Romance Cafe forums

Cekaj me,i ja cu sigueno doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj i kada vrucine zapeku,
i kad mecava brise,
cekaj i kada drugi niko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka
cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Cekaj me,i ja cu sigurno doci
,Ne slusaj kad ti kazu
kako je vreme da zaboravis
i da te nade lazu.
Nek poveruju i sin i mati
da vise ne postojim.
Neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista.
Cekaj.I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti nista.
Cekaj me,i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece.
Nek rekneko me cekao nije;
Taj je imao srece!
KO cekati ne zna,taj nece shvatiti
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znacemo
kako preziveh vatru kletu,-
naprosto,ti si cekati znala
kao niko na svetu.

Konsantin Simonov

VEC SAM TI PRICAO TO

Da li znas, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvoristu... pod kestenom stol...
nekada...
prasnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u dusi se budi djetinjstvo...
zamisli... mirise lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
pricam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
ceznjiva pisma... Pacifik od tuge i sjecanja...
kazu sudbina...
ta kurva bol ime mora imati... i razlozi...
milion prica, al' svaka vodi samo do pustosi...
pitam da li znas...
a znam da ne znas niti ces ikada shvatiti...
a i zasto bi...
oprosti, to gorka tecnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
ta je romanticno, nevino cedo, spram ovih stanja...
necu da spominjem, rat i uzase,
politiku, i slicna sranja...
necu da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
hocu da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
kasno je, znam... curi noc...
svaka je mala vjecnost za mene.
da, znam, moras poc,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znas i jam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvoristu... pod kestenom stol...
ah, vec sam ti pricao to.

Z. Arslanagic

Volim te

Izmedju dva uporednika dok
provirujem glavu
Izmedju dve zhishke u slepoochnicama
U pauzama kad radnici piju chadjavo mleko
I prashnjavi maslachak lepi se za plucna krila
Dok crpim med iz jezika i sipam u tvoje
ushi
Izmedju dva daleka poredjenja
Volim te

Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U mashineriji noci
Moje srce je slichno kompresoru
Naklonjenu svemu shto nema veze sa
mnom
Dok pokushavam nestati u poljupcu
Volim te

Radnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sudje od porculana
Kad si sa mnom znam da sin a drugom
mestu
Postacu prashina ako volish prashinu
Ti koja me tudjim imenom zovesh
Volim te
Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne mozhe zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put – krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka o noc je moje carstvo
Svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te

Shto vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andjele o snezhe u avagustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruch
Ljubomoran na vazdushni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupash
Odavno vec svojim ochima ne verujem
Volim te


Matija Beckovic

kroz maglu i kišu
iznenađen jutrom
tiho nestaje san
k'o pahulja snega
kad padne na dlan

Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,
jedna rečenica,
napiši pesmu.
Ako mi tvoja gramatika povredi kožu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova.
Popuni moje margine,
uguši me jezičkim pravilima,
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš,
usnama izbriši sve čemu tu nije mesto.
Pod tvojim prstima nastaje štivo
koje me čita,
napisano ima uvid
u stranice mog života
oživele
tvojim dodirom
ove noći.