I iako nisam rasla na bečkom dvoru, ipak smatram sebe kulturnom osobom.
Pa, ako se tako nešto i desi, nasmejem se. Da, nasmejem se,jer svi smo samo živi ljudi, excesi takvog tipa se dogadjaju.
Ustvari, pitam se da li bih ga ovoliko volela i da je, kojim slučajem, savršen? Ne, svakako da ne bih.
I da se osvrnem na Party-jevo zapažanje
ako ga volish i kada je degutantan u drushtvu, i kada je pijan, i kada je losh
Degutantnost u društvu... ne, ako se desi, to je nezgoda, nije degutantnost. Ako je pijan, razgovaram sa njim ujutru, tj. kada mu se mozak razbistri. A usput, da, bas ga mnogo volim kada se desi da se napije ( mada sam to videla samo jednom), jer je tako drag i mio, doduše, pomalo i dosadan, ali svakako da ne može da mi ne prija izliv emocija, i to ne samo na rečima.
A ovo kada je loš... nije loš nikada.
I pošto je ovo ipak tema o vernosti... ne, nije mi to blisko, teško da ću ikada prevariti.
Ko zna šta će život da mi donese, i ko zna kakvi ćemo biti ali sa ove tačke - nema šanse!
Ostati veran-Da? Ne? Zasto?
) ...
sada mi je jasno odakle nadimci Prle i Tihi 
