Od tada je proshlo vec shest godina... Josh nikada nisam prichao ovu prichu. Kada su me drugovi ponovi ugledali, bili su veoma zadovoljni shto sam ziv. Bio sam tuzan, ali sam im govorio:
''To je zbog umora...''
Sada sam se malo uteshio. To jest... ne sasvim. Ali pouzdano znam da se vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronashao njegovo telo. Nije to bilo tako teshko telo... Ali ja volim nocu da slusham zvezde. To je kao da zvoni pet stotina miliona praporaca...
Ali gle, dogadja se neshto neobichno. Brnjici koju sam nacrtao za malog princa, zaboravio sam da dodam kozni remen!
Nikada nece moci da je namesti svojoj ovci. Pa se pitam: ''Shta li se dogodilo na njegovoj planeti? Mozda je ovca pojela cvet?...''
Chas kazem sebi: ''Naravno da nije! Mali princ stavlja svake noci svoju ruzu pod njeno stakleno zvono, i dobro motri na svoju ovcu...'' Tada sam srecan. A sve zvezde se blago osmehuju.
Chas kazem sebi: ''Jednom ili dva puta chovek bude rasejan, i to je dovoljno! On je jedne vecheri zaboravio stakleno zvono, ili se ovca nocu beshumno iskrala...'' Tada se svi praporci pretvaraju u suze.
U tome je velika tajna. Za vas, koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nema nicheg vaznijeg na svetu od toga da li je negde, neznano gde, neka ovca koju ne poznajemo pojela ili ne jednu ruzu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela cvet ili nije? I videcete kako se sve menja...
A nijedna odrasla osoba nece nikada razumeti zashto je to toliko znachajno!
"Mali princ"-Umetnost ili filosofija zivljenja..
),Petra Brakusa.
...zanimljivo je kako mi je odjednom postao odbojan....
.... 
