Romance Cafe forums

Ljubav


Već godinama učim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i restekastu lakoću

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te više ne prepoznajem izvan pamćenja
Koje te predaje meni, i tako sve teže krotim
Struju vremena što ne prođe kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
Što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože.

Već godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga sećanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu što puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj naš trenutak
Traje duže od tuđe smrti.

(Ivan V. Lalić)

I know what you're thinking,
'cause right now
I'm thinking the same thing.

Voda pada na tvoje ochi boje meda
Ja sam dechak iz vode
Imam trag pod levom mishkom
Na tvoje usne boje mesa
Pusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, ......

Tvoje usne na meni
Tvoje ruke na meni
I guram nozz medju zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa chela
Na tvoje usne boje mesa
Pusticu kap svoje vode, vode
Aj, aj,.....

Voda pada
U tvoje ochi boje meda
Ja sam dechak iz vode
Imam trag pod levom mishkom
Na tvoje usne boje mesa
Pusticcu glas iz grla
Aj, ......


ekv

Ima...

Ima divnih malih mostova
I moje srce koje kuca za tebe
I jedna tužna žena na putu
I mala kuća usred vrta
A i šest vojnika koji se smeju ko ludi
I moje oči koje traže tvoj lik

Postoji jedan divni gaj na brdu
I jedan drugopozivac koji mokri kad prolazimo
A i jedan pesnik koji sanja malu Lu
A i mala divna Lu usred Pariza
I baterija topova u šumi
I pastir koji napasa svoje ovce
I moj život koji pripada tebi

Postoji moje stilo iz koga stalno kaplje mastilo
I zastor topola tanani tanani
I sav moj život koji je prohujao
A ima i tesnih ulica u Mantonu gde smo se voleli
I mala devojčica iz Sospela koja šiba svoje drugove
I kočijaski bič u mojoj zobnici
A i belgijski vagoni na pruzi
I moja ljubav
I sav moj život
O obožavam te


(Apoliner, bre)

IgRR@i m@LL@ n@ tZoLLowe,

D@tyu Golfa & woLLowe!

nije najromatichicnija, al` je jedna od krachih....

Malo nedostaje

Malo nedostaje
da me primetis
kad se pojavim,
da me pozdravis
kad me primetis,
da se nasmejes
kad me pozdravis.
Malo nedostaje
da te zagrlim
kad te vidim,
da te poljubim
kad te zagrlim,
da te zavolim
kad te poljubim.
Malo nedostaje,
ali nedostaje.

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Vise ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta sest koraka duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Bas cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu.

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj.

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

m@LL@ moy@ & twoy@ ye pOOkl@...

tzep@nitz@ koyom C me 2kl@!

PRAVO GLEDANJA

Vas, vas se ja ne tichem,
i moj zzivot vas se ne tiche.
Ja volim ono shto volim,
i samo se to mene tiche,
i odnosi na mene.
Volim ono koje volim,
i njih samo gledam.
Oni mi daju pravo na to.

Zzak Prever

Mito bekrijo

Ponoc vec je prosla, vreme da se spije.
Srce jos je budno, davnu zelju krije.
Ej, kraj pendzera stojim,
cekam da ti vrata otvorim...

Zasto, duso, ne dodjes,
da me kuci povedes,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito bekrijo...

Obec'o si, Mito, da ces jedne noci,
kad se varos smiri ti po mene doci.
Ej, cvece tvoje belo
vec je cekajuci uvelo...

Zasto, duso, ne dodjes,
da me kuci povedes,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito bekrijo...

Sa drugari svoji po me'ane odis.
S vino i sa pesma noci ti provodis.
Ej, mladost pusta prodje,
Mito, ti po mene ne dodje...

Zasto, duso, ne dodjes,
da me kuci povedes,
da ti svoje srce predam,
da ti staru majku gledam,
Mito, Mito bekrijo...

(od jutros sam u nekom sevdahu. a posle cemo nesto da razbijemo... razmislicu sta ili koga; da nezno razbijemo, bre! mmmmmmm, idem da spavam )