U prilog potpunog odsustva jasne distinkcije izmedju urbanog i ruralnog :
Originalni prepis pismenog zadatka iz srpskohrvatskog jezika ucenika prvog razreda srednje tehnicke skole u Nisu koji je skolske 1975/76.god. zavrsio osnovnu skolu u blizini Bele Palanke sa ocenom – Vrlo dobar - iz pomenutog predmeta.
Tema: PONOSNO SMO POKOLJENJE NASIH PREDAKA
Za vreme rimskog carstva nasi preci su izumrli. Oni su imali lik na danasnjeg majmuna Nasi preci su ziveli jos u mlade kameno doba. Oni nisu imali kuce nego su ziveli po pecinama, u sumi. Nisu mogli da
hodaju hranili su se korom od drveta. Nekoliko godina kasnije oni su vec poceli da hodaju na zemlji zatim su poceli da govore. Oni nisu znali da govore a nekoliko godina kasnije oni su poceli da govore ali prvo su poceli pismenim putem da se sporazumevaju pa tek onda da govore. Oni su se borili da slobode nasu zemlju. Oni su u ratu bili veoma snazni jer su bili brzi od ostalih. Oni su ucestvovali u mnogim nasim borbama. Kada se zavrsila borba oni su poceli da hodaju na zemlju. Posle te borbe oni su se malo usavrsili. I danas su postali ljudi nisu vise ono sto su bili.
Danas ljudi lepse zive nego sto su ziveli nasi preci.
Sa originala prepisao:
Bozidar M. Zonjic
7.4.1977. god.
Odlomci pismenih zadataka ucenika uciteljske skole u Aleksincu
Beograd 29. V 1965 (Knjizevne novine)
MLADA I NEUKUSNA
,,Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medu kojima sam bila i ja.. Od jedan: put meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi! a meni mi srce sidje u petama. Malo posle iza toga kada se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljanom povrsinom".
LJUBIMAC PREDMETA
,,Posej osam da se upisem za u uciteljsku skolu preko prijamnog ispita pretkodno. Uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobus putujuci tako pogledivao sam okolinu okolo sebe. Posle pola sata truckajuci se na sedistu autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos svoji drugovi koji ce se upisu za u uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udemo u jedan kopej kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami mali zecic poce skakuce
po kopeju i vikati mi smo se smejali.
...Ova skola koju sad ova pogadam dosta je lepsa i poukrasenija od onu sto sam tamo pogadao. ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan sam saznao da mi je jedan drugar
bolestan i pa sam pristao da ga podsetim. Iako sam bio zauzet poljskog rada ipak sam pristao pri odluci.
Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice pevali na zelenim grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu".
KRALJEVIC MARKO – BOMBAS
,,U Narodnooslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i skupocenu tecnost koju mozemo drugacije da nazovemo krv protiv nemce fasista i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj
zivot Sava Kovacevic, Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karadorde zvani Petrovic, Uca Gvozden,
Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi koji su branili i koji ce braniti svoju zemlju doklegod je zivota u njima..."
beogradjani ili provincijalci
