Romance Cafe forums

Evo Wranglerčeta...kao da je znala da me niko danima ne 'ebe na ovom sajtu...

no country for old men je bulšit. nema potrebe da traćiš svoje oči na taj feler.

mislim da bi ti, u fazi kroz koju sada prolaziš, fino legao neki kasniji Vudi Alen.

vudi alen je spor dosadan i, od kad se spandjao sa pocherkom, potpuno trivijalan.

da izvine 3V

dobro, možda bi Vudi bio pogrešan izbor u ovom trenutku (mada je kasni Vudi skroz ok).

ali - šta ti ustvari želiš od ovog života? nešto da te motiviše da guraš napred, sada kada je scuba dive postao dosadna rutina a zaljubljivanje je isključeno?

bilo je to jednom davno, mozzda sam vam i prichala....otkrila mi se uzzivo pricha za roman spremana

u ulici partizanskog imena zziveo je aristokrata arhitekta...
pushio je jednu za drugom i pio rakiju od svitanja...
imao je kuchu od trista kvadrata, psa i ispravnu stodva'es osmicu iz sedamdesetih...fijatova...
antun nalis
chetrdeset osme imao je ovlashchenje da odobrava projekte
on i josh chetvorica u celoj jugoslaviji
zaradjivao je tonu.... ili dve....
zzena mu je bila farmaceut
nedelju dana pre nego shto smo se upoznali odvezao ju je u padinsku skelu
stajala bi u spavachici, bosa kraj kapije i pevala:"obecho si da chesh dochi i da chesh mi prsten doneti...."
sekla je pramenove kose i chuvala u fioci....
pili su ujutru zajedno, u podne bi se psovali a nakon toga dan je provodio svako u svojoj sobi....
antun nalis i njegova zzena nisu ochistili kuchu petnaest godina....bez preterivanja
...crne draperije iz trpezarije su posle chetvrtog pranja pokazale svoju narandzastu boju....
...kredenac iza trpezarijskog stola imao je prst debeo sloj prashine....i nijedan otisak na njemu....niko mu godinama nije prishao.
pas je pishkio po tepihu, po parketu, po stepenicama...gde god je zzeleo....
pas nije voleo goste...
gospodja nalis imala je kupatilo u svojoj sobi....
da bi se skinula budj s plochica njene kade bilo je potrebno pet boca domestosa....
gospodin nalis mrzeo je svoju zzenu....
nisu imali dece....
nisu zzeleli decu sve dok nisu postali suvishe stari da ih imaju....
gospodin nalis mi je prichao o deci njegovog brata...
pokazivao mi crnobele fotografije sa letovanja u francuskoj italiji dubrovniku rovinju....
josh uvek je imao rachun za automobil....
voleo ga je jako....proshao je s njim celu evropu....
gospodin nalis je imitirao kreveljechi se piskavi glas njegove zzene....kako ga je dozivala dok je od moskve preko terazija ishao ka kasini....
prichao je da se ozzenio njome u trenutku slabosti....
lezzao je u bolnici godinu dana zbog turbekuloze a ona mu je donosila supu....
prichao je da se upecao....
gospodin nalis umro je nedelju dana poshto smo se upoznali od raka jetre.
imao je preko osamdeset godina.

...a jesam li vam prichala da komshija od pedeset godina na drugom spratu zgrade preko puta mog prozora svako veche sebe golog posmatra u ogledalu....dugo.....

...mashta mi nije potrebna. dovoljne su mi ochi i ushi.

ova tema hoću.. neću ... nešto me podseća na

neću žvaku,hoću kusur.

i jeste to strašno: kad god "zafali"
evo žvaka! i obavezni osmeh,kao dobre smo...

e,moj deda je to odjeb... ovako,
skupljao žvake i jednog dana ode u "zadrugu" i kaže
- PIVO!
i tress one žvake na kasu.
a gđa se koprca,
-hej ne može tako,pa nije ovo.. ono...
- ma neeemoj,a kada je kusur onda može?!

živa istina,al deda umro

od svih naših receptora spoljnih informacija, najvažnija su stopala (i usne)...

sada si me podsetila...i moj tata je isto uradioi....

čale alal ti ...ita