Romance Cafe forums

...kad sam bio klinac,mislio sam da cu,kad porastem biti toliko velik da cu moci da uberem zvezde...moja seka lazov me podrzavala u tome ... gledajuci u nebo malopre,ukapiram da jos uvek imam tu zelju...i obradujem se...

...da li jos uvek sanjate detinje snove?

...i da li ljudi stvarno umru kad prestanu da sanjaju?

...da li su odrasli za vas odrasli ili ste postali oni?

...da li ste jos uvek berachi zvezda?

...svako vece po jednu....

joooj kako romantichna tema
...kao dete dok je tata bio na inache chestim sluzzbenim putovanjima po raznim kongresima,seminarima,simpozijumima,sanjala sam ali bash sanjala kako tju i ja jednog dana isto kao on da tako putujem,u te meni tada daleke i nepoznate gradove...i po povratku sam uvek prichala o tome,kako tju i ja kad porastem da budem lekar kao i on...to mu je bila zzelja.....ja je ne ispunih....tata izvini....
...i dalje sanjam isto,i da mogu da vratim vreme unazad...studirala bih medicinu...jer znam da me on gleda odozgo i da bi mu ispunila san...da me vidi u belom mantilu...
...hvala ti za sve...

...I've had so many lives
Since I was a child
And I realize
How many times I've died

I'm not that kind of guy
Sometimes I feel shy
I think I can fly
Closer to the sky...


... ...

Sjajno!

I dalje su svi "oni" - ONI, a ja - JA. I dalje me nerviraju razgovori za odrasle. I da znaš ako hoćeš da ubereš zvezdu treba da se popneš na najvišlje drvo.. skrooooz na vrh. I samo pružiš ruku. Ali ti si dečak i tako nešto ti nikada ne bi palo na pamet xexexexexex u-ta-ta... E pa kad budeš probao javi... nemoj si cicija.. ako ti već prodajem foru, javi da znam kako je bilo.

Lijepa tema

(Ne sjecam se..mislim da ide ovako nekako i mislim da je Desanka Maksimovic...)


...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....

ima tri zvezde u nizu..onako s pravilnim razmakom, koje podjednako sjaje..i svaki put kad ih vidim, pozelim nesto..
prva je Nedina, ona u sredini moja, a treca je Sanjina..
ne volim da ih skidam, niti da ih berem..lepse su mi tamo gde jesu...

...nekad,drzao sam dve u svojim rukama. I ljubio ih...

...osvetljavale su mrak ispred mene,moj lik je bio lepsi na njihovom svetlu...

...nekad,drzao sam dve u svojim rukama. Znao sam da su moje,svakim odsjajem su mi potvrdjivale to...

...nekad,krugovi na vodi su bili ujednaceni...

...nekad,one su bile moj zdenac ljubavi,iz kojih sam pio svakoga dana,i bivao sve zedniji i zedniji...

...nekad,jesen je bila zlatna...voleo sam svaki njen treptaj,pod svetlom zvezda...mojih...

...nekad,znao sam ko sam...bio sam ja...

...danas,trazim...makar deo odsjaja...mrvicu...tracak...zadovoljavam se onim sto mi nude neke druge zvezde...ali srce je tesko prevariti,ono nepogresivo prepozna odsjaj...

...jos malo pa ce godinu dana otkad sam izgubio svoje zvezde....zauvek...sad sijaju nekom drugom,i samo se nadam da ce znati da uhvati i prepozna odsjaj...

...moj...

...zauvek...

...zvezde su jako zajebane stvari. Laku noc,svima...

Unapred se izvinjavam postavljachu teme shto cu kao odgovor postovati pesmu... sve shto bih htela da kazhem na ovu temu, sve je vec neko mnogo pametniji od mene rekao bash u njoj...



PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nađe... treća... peta...
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja - do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Miroslav Antić
.
.
.

asocijacija vasim naslovom....
...jedne noci kraj zida komsijske zgrade gledam klinca ,kog vidjam da radi u kiosku,kako sprejom ispisuje nesto...
...kasnije uzmem psa,cigarete i izadjem..stanem kraj zida,na kome stoji napisano
E DA SAM SE JA PITAO ,JA BIH SEDEO NA KROVU SVETA I BRAO ZVEZDE...

..otada najcesce idem kod njega da kupim cigarete..