Romance Cafe forums

Ovaj decak ne ume samo da KUVA .....BRE .....

Parni Valjak

Jesen u meni

Ma sto da zelim, sve je tako daleko
i sad mi zao, sve bi opet ponovo
najljepsu pjesmu tebi bi' pjevao,
hej kamo srece da sam pjevat' mogao.

Ptice u bijegu tisina gradi zidove,
zvoni zbogom rijeci kazne Bozije.
Te tvoje usne opojne,
jos uvijek sanjam kako su me ljubile.

Jesen u meni tuguje, zasto sanjam cemprese
moje ceste ne vode nikuda.
Jesen u meni caruje, a u tebi proljece
ni sunce ne moze, ne moze kroz oblake
rano moja, hej!

S kime sada putujes,
ma sto da bilo nemoj da mi tugujes,
najljepsu pjesmu tebi bi' pjevao
hej kamo srece da sam pjevat' mogao

Jesen u meni tuguje, zasto sanjam cemprese
moje ceste ne vode nikuda bez tebe!
jesen u meni caruje, a u tebi proljece
ni sunce ne moze... ne moze kroz oblake
rano moja, hej!

O, kako tužnih ljubavi ima


Profesor Lukić sa četvrtog sprata, je živeo prilično sam.
A decu je učio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A gospođa Ruža je radila goblen i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nadje put.
Znam neke sive, tužne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...

Anđelija Prokić je čekala princa i njegovu čarobnu moć,
da joj otplati kredit, da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noć.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A kad se jednom, u dva i deset, vratio kući željan ljubavi i sna,
našao pismo, pao u nesvest, žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...

Djordje Balasevic

Prica o Vasi Ladackom

Znate l' pricu o Vasi Ladackom,
i ja sam je tek onomad cuo.
Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije
kazu da je bio cudna sorta.

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha, nezna, jekticava
umrla je s trideset i nesto.

Imali su par jutara zemlje,
malu kucu na kraju sokaka,
na astalu navek hleba taman tol'ko kol'ko treba
al' je Vasa hteo mnogo vise.

Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salase.
Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase..
ali nije mog'o da ih ima

Voleo je lepu, al' sirotu,
uz'o bi je samo da je znao.
Voles jednom u zivotu,
sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce

Sve se nad'o da ce ljubav proci,
zanavek je otis'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom,
venc'o se sa mirazdzikom jedinicom, kcerkom nekog gazde.

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salase.
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute cilase.
Sve je im'o - nista im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo.
Dusu svoju djavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtasi trazio je spas u casi,
ali nije mog'o da ga nadje.

Mlad je, kazu, bio i kad je umro,
'sred birtije od srcane kapi.
Klonula mu samo glava, ko da drema, ko da spava
i jos pamte sta je zadnje rek'o:

Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
dzaba bilo sata i salasa.
Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
dzaba bilo karuca, cilasa.
Kada nisam s onom koju volem...
kada nisam s onom koju volem

Znate l' pricu o Vasi Ladackom..
i ja sam je tek onomad cuo,
cak i oni slicni njemu, kada razmisle o svemu..
kazu da je bio cudna sorta.

..imate neshto protiv?

DANAS SAM DOBILA CVECE

Danas sam dobila cvece
makar mi nije ni rodjendan,
niti nasa godisnjica.
Juce me nazivao
pogrdnim imenima...
i govorio mi ruzne reci
koje su me povredile,
ali ja znam da mu je zao i da me voli...
jer...danas sam dobila cvece.

Danas sam dobila cvece
makar nije moj imendan
niti neko slavlje.
Juce me kasno u noci stisnuo uza zid
i poceo me gusiti.
Probudila sam se sva natecena, puna masnica koje skrivam,
ali ja znam da mu je zao,
jer...danas sam dobila cvece.

Danas sam dobila cvece,
makar nije bilo posebnog razloga za to.
Juce sam dobila batine i bilo je najgore do sada,
nos mi je krvavio, a rebra su mi slomljena,
Bojim se napustiti ga, jer kako cu sama,
a znam da me voli i da mu je zao.
jer...danas sam dobila cvece.

Danas sam dobila cvece jer...
Bila je moja sahrana,
Juce me konacno ubio,
Da sam bar znala pre i ostavila ga...
I ja bi sada bila ziva.
Ali ja znam da mu je zao,
jer...danas sam dobila cvece...

Nekako s proljeca



Nekako s proljeca,
Uvjek meni doluta
Neka ceznja tamna,
Tiha mudrost davna.
Spustam ja stare kofere
Na perone sudbine,
To je miris zrelih godina,
Moja kaput bas je tezak,
najdraza.
Nekako s proljeca,
Ja se sjetim starih drugova.
Probude se u meni
Svi derneci pijani.
Tad nosim stre cipele,
one znaju moje ulice.
To je boja crnoponocna,
Moje koraci bas su teski,
najdraza.
I opet taj osecaj samoce,
Kad nece nikog mene krene i hoce.
I opet mrakom svoje pjesme bojim,
pijan od zelje za usnama tvojim.
Sav sam ti od ludila,
Nekako s proljeca.
Nekako s proljeca,
Sjeti mene nepravda,
Na pobede, poraze,
I sve lazne obzire.
Napravim racun prastanja,
Popijem pusta mastanja.
To je ukus ljepog kajanja.
Moji kapci bas su teski.
najdraza.
Nekako s proljeca,
Noc mi oci otvara.
Nemam san da uhvatim,
Nema dana da ne izgubim.
A hocu da te vodim ja,
Tragom sunca, jugom maslina,
To je dodor tvojih bedara.
Moja dusa, bas te voli,
najdraza.
I opet taj osecaj samoce,
Kad nece nikog mene krene i hoce.
I opet mrakom svoje pjesme bojim,
pijan od zelje za usnama tvojim.
Sav sam ti od ludila,
Nekako s proljeca.
Sav sam ti od ludila,
Nekako s proljeca.
Sav sam ti od ludila,
Bez tebe, s proljeca.

U zoru
bacih svoju mrezu u more.
Iz mracnih dubina izvukoh stvari
cudnovatoga izgleda i lepote-
jedne su licile na osmehe ,
jedne su pak sijale kao suze.
Kada sam se vratio kuci sa
bremenom svoga dana ,
sedela je moja draga u vrtu i
lenjo kidala lisce nekoga cveta.
Oklevao sam neko vreme, a onda. . .
polozih joj pred noge sve sto ulovih,
. . . pa cekah mirno.
Napokon joj pogled pade na to i
ona rece:
-Kakve su ovo cudnovate stvari ? . . .
Ne znam cemu mogu da koriste ! . . . ?
Ja priklonih stidljivo glavu, pa pomislih :
Za sve to se nisam borio , niti sam kupio,
to nije pravi dar za nju !
I onda stadoh da bacam celu bogovetnu noc
jedno po jedno na ulicu.
U zoru su dosli putnici,
pokupili su sve . . .i odneli
svojim dragama...


Tagora

Kad odem

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad jednom odem...


Djordje Balašević