Sex Pistols
Jedna od najpoznatijih i najkontroverznijih punk grupa 1970.-ih godina, kada je rock muzika postala toliko dosadna, da se mladi sa njom vishe nisu mogli identifikovati. Nastupali su na mestima gdje su mogli sablazniti, a ostavljali su tako loš utisak da su naprosto izazivali zanimanje. Trik je bio vrlo uspješan i ubzo se pročulo da je to najodvratnija grupa svih vremena.
Tada se prvi puta pojavio i John Ritchie, koji je odmah preimenovan u Sid Vicious. Iako tek početnik na bas gitari, bio je savršena figura za oblikovanje. McLaren ga je poticao na drogiranje, povraćanje na javnim mjestima, napadima na ljude.
U februaru 1979. g. Sid Vicious umire od predoziranja heroinom dok je čekao suđenje za ubojstvo svoje djevojke Nancy Spungen u New Yorku.
Glavni akter ili pokretač (nazovite ovu silu kako god hoćete, sasvim je nebitno) je bio Rock'n'Roll, samo u nešto modifikovanijem obliku i pod novim imenom, sposoban da Potpuno Uvredljivo Negira Klasiku, i još značajnije - dovoljno uticajan da probudi usnule, podigne potonule i osvesti nesvesne kroz vrtlog neverovatne energije, podstaknute gorčinom, koja se nakupljala u žilama mladih, do tada gaženih i osporavanih, i pretvarala sa u brutalnu agresivnost, spremnu da proključa na ulicama širom planete. U toj bujici emocija i energije i konstantnoj, gotovo misionarskoj, potrazi za promenama, iz kolotečine mediokriteta i kolektivne nervne tromosti, prvi svoj impuls izbacuju - prljavi i besni, jasni i otvoreni, agresivni destruktivci i neprikosnoveni zajebanti, čak i imenom protiv normi - Sex Pistolsi.
Njihova priča je vrlo neobična i daleko je izvan klišea i standardnih storija koje preplavljuju biografije gotovo svih bendova. Pistolsi, kao da su od svog postanka, nesvesno bivali ono što niko nikada nije, krojeći originalnost makazama imaginacije i Božjim darom, za koji većina ostane uskraćena. A priča je počela ovako...
U danima dosade i neizvesnosti, 1972. godine Paul Cook i Steve Jones su premetali svoje želje, stvarali iluzije i hteli samo jedno - da osnuju neponovljiv, uspešan i uticajan bend. Momcima sa jakim predispozicijama anarhista i destruktivaca, nisu bili dostupni čak ni instrumenti, pa su morali da se "nekako snalaze", odnosno kradu, po klubovima i barovima, u kojima su davili Dosadu, okačenu im o vratove poput omče .
Sve to bio je uvod u buduće poglavlje jedne epohe nastale u talasu ludila i euforije, koje je izazvala pojava Sex Pistolsa.
Pored zanimacija ove vrste i ovakvog načina gaženja vremena, a sve to zbog neizdržljive želje da se uzme gitara, odsvira nešto žestoko i kruniše rečima, kao pozivom - "Get pissed, destroy!", momci su ubijali vreme i posećivanjem sex-shopa prigodnog imena - "Sex", u vlasništvu Malcolm McLarena i Vivienne Westwood. Kontraverzni McLaren pokazuje da poseduje nepogrešiv instikt, koji uvek bez izuzetka vodi ka sigurnom profitu, neuhvatljivom i nedostižnom za mnoge.
Već 1973. godine, počinje da se oseća talas nadolazećeg tornada i u grupu, na mesto basiste dolazi Glen Matlock. Još su se neko vreme u bendu zadržali Nightingale i Noon, da bi, 1975. dobili šut-kartu u jednom pravcu. Oni koji su ostali, dakle Jones (gitara), Cook (bubnjevi) i Matlock (bas), predvođeni menadžerom McLarenom, kreću u potragu za odgovarajućim pevačem. Avgusta,1975. godine i ovaj deo mozaika biva uspešno popunjen, zahvaljujući neobično arogantnom i neosporno autentičnom John Lydonu, takođe vernoj mušteriji Prodavnice Skrivenih Želja. Sklop je bio potpun i projekat nazvan "Sex Pistols" je mogao da krene u susret putevima uspeha i anarhije.
John Lydon je rođen 31. januara, 1956. godine, u Irskoj. Odrastao je u hippie-porodici, a naročit uticaj što se muzike tiče, na njega je ostavila majka koja je bila veliki fan Alice Coopera. Rano je shvatio da mu škola i ne ide baš od ruke, pa je krenuo da traži svoje mesto pod suncem na nekom drugom mestu, što dalje od autoriteta i reda. Nadimak Rotten (engl. - truo, pokvaren), dobio je zbog pokvarenih zuba i zadržao ga je kao svoje matično ime u muzici sve do kraja aktivnog učešća u Pistolsima.
Steve Jones, rođen je u Zapadnom Londonu, 3. maja, 1955. godine i pored neverovatne želje da uspe kao muzičar, bavio se i nekim drugim, ilegalnim radnjama, (krađom na primer), a savremenici naglašavaju da je bio trouble-maker od rođenja.
Paul Cook je dožao na svet 20. jula, 1956. godine, takođe kao londonsko dete, ali je bio nešto drugačijeg karaktera - stabilna ličnost za razliku od nerazdvojnog prijatelja Steve Jonesa.
I poslednji u nizu, ali ništa manje značajan, bio je Glen Matlock, rođen 27. avgusta, 1956. godine. Za njega, mnogi kritičari kažu da je bio jedini pravi muzički kapacitet u ovom bendu.
Prvo po čemu su se izdvojili iz mase jednoličnog i ono što je, zapravo, prvo padalo u oči
prolaznicima (u životu i istoriji), bio je provokativan i potpuno nesvakidašnji imidž, čiji je kreatorski potpisnik bila, naravno, Vivienne Westwood. "Odeća je bila đubre", reći će nešto kasnije Johnny Rotten, "ali ja sam morao da skrenem pažnju svim tim nafuranim ljudima, sa šljokicama i perlama (vreme glam-rocka, prim. aut.), tako što ću na sebe staviti svo to đubre. Inače, ziherndle sam kačio kako bih đubre, koje sam nosio, držao na okupu."
Osim provokacije postignute vizuelnim, bila su tu i druga dva, veoma bitna, efekta - zvučni i tekstualni. Tekstovi su bili puni ironije i sarkazma, prezira i gnušanja prema ljudima koji su bili na vlasti i koji su silom pokušavali da nametnu autoritet. Što se tiče muzičkog dela, značajnije je reći da se radilo o jednostavnim kompozitorskim formama, pri čijem se izvođenju izazivalo namerno iskakanje iz ritma i na taj način provocirao napregnuti živčani splet odgovarajuće publike. Naravno, čitav ovaj efekat, bio je upotpunjen Rottenovim specifično - "kreštavim" glasom i iritantnim podsmesima, koji su se otegnuto provlačili kroz gotovo sve numere.
Dakle, sasvim svesno, samouvereno i bez imalo ustezanja, četiri anarhista, nošeni talasom nasilja, besa i nezadovoljstva, prezentovali su svoje (ne)umeće, po prvi put, 6. novembra, 1975, kada su nastupili kao podrška grupi Bazooka Joe. Ostalo je istorija...
Pošto su veoma brzo osvojili značajan deo Engleske publike, Sex Pistolsi kreću u osvajanje Evrope, i to ucešćem na Punk-Rock festivalu, održanom u Francuskoj. Organizatorima festivala se nisu dopali ovi momci, ali stav Pistolsa prema takvima, tadašnjoj situaciji i sociološkim prilikama, bio je beskompromisno izrečen kroz stihove jedne od najprovokativnijih pesama - "God Save The Queen". Ljudi su pozivani na otvoren bunt, neposlušnost i negiranje svega zacrtanog od strane "autoritativnih i značajnih": "Don't be told what you want, Don't be told what you need. There's no future, no future, no future for you..."
Konzervativna Engleska se, naravno, odmah digla na noge, i počeo je "lov" na Pistolse. Frka je krenula sa singlom "Anarchy In The U.K.", koji je objavila diskografska kuća EMI, 1976. godine. Pomenute godine je održana i turneja pod istim imenom, ali je tom prilikom od zakazanih devetnaest koncerata održano samo tri. Prisustvo Rottena, Cooka, Jonesa i Matlocka je izazivalo zgražavanje kod beskrupuloznih vlastodržaca, čiji su štit bili maniri i gomila novca, tako da su ova četiri metka, sada već popularnih Pistolsa, bila proglašena huliganima, koje bi, prema kazni srazmernoj njihovim nedelima, u najboljem slučaju trebalo žigosati ili kastrirati kao nepoželjnu vrstu. Međutim, ovaj odgovor vlasti i "savesnih" je zakasnio ili je bio nedovoljno glasan i anarhija je počela da do potpunosti ispunjava atmosferu Londona, šireći se mnogo dalje, do najudaljenijih krajeva Planete.
Počinju da izranjaju i novi problemi i to zbog diskografske kuće EMI, koja raskida ugovor postignut sa bendom. Posle toga, mnogi nastupi Pistolsa, bili su zabranjivani i dosta toga je podlegalo cenzuri "nadležnih organa", ali uprkos svemu pesme "God Save The Queen", "Anarchy In The U.K.", "Pretty Vacant" ,"Problems", "I wanna be me" i mnoge druge su se čvrsto držale na tronu engleskih top-lista.
Marta 1977. Glen Matlock napušta Pistolse i formira svoju grupu "Rich Kids", a na njegovo mesto dolazi nihilista, anarhista, delikvent i umetnik John Simon Ritchie, kako je bilo Sidovo pravo ime, ustvari - Sid Vicious, koji će kasnije postati simbol ove grupe, možda čuveniji i prepoznatljiviji i od samog Rottena. Kada je zakoračio u bend i postao njegov neizostavni deo.
Sid je rodjen 10. maja, 1957. godine, u Engleskoj i već od ranih dana biva suočen sa surovom realnošću, koju život zna da prikaže. Naime, roditelji su mu se razveli kada je imao dve godine, tako da je ostatak svog, nažalost, kratkog života proveo uz majku. Sa petnaest godina napušta školu i već tada dolazi u sukob sa zakonom, zbog tuča, kojima je bio sklon, i droge, u čije je kandže bio zapleten. svirke su bile zabranjivane, koncerti otkazivani, čak su i radio i TV stanice dobijale uredbe o zabrani emitovanja svega što su stvorili ovi "nepodnošljivi huligani", koji su, u stvari, želeli samo dobar provod, maksimalno ismevajući i karikirajući vlast, kraljicu i njihove sledbenike.Tako su jednom prilikom organizovali svojevrsnu proslavu jubileja, priređenog u "čast" kraljici. Na ovoj proslavi su bile deljene zastavice, majice i drugi rekviziti sa motivom kraljičinog lika, kroz čiji je aristokratski nos bila probodena zihernadla, najautentičniji simbol punk pokreta. Ovaj cinizam se morao dostojno kazniti, tako da su promoteri proslave "kraljičinog jubileja" bili uhapšeni, naravno, potpuno zadovoljni što su na ovako drzak i krajnje bezobrazan način dokazali da za njih ne postoji sila autoriteta. I posle tog i mnogih drugih hapšenja Johnny Rotten je kroz svoj prepoznatljivo kreštav glas izgovarao stihove pesme "Anarchy In The U.K.": "I am an antichrist “
Pošto su osvojili celokupnu Evropu i zadali glavobolje čuvarima reda i mira, Pištolji su 1978. počeli da gađaju i susedne kontinente, osuvši paljbu naročito na Ameriku, koja je takođe podlegla iracionalnoj energiji punk pokreta.
I pored vrtoglavog uspeha koji su doživeli u pohodu na Ameriku, Pistolsi su krenuli da prebiraju po ličnim, nesređenim računima, koji su rasli sve dok cifra nije počela da preteže izdržljivost nerava članova benda. Naime, već su tada počeli problemi sa Sidovom zavisnošću, čestim prekoračenim dozama heroina i samoubilačkim tendencijama. U to vreme, Sid je bio u vezi sa londonskom i njujorškom prostitutkom, Nancy Spungen, koja je po tvrdnjama mnogih bila odgovorna za njegovo psihičko stanje.
Njegov stav prema životu i životnim vrednostima ogledao se u jednoj rečenici koju je često izgovarao, a ona je bila, pokazaće se kasnije, samo nagoveštaj tragičnog: "Umreću pre nego što ostarim". Ipak, u olovno teškoj neizvesnosti i stalnom boravku na granici između ispravnog i pogrešnog, život je hladno priredio još jedno krvavo iznenađenje, 12. oktobra, 1978. godine, kada je u Chelsea Hotel-u pronađeno beživotno telo Sidove devojke Nancy Spungen. Sid je bio uhapšen i optužen za ubistvo i pored opšte poznate činjenice da je Nancy u par navrata pokušala da izvrši samoubistvo. Nešto kasnije pušten je na slobodu, uz visoku kauciju, ali je ta sloboda bila samo lakši put i način da Sid ispoštuje svoj deo pakta smrti, koji je nitima tame povezao njega i Nancy. Tako je 2. februara, 1979. godine, pre nego što je popio šolju jutarnjeg čaja, Sid Vicious, neshvatljivi pupoljak X-generacije, napustio surovost i sivilo životne jednoličnosti, rešivši sve svoje dileme i nedoumice i nadvivši se, po prvi put, iznad okolnosti i situacije. Tamo je ostao i do danas, verovatno jedan od najvećih Rock'n'Roll buntovnika, umetnik neobičnog senzibiliteta i čovek iz koga je svaki izraz isplovljavao nesvesno. Bio je to njegov način...
.......i tako...... oni, kao da su bili poslati od strane neke vanzemaljske sile da, na misionarski i svoj prepoznatljiv način, razreše prilike u glavama ljudi, nagonivši ih da dosegnu stanje potpune svesti i nezavisnosti. I u tome su uspeli, nadvivši se iznad naših glava, poput oreola koji štiti od bahatosti i preterane moći demagoga i drži nas pod stalnom napomenom da treba biti svoj, da je borba večna i da nikada nije kraj.
But..."Ever get the feeling you've been cheated?????"
....valjda je sada svakome jasno...ZAŠTO IH VOLIM....TOOOLIKO ... SEX PISTOLS
DID YOU NO WRONG
I don't mind the things that you say
I don't even mind going out of my way
I try and do these things for you
Why should I do it I'm always untrue
Well, I did you no wrong
I did you no wrong
Going out of my head
I ain't seen you off the screen
But those films are my dreams
And I can't take much more of you
'Cause the bog is no place to see your face
Going down, down, out of my head
I did you no wrong
...................................ponavlja se...........
I ain't seen you off the screen
But those films are my dreams
And I can't take much more of you
'Cause the bog is no place to see your face
Oh can't you see I'm out of my head
Oh can't you see I'm a little insane
Oh can't you see I'm out of my head
Oh can't you see I'm really dead
I did you no wrong
I did you no wrong!
HA HA HA!
Going out of my head...
Koju muziku volite i zašto?
