Romance Cafe forums

Ех, Коштана, зар једна је песма жална? Знаш ли шта је карасевдах? И тој тежак, голем, карасевдах! Туј болест ја болујем. Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’... Још ми за лепотињу и убивању срце гин и вене! Аха !... Пој, Коштан како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња. Шар-планина у небо штрчи, а испод њума легло пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке идев иза мене. Свирив ми они и појев. Т’нко ни високо кроз ноћ и на месечини свирив. А из сераји и башче, куде младе жене и девојке око шедрван и на месечини оро играв, грнета свири, дајре се чује и песма... И тој не песма, већ глас само. Мек, пун глас. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада. И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој „жал за младост”... За моју слатку младост, што ми тако у ништо отиде, и брго остави. Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још један пут осетим, помиришем... Ах!

Да знајеш, моме, мори, да знајеш,

каква је жалба за младост,

на порта би ме чекала,

од коња би ме скинула

у собу би ме унела,

у уста би ме љубила –

оф, аман, заман, младо девојче,

изгоре ми срце за тебе!...

eeee..žal..dusmani ga izeli...

kajsija,pred kucom,ribizle iza kuce...debela parcad vruceg hleba namazana kajmakom...na pocetku ulice zaprega s lubenicama i dinjama....po vrucem danu,moja nana,komsije i ja prelazimo Moravu ....s one strane je bolje za kupanje....
ljubav je bila.....najcistija.....

душмани душмане изели... отето - проклето

...oh,pa ne moras da shvatas zaljenje toliko bukvalno...vise je to onaj osecaj kada se,ma koliko ti lepo bilo,prisetis nekih divnih stvari koje su ti se desavale kada si bila malecka,i malo manje malecka ,i usne ti se razvuku u osmeh,ali ne do kraja,nego onako krajickom usana-gorkoslatkastiim osmehom pozdravis slike za koje znas da se vise nikada nece ponoviti...ma koliko bile lepe one koje te tek ocekuju. Eto...

...oh,pa ne moras da shvatas zaljenje toliko bukvalno...vise je to onaj osecaj kada se prisetis nekih divnih stvari koje su ti se desavale kada si bila malecka,i malo manje malecka ,i usne ti se razvuku u osmeh,ali ne do kraja,nego onako krajickom usana-gorkoslatkastiim osmehom pozdravis slike za koje znas da se vise nikada nece ponoviti...ma koliko bile lepe one koje te tek ocekuju. Eto...

...malopre sam procitao da Divlja u srcu ne voli ljude koji jedu paradajz kao jabuku...e,ja sam taj ...kao klinci,po ceo dan smo visili na kanalima ,pecajuci...a to pecanje je izgledalo ovako: maznemo staru kevinu zavesu,dvojica idu napred i vuku je po dnu,dvojica pozadi,i onda je podignemo,kao mrezu...secam se da smo jednog dana upecali 9 kg ribe,uglavnom klenova i manica...i da smo bili blatnjavi do korena kose,i gladniii...e,u bastama pored kojih smo prolazili bilo je zrelog paradajza,i jeli smo ga kao jabuke,svi,da bi preziveli ...

...i dan-danas sumnjam da su moja keva i komsinice htele da nas se rese pustajuci nas da po ceo dan ne dolazimo kuci ...

..ne zali ni mladost za mnom...kakav sam prema ljudima takav sam i prema prozivljenom...

Uostalom mnogo toga mi vise odgovara sada ne bih da budem klinac nikada vise...

...lazes...al' nema veze...

..."Gledam slike kad sam bio deca, nikad vise necem biti mali, pa me nesto u srce tu streca, biti mali to mi mnogo fali...."