Šetamo sinoć moja jača polovina i ja... onako, u kućnom izdanju, izašli malo da protegnemo nogice, da se posle lepše lala... natakarili i neke kačkete na glavu, neke reklamne, ne bih sada o tome.... sve u svemu... lagana šetnjica, koja se bogami, odužila na dooobra 2 sata...
Elem, šetamo, pričamo i u jednom trenutku zastanemo... što je dobro došlo jednom paru nogu koji je već 10-tak minuta lupkao štiklicama iza nas, da nas, jeli, pretekne. Lice joj nisam videla. S ledja izgleda ... baš izgleda....
Duga plava kosa, strukić - rukama da ga obuhvatiš, duge noge, lepe- što jes'-jes', štiklice jedno 10-12 santima... vrrrrlo lepo
Ali , sve je palo u zasenak... sve je zasenio gore spomenuti gluteus maximus.
Ni mala ni velika, utegnuta u uske farmerke, deluje čvrsto... A što je vrckala ( da ne kažem baš neku drugu reč, nije lepo) dotičnom goozom.... Nisam muško, a nisam ni nastrana ( mada spavam na strani ), ali i meni lepo da vidim tako lepo oblikovanu komandu pozadine...
Išla je ispred nas dosta dugo. Moj Vojče, kao , nezainteresovan, a lepo vidim da malo-malo baca pogled. Eh, pa živa duša, ima oči za gledanje, jel? Mislim, i ja bih, da sam muško, verovatno počela da balavim pred onim prizorom... Ne izdržah, počeh da se smejem. Pogleda me onako, kao , začudjen, a vidim da mu je jasno...
Gledaš, gledaš, rekoh onako kroz smeh, a rado bi i pipn'o , aaaaaa?
Ma, šta bi' bre pipn'o, pa to je samo pedu, da ga j....
Nasmejasmo se oboje, onako zagrljeni, a gooza ode svojim putem....
A stvarno je ... prava.... svaka curica da poželi onakvu...
gluteus maximus...
...'el 'este,'el... aaa??... 
