Romance Cafe forums

ZMURKE
1.

Postoji nesto brze i od same mogucnosti da se
covek sporazume sa svojom mislju.Nekakva
groznica uobrazilje. Carolija.
Trag koji se vec dogodio unapred.

Secam se svoje prve skolske torbe. Nisam
zurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,
obilazio oko nje i zamisljao u njoj
obilje neobicnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram
ga danima. Lepse mi je da zamisljam sta
moze biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima.

I tek kad oljustis omot, prestaje svaka carolija,
jer vise nema smisla nijedna igra pogadjanja.

2.

Jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad
otvorimo oci. I sve je nase dok zelimo , a
tudje kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladistima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
orijaska sunca.
Sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot
sa svog jos uvek pitomog i detinjastog
srca.

Dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog
i nepovratnog zivota, mi u tom srcu
nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek
postojati u nasim drugim zivotima.
I ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo
cime voli. I ne kvarimo ga da vidimo cime
se boji i cime sanja.

3.

Kad zvezde padaju avgusta, ne trci da ih
potrazis u travi. Ne sakupljaj ih po sumama i
ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oci. Bar ti znas da se igras
zmurke.

Uhvati ih u letu i sve ce u tebe duboko
otkotrljati.

Zazelis li se mora ili severnih snegova, zazelis
li se planina, jezera ili pustinja, samo zazmuri
u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve ce se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.


--------------------------------------------------------
KMEZAVA PESMA

U ovoj ulici i prolece je osedelo
i sve je nekako i namrsteno i starije.
Sad vidim da je, u stvari, jedino vredelo
detinjstvo bezbrizno i sarene lagarije.

Al' odavno smo pojeli secerleme.
Pobegle senke...jurnjave...kikot pticiji...
Zvonici matori kaslju pozutelo vreme
niz drvorede sto vise nisu niciji.

Mnogo je blesavo sto smo ovako umorni,
sto dane odrasle i krpimo i paramo
i ne umemo ko nekad od srca, bezazleno
budni da sanjamo i sebe najlepse varamo.

Decaci, molim vas, lazhite kol'ko god umete,
jer jednom kad se starost u dusu zarije
bice vam jasno da od svega razumete
samo te davne skupocene lagarije.


------------------------------------------------------------------

PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zhudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako





--------------------------------------


Da li sam jos uvek
medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najcistijeg oblaka u grudima.......

-----------------------------------------------

NEPOVRATNA PESMA

1.

Nikad nemoj da se vracas
ako stvarno u svet kreces.

Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.

Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi vecno kunja
i shunja se tvoj pocetak.

Svud se staje.
Svud se moze.
Samo ne u iste kozhe.

2.

Ne guzvaj se, ne saplici
o sopstveni rep
i trag.

Sta ti znaci staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?

To je ono za cim moze
da se pati.
To je ono cemu mozes
srce dati.

Al' ako se ikad vratis,
moras znati:
tu ces stati

I ostati.

3.

Ocima se u svet trci.
Glavom rije mlako vece.
Od reke se covek uci
ka morima da potece.
Od zvezda se covek uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muchi
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.

Nek ti chelo zore ore.

Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.

4.

Pa daj, budi takvo cudo
sto ne ume nista malo,
vec kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna kud ces?
Ko zna zasto?
Ko zna sta te tamo ceka?

Sve su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.

Pa ako se i pozlatis,
il sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nikad nemoj da se vratis.


---------------------------------------------

POD STARIM MOSTOM

U meni veceras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muci se,
urlice,
razmice klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce ridje,
jer mora nekuda da izidje.

U tebi veceras ista reka
cudno je meka.
Sva je od mleka.
I cas je zlatna.
I cas je plava.
U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.

Zato su nase srece i tuge
uvek drukcije istovetne.

----------------------------------------------


ROMANSA

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.