Vasha poezija ...
Ja imam ti za nešto reći:
Nisi ni prvi ni sledeći
nisi ni bio niti češ biti,
nisi ni pravi niti si pogrešan,
ti si samo čovek koga sanjam.
San me vara, a java je surova.
Sunce donosi dan, a dan odnosi moj san,
noć donosi san, a san ja sanjam
isti svake noći:
U snu ti i ja, samo ti i ja
Nema nje, nema tebe i nje
Samo ti i ja.
Ti nikada nečeš ni znati
da sam ja, nekada u tebe se zaljubila
ja te reči ne umem da kažem,
ne smem, ne znam kako, nemam hrabrosti
namam prava da se borim.
I nećeš znati da sam jednom ovo napisala
I nećeš znati šta mislim, osećam, koliko te cenim....
Nisam ti rekla i neću,
jer odakle meni pravo da te volim
odakle meni pravo da te zovem u svoj san
odakle ova luda misao da bih te možda mogla imati?
Dolaze mi smele misli:
kakav je ukus tvojih usana,
kako tvoje ruke grle,
kakav ti je miris kada se zadišeš,
kako bi to izgledalo da ti budeš u meni?
Onda dolazi san, kratak i vreo.
Svaku put u njemu ti i ja, sami
svaki put drugačiji ukus, miris, osećaj,
i svaki put znam da si ti,
a onda. dan, sunce, ja, ti i ona.
Ti i ona, zajedno, prijatelji, ljubavnici,
partneri, kolege....šta sve ne.
Ja.....sama, poneka poruka, poziv, kafa,
smeh, šala, alkohol, samo to.
Nema odgovora na moja pitanja,
jer ja ih i ne postavljam, ja ih mislim.
Ne umem da kažem, ne znam kako,
ne smem da ti kažem, a od tebe bih toliko htela.
Nisi ni najlepši, ni najbolji,
nisi ni najpametniji, ni najzabavniji,
nisi ni prvi, ni poslednji,
nisi moj, njen si,
za moje snove ne znaš, niti ćeš znati
i zašto se ja još uvek nadam?
