Romance Cafe forums

ETO, SAMO SAM SPAVAO,
PROBUDIO SE SA MUVOM NA LAKTU.
DAO JOJ IME BENI.
ONDA JE UBIO....

MOJE BIVSE DEVOJKE JOS ME ZOVU TELEFONOM.
NEKE OD PROSLE GODINE,
NEKE OD PRETPROSLE,
NEKE IZ PREDHODINIH GODINA.

DOBRO JE OKONCATI STVARI
KADA NE IDU KAKO VALJA.
A DOBRO JE I NE MRZETI,
ILI CAK ZABORAVITI
ONU
SA KOJOM NISI USPEO.


I BAS VOLIM KAD MI KAZU
DA IMAJU SRECE SA MUSKARCEM.

SRECE U ZIVOTU.

KAD SU " OVOG " PREZIVELE"
MNOGE IH RADOSTI CEKAJU.
UCINIO SAM DA IM ZIVOT IZGLEDA BOLJI
POSLE MENE.

DAO SAM IM MOGUCNOST POREDJENJA,
NOVE VIDIKE,
NOVE KARE,
VISE SPOKOJA,
DIVNU BUDUCNOST,
BEZ MENE....

UVEK SPUSTIM SLUSALICU
ZADOVOLJAN.

Ja necu sebe da limitiram, a ti!... kol'ko mozes...meni uvek dovoljno

lirski razgovor

-Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.

-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Konstantin Galcinjski

Kasni sjaj

Tražim te
kao što naglo valovi prispjeli
sa mračnih mora, i već sasvim umorni
od huka noći,ištu uvalu
zasjenjenu modrim klisurama
počinka.

Ljubim te
mirno kao šuma večernja
svoje košute, i kao zemlja
svoju snagu i svoj kasni sjaj,
zabrinuta pred tišinom voćnjaka
i pred polaganim odlaskom ruža.

ZNAS...
BILO JE MNOGO DOBRO!
BILO JE
BOLJE NEGO
BILO STA!

BILO JE KAO NESTO
STO MOZEMO DA
PODIGNEMO,
DRZIMO,
GLEDAMO
I ONDA...
SMEJEMO SE ZBOG TOGA.

BILI SMO NA
MESECU!!!

BILI SMO NA
JEBENOM MESECU!!!

IMALI SMO GA!

BILI SMO U VRTU!
BILI SMO U
BESKRAJNOM PONORU!

NIGDE NEMA TAKVOG MESTA!

BILO JE DUBOKO
I SVETLO
I VISOKO!

PRIMAKLO SE TAKO BLIZU
LUDILA.

SMEJALI SMO SE BEZUMNO.

TVOJ SMEH
I MOJ.

PAMTIM
KAD SU TVOJE OCI
GLASNO REKLE:
VOLIM!
SADA.....
DOK SE OVI ZIDOVI
TAKO NECUJNO
NJISHU.


Bukovski

Adrijen


Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Samoniju
prosle zime...
sacuvala sam je!
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
sto je giljotiniran
jednog tuznog zimskog jutra
(ili proletnjeg ...)
Gresila sam, priznajem,
znala sam ostati
duge godine
ne vracajuci se
kuci
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato sto sam bila u zatvoru.
Gresila sam priznajem...
cesto sam tukla psa
ali sam te volela!
Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!
I Vrbova grana,
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prosle nedelje
sacuvala sam ga!
Eno ga u frizideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu zivotinju
i to me strashno rastuzi!
A ipak to sam ja uradila
jedne veceri da skratim vreme
dok sam te cekala ...
Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Zak
bacila sam se
prekjuce...
zbog tebe sam se
ubila!
Juce su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i veceras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se setao go
u vreme dok sam jos bila ziva
i cekala te.

Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!
U redu...gresila sam...
duge godine nisam se vracala kuci
ali sam ti uvek krila
da je to zato sto sam bila u zatvoru!
Gresila sam... priznajem...
cesto sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duris!
Vrati se!



Zak Prever

SADA ME CESTO ZOVU TELEFONOM.
SVI SU TI POZIVI SLICNI....

"JESTE LI VI CARLS BUKOVSKI, PISAC?"

"DA", KAZEM JA.
A ONI MI GOVORE
KAKO RAZUMEJU ONO STO
PISEM
I NEKI SU OD NJIH PISCI,
ILI BI VOLELI DA PISU
A RADE DOSADNE I
ODVRATNE POSLOVE
I NE MOGU DA GLEDAJU SVOJU SOBU,
STAN,
ZIDOVE....
TE NOCI ---
ZELE DA PRICAJU SA NEKIM
I NE MOGU DA VERUJU
DA NE MOGU DA IM POMOGNEM!
DA NE ZNAM RECI!
NE MOGU DA VERUJU
DA SE CESTO PREVIJAM U SOBI,
CUPAM SE ZA UTROBU
I GOVORIM:
" ISUSE, ISUSE, ISUSE ZAR OPET!"
NE MOGU DA VERUJU
DA SU NEVOLJENI LJUDI ULICE,
SAMOCA,
ZIDOVI...
ISTO TAKO I MOJI.
I KADA SPUSTIM SLUSALICU
MISLE DA CUVAM SVOJU TAJNU.

NE PISEM IZ NEKOG SAZNANJA.
KAD TELEFON ZAZVONI
I JA BIH VOLEO DA CUJEM RECI
OD KOJIH BI MI BILO LAKSE.

ZATO JE MOJ BROJ U IMENIKU!