maski: danas (u poshti) razmishljam da mi je smrt samoubistvom svakim danom sve izvesnija....mcm, ukoliko me neka bolest blagovremeno u tome ne preduhitri.
ne mislim se umreti sutra ili prekosutra, nego, generalno...nemam utisak da chu umreti od starosti....
gubitak dostojanstva je ipak gori od gubitka zzivota.
Olka, gužve i redovi i tiskanja sa penzosima po poštinim ekspoziturama, u stanju su i najfleksibilnije senzibilitete da nategnu do tačke prskanja. naravno, kao bonus samoubilačkim refleksijama koje se tu rađaju, javlja se i osećaj potpunog gubitka ljudskog dostojanstva. pa kako i ne bi, kad si stopedeseti u fakin redu ispred šaltera.
ok, nisu mi strana ta konačna pitanja sa kojima si se suočila u pošti, i sam sam, poznato ti je, stari neostvareni samoubica (i dugo sam takve ideje promovisao i na ovom forumu). a i Svetislav Basara je (pogledaj njegovu pripovetku "izgubljen u samoposluzi"). tako, za početak, gledaj što manje vremena da provodiš u pošti i nađi prostor u dnevnoj rutini za male tople ljudske situacije, smeh, i onaj eliptični trenažer: sve to lepo podiže nivo hormona sreće, makar na kratko.
i opet, kad pogledaš, život ima hiljadu različitih lica, u zavisnosti u kojoj meri ga sunce obasjava ili ne obasjava ma koliko to patetično zvučalo.
Ćaskanje - o čemu razmišljate upravo sada?
" i slichno
....gubitak života ...to nije gubitak 
... 
