koen:
Snasha sa salasha: Ta hajte molim Vas...
Ako je svakom jasno shta obetjava i zashto obetjava, iz chega proizilazi da svesno masno lazze, (deo o motivaciji tju da preskochim - lazz je lazz), tu neshto ne shtima...
Chemu obetjavati nemogutje? Zashto svesno proizvoditi lazzi za koje tje nas neko sa punim pravom sutra prozvati?
Chemu ta histerija? 
Ili josh gore, nemam svest o tome, drzzim se statusa tinejdzerke?
I da....nemogutje je za ispuniti...ko chini tu nemogutjnost??? Netju, pa ne mogu? Predomislio sam se, pa ne mogu? Nisam znao da tju morati da oznojim dupe, pa ne mogu? Mozze mi se, pa ne mogu? Blah...
prvo snajka,to sto se cudish svjesnom masnom laganju, moze znachiti il da si malko naivna il da si idealista.pa jasno je da mnogi likovi svjesno obecavaju nemoguce da bi im to sto nemaju, bilo -moguce.
i jasno je snasho, da tzv."prozivanje" takvim tipovima ne remeti bitno zivot.
drugo, nije da necu pa ne mogu ili moze mi se pa ne mogu itd. i tome sl. tu sam mislio na iskreno obecanje jer se vjeruje da je dostizno, a ono, ipak nije.
malo rukah,malena i snaga,edna slamka medj vihorove...
Chekaj, znachi postoji razlika?
Postoje 'mnogi likovi' i 'takvi tipovi' koji daju lazzna obetjanja da bi se dokopali nedostizznog, i postoje oni drugi koji to stvarno misle u datom im trenutku, al' se posle predomisle usled 'neochekivane sile' koja se pojavljuje i naizgled dostizzno chini nedostizznim?
Snajka zna da je greshila u sledetjem - 99 puta mi neko kaze da sam sjajna, bajna, charobna, da tje me voleti bezuslovno, bezgranichno, no matter what, i ostala bla, bla trutj...na prvih pet do deset puta - pomislim - kakav frik, na sledetjih 40 sam napravila grimasu, u narednih 20 puta sam pochela da se opustam i pochela da uzzivam, i u onih preostalih 29 puta sam ozbiljno razmatrala takvu postavku.U svih tih 99 puta, dodushe svaki put sa sve manje entuzijazma i sve tishe govorim - Koja budala, dal' si ti normalan, pa nije to tako, ne verujem ja u to...pa dobro mozzda, i 100 put - dobro ajde, kad si navalio!
Shkolski primer.Poverovala sam Mariji Magdaleni.
Svojoj iluziji.I to me ne opravdava.
A da...'prozivanje' takvim tipovima remeti iluziju koju imaju o sebi samima...onda pochnu da se gicaju i rukama i nogama...u tom bunilu zamenju teze, brane neodbranjivo, podmetju i opet lazzu...tako prave krug u kome njihova iluzija vechno zzivi.
... Vrati kad ti lepo kazzem!
..ne merim....mame mi....
) !
) !!!
