...

ono što znam da nemam predrasuda takve vrste...moj najbolji prijatelj je takođe invalidno lice...družimo se već 27 godina...i on mi je kao brat...

...mislim Grobare,to sto ne znas da li bi bio u vezi sa invalidnom osobom,nema veze sa predrasudama...pre bih rekao da ima veze mozda,sa strahom...jerbo,koliko vidim,moze se voleti neko ko je invalid...i te kako...

Znam da ces znati....i uradices najbolje sta god to bilo.....