Romance Cafe forums

Da smo se ranije sreli


...bilo bi drukchije sve...
...proletjnu ljubav smo hteli kad je vetj padao ,padao sneg....



Ljubljah te jako i strasno i sretju mogli smo natj...
teshko je retji prekasno
gorak i bolan je osmeh kroz plach...


Drugu sam stvarnost ja hteo al nema radosti te,da smo se ranije sreli bilo bi drukchije sve
veruj mi,bilo bi drukchije sve....

Mercedes Sosa, Cristina Branco- Alfonsina Y El Mar

Sabe Dios qué angustia
Te acompañó
Qué dolores viejos
Calló tu voz
Para recostarte
Arrullada en el canto
De las caracolas marinas
La canción que canta
En el fondo oscuro del mar
La caracola.

Te vas Alfonsina
Con tu soledad
¿Qué poemas nuevos
Fuíste a buscar?
Una voz antigüa
De viento y de sal
Te requiebra el alma
Y la está llevando
Y te vas hacia allá
Como en sueños
Dormida, Alfonsina
Vestida de mar.

Cinco sirenitas
Te llevarán
Por caminos de algas
Y de coral
Y fosforescentes
Caballos marinos harán
Una ronda a tu lado
Y los habitantes
Del agua van a jugar
Pronto a tu lado.

Bájame la lámpara
Un poco más
Déjame que duerma
Nodriza, en paz
Y si llama él
No le digas que estoy, dile que,
Alfonsina no vuelve
Y si llama él
No le digas nunca que estoy
Di que me he ido.

Te vas Alfonsina
Con tu soledad
¿Qué poemas nuevos
Fueste a buscar?
Una voz antigüa
De viento y de sal
Te requiebra el alma
Y la está llevando
Y te vas hacia allá
Como en sueños
Dormida, Alfonsina
Vestida de mar.

Aint No Sunshine


Ain't no sunshine when she's gone
It's not warm when she's away
Ain't no sunshine when she's gone
and she's always gone too long
Anytime she goes away

Wonder this time where she's gone
Wonder if she's gonna stay
Ain't no sunshine when she's gone
and this house just ain't no home
anytime she goes away


And I know, I know...


Ain't no sunshine when she's gone
Ain't no sunshine when she's gone
Only darkness everyday
Ain't no sunshine when she's gone
and this house just ain't no home
anytime she goes away



Bill Withers

Trenuci H.L.Borhes
Kad bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim
pokusao bih u sledecem da napravim malo vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen,
opustio bih se vise.
Bio bih gluplji no sto bejah,
zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bih se izlagao opasnosti,vise putovao,vise sutona posmatrao,na vise planina popeo,vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta na koja nikad nisam otisao,
jeo manje boba,a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.
Ja sam bio od onih sto je razumno i plodno
proziveo svaki minut svog zivota: imao sam
jasno, i casova radostti.
Ali,kada bih mogao nazad da se vratim,
tezio bih samo dob rim trenucima.
Jer, ako ne znate,zivot je od toga sacinjen,
od trenova samo;nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih sto nikada,
nikuda nisu isli bez toplomera, termofora,
kisobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da zivim
laksi bih putovao.
Kada bih mogao ponovo da zivim
s proleca bih poceo bosonog da hodam
i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao,
vise sutona posmatrao i sa vise dece igrao,
kad bih zivot ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina,
i znam da umirem.

Borhes je ovu pesmu napisao par dana pred smrt, objavljena je posthumno.
Ja je posvecujem svima onima koji su u nedoumici.

Ne znajući vlastiti broj,
ograđen zidinama i granicama,
Hodam naokolo sa robijaškim dvorištem
i za gležanj vezanom vječitom sjenkom.

Žive se granice dižu
na korak od mojih koraka.

Nema sjevera ni juga, istoka ni zapada,
postoji samo usamljenost umnožena,
usamljenost podijeljena brojem ljudi.
Trka vremena oko cirkusa časovnika,
svjetleći pupak tramvaja,
zvona sa atletskim ramenima,
zidovi koji sriču dvije ili tri obojene riječi,
su materijali usamljenosti.

Slika usamljenosti:
zidar koji pjeva na skeli,
nepomiči splav na nebu.
Slike usamljenosti:
putnik zadubljen u novine;
konobar koji skriva portret u džepu jakne.

Grad kao da je od minerala.
Gradska geometrija je manje lijepa
od geometrije koju smo učili u školi.
Trokut, jaje, kocka šećera,
uputili su nas u slavu oblika.
Samo je obim došao kasnije:
prva žena i prvi mjesec.

Gdje si bila, samoćo,
da te ne upoznah do dvadesete?
U vlakovima, u ogledalima, u fotografijama,
sada si uvijek pored mene.

Seljaci su manje sami
jer sa zemljom čine jedno:
stabla su njihova djeca,
promjene vremena vide na vlastitom tkivu,
i naučeni od svetih kalendara malih životinja.

Tu samoću knjigama hrane,
usamljenim šetnjama, klavirima i komadima gomile,
gradovima i nebesima mašinama osvojenim,
pokrivima pjene
koji se pružaju do granica mora.
Sve je već izmišljeno,
ali ništa nije izmišljeno što bi nas od samoće oslobodilo.

Karte čuvaju tajnu mansardi,
jecaji su oblikovani da se na luli popuše.
probali su samoću da sahrane u gitari.
Zna se da usamljenost hoda sobama nenastanjenim,
trguje odjećom samoubistva,
i mrsi poruke u telegrafskim žicama.



Jorge Carrera Andrade

Söhne Mannheims - Und Wenn Ein Lied

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

Sag ein kleines Stückchen Wahrheit
und sieh' wie die Wüste lebt.
Schaff ein kleines bisschen Klarheit
und schau' wie sich der Schleier hebt.
Eine Wüste aus Beton und Asphalt,
doch sie lebt und öffnet einen Spalt,
der dir neues zeigt, zeigt das altes weicht,
auch wenn dein Schmerz bis an den Himmel reicht.

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

Dieses Lied ist nur für Dich.
Schön wenn es Dir gefällt,
denn es kam so über mich,
wie die Nacht über die Welt.
Schnellt Gefahr aus der Dunkelheit,
bin ich zum ersten Schlag bereit.
Ich bin der Erste, der dich befreit
und einer der Letzten, der um dich weint.

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

In unserer Sanduhr fällt das letzte Korn,
ich hab' gewonnen und hab' ebenso verloren.
Jedoch missen möcht' ich nichts,
alles bleibt unser gedanklicher Besitz.
Und eine bleibende Erinnerung.
Zwischen Tag und Nacht legt sich die Dämmerung.

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

Und wenn ein Lied meine Lippen verlässt,
dann nur damit du Liebe empfängst.
Durch die Nacht und das dichteste Geässt,
damit du keine Ängste mehr kennst.

Damit du keine Ängste mehr kennst...
Damit du keine Ängste mehr kennst...

...ne znam da l' sam vety mety'o ovo al' paak....od vishka ne bole glava...cheers...
Na tebe mislim, dušo

Možda zbog toga sunca koje se svojim
Bojama preliva po raskrsnici gde stojim,
Možda zbog vremena il' nečeg čega se bojim,
Na tebe mislim dušo.

Ne tražim nevolju, budi spokojna, ja ne kažem
Kako ne mogu da zaboravim, ne molim te , ne lažem,
I ne povijam glavu, niti te krivim što ode dražem,
Al' eto, na tebe mislim, dušo.

Makar mi se u glavi sve mutilo unutra,
Ne tiče me se gde si bila, i gde dočekuješ jutra,
Ne tiče me se ni gde ćeš krenuti sutra,
Al' eto, na tebe mislim, dušo.

Ne tražim da kažeš da ili ne i da donosiš sud,
Shvati me, i da pođem s tobom, ja ne bih znao kud.
Samo šapćem sam sebi, i ne pravim se lud
Što, eto, mislim na tebe, dušo.

Pogledaj se u ogledalu, kada se probudiš kasno.
Znaćeš da nisam kraj tebe, al' odgovori glasno
Samoj sebi, i meni-možeš li se videti tako jasno
Kao što te vidi neko
Ko misli, eto, na tebe, iako je daleko...

Padni mi samo na pamet



Misli moje obraz da ti izgrebu

Izadji samo preda me

Oci da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta

Cutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe

Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je među nama doslo


Slušaj ti cudo

Skini tu maramu belu

Znamo se

S tobom se od malih nogu

Iz istog canka srkalo

U istoj postelji spavalo

S tobom zlooki nožu

Po krivom svetu hodalo

S tobom gujo pod košuljom

Cuješ ti pretvornice

Skini tu maramu belu

Šta da se lažemo




Neću te uprtiti na krkace

Neću te odneti kud mi kažeš

Neću ni zlatom potkovan

Ni u kola vetra na tri tocka upregnut

Ni duginom uzdom zauzdan

Nemoj da me kupuješ

Neću ni s nogama u džepu

Ni udenut u iglu ni vezan u cvor

Ni sveden na običan prut

Nemoj da me plašiš

Neću ni pecen ni prepecen

Ni presan posoljen

Neću ni u snu

Nemoj da se zavaravaš

Ništa ne pali neću




Napolje iz moga zazidanog beskraja

Iz zvezdanog kola oko moga srca

Iz moga zalogaja sunca

Napolje iz smešnog mora moje krvi

Iz moje plime iz moje oseke

Napolje iz mog cutanja na suvom

Napolje rekao sam napolje

Napolje iz moje žive provalije

Iz golog ocinskog stabla u meni

Napolje dokle ću vikati napolje

Napolje iz moje glave što se rasprskava

Napolje samo napolje




Tebi dodu lutke

A ja ih u krvi svojoj kupam

U krpice svoje kože odevam

Ljuljaške im od svoje kose pravim

Kolica od svojih pršljenova

Krilatice od svojih obrva

Stvaram im leptire od svojih osmeha

I divljac od svojih zuba

Da love da vreme ubijaju

Kakva mi je pa to igra



Koren ti i krv i krunu

I sve u životu

Žedne ti slike u mozgu

I žar okca na vrhovima prstiju

I svaku svaku stopu

U tri kotla namcor vode

U tri peci znamen vatre

U tri jame bez imena i bez mleka

Hladan ti dah do grla

Do kamena pod levom sisom

Do ptice britve u tom kamenu

U tutu tutinu u leglo praznine

U gladne makaze početka i početka

U nebesku matericu znam li je ja


Sta je s mojim krpicama

Neceš da ih vratiš neceš

Spalicu ti ja obrve

Neceš mi dovek biti nevidljiva

Pomešacu ti dan i noc u glavi

Lupiceš ti celom o moja vratanca

Podrezacu ti raspevane nokte

Da mi ne crtaš školice po mozgu

Napujdacu ti magle iz kostiju

Da ti popiju kukute s jezika

Videceš ti šta ću da ti radim

Seme ti i sok i sjaj

I tamu i tacku na kraju mog života



I sve na svetu



I ti hoceš da se volimo

Možeš da me praviš od moga pepela

Od krša moga grohota

Od moje preostale dosade

Možeš lepotice

Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava

Da mi grliš noc u praznoj košulji

Da mi ljubiš odjek

Pa ti ne umeš da se voliš



Beži cudo

I tragovi nam se ujedaju

Ujedaju za nama u prašini

Nismo mi jedno za drugo

Stamen hladan kroz tebe gledan

Kroz tebe prolazim s kraja na kraj

Ništa nema od igre

Kud smo krpice pomešali

Vrati mi ih šta ceš s njima

Uludo ti na ramenima blede

Vrati mi ih u nigdinu svoju beži

Beži cudo od cuda

Gde su ti oci

I ovamo je cudo



Crn ti jezik crno podne crna nada

Sve ti crno samo jeza moja bela

Moj ti kurjak pod grlo

Oluja ti postelja

Strava moje uzglavlje

Široko ti nepocin-polje

Plameni ti zalogaji a voštani zubi

Pa ti žvaci izelice

Koliko ti drago žvaci

Nem ti vetar nema voda nemo cvece

Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno

Moj ti jastreb na srce

Manje te u majke groze



Izbrisao sam ti lice sa svoga lica

Žderao ti senku sa svoje senke

Izravnao bregove u tebi

Ravnice ti u bregove pretvorio

Zavadio ti godišnja doba

Odbio sve strane sveta od tebe

Savio svoj životni put oko tebe

Svoj neprohodni svoj nemogući

Pa ti sad gledaj da me sretneš







Dosta recitoga smilja dosta slatkih trica

Ništa neću da čujem ništa da znam

Dosta dosta svega

Reci ću poslednje dosta

Napunicu usta zemljom

Stisnucu zube

Da presecem ispilobanjo

Da presecem jednom za svagda

Stacu onakav kakav sam

Bez korena bez grane bez krune

Stacu oslonjen na sebe

Na svoje cvoruge

Biću glogov kolac u tebi

Jedino što u tebi mogu biti

U tebi kvariigro u tebi bezveznice

Ne povratila se




Ne šali se cudo

Sakrilo si nož pod maramu

Prekoracilo crtu podmetnulo nogu

Pokvarilo si igru

Nebo da mi se prevrne

Sunce da mi glavu razbije

Krpice da mi se rasture

Ne šali se cudo s cudom

Vrati mi moje krpice

Ja ću tebi tvoje.


Vasko Popa

..i po ko zna koji put...


WHAT A WONDERFUL WORLD

(George Weiss / Bob Thiele)

I see trees of green, red roses too
I see them bloom for me and you
And I think to myself, what a wonderful world

I see skies of blue and clouds of white
The bright blessed day, the dark sacred night
And I think to myself, what a wonderful world

The colours of the rainbow, so pretty in the sky
Are also on the faces of people going by
I see friends shakin' hands, sayin' "How do you do?"
They're really saying "I love you"

I hear babies cryin', I watch them grow
They'll learn much more than I'll ever know
And I think to myself, what a wonderful world
Yes, I think to myself, what a wonderful world

Oh yeah

Louis Armstrong