Romance Cafe forums

Dva puta jao

Moj život! Ne govorite mi o njemu kako je jadan, kukavan, neispavan, sav pogažen, i pogružen, dostojan stida i prezira. Kada bih još uvijek znao grčki - vidite li, i to sam zaboravio! - naveo bih za naslovni list tragedije moga života onaj koji počinje: Io, io, papai, dakle: jao, jao, kuku meni. Kako bi samo lijepo bilo slobodno stupati po poljima, trčati, plivati, veseliti se bez zapreke! Ali od svega toga ništa. Koliko puta sam pomislio o srećnome danu kada mi poderane cipele neće ranjavati nogu, kada ću imati na sebi sasvim čisto rublje, kada u džepovima neću morati da vucarim sve nekakve otrcane knjižice i masne bilješke. Kako bih se napokon osjetio blaženim veslajući po jezercima zaokruženim baršunastim gajevima! Nego život me eto tako sapleo, uništio, satro, nije mi dao nikakve slobode ni ljubavi, i sapeo me kao kliještima među dva prokleta kukavna epigrama. Koliko sada vidim kako smo lično nemoćni (pred Augijasovim štalama), mi mali pjesnici i sanjari, i kako smo osuđeni da budemo igračkom vjetrova i žrtvom svih mogućnih i lukavih. Što ima lijepo da se sačuva od moje uspomene? - Samo moje suze i moje molitve, jer su barem one bile čiste. Ali je na tijelo, i na dušu teško, po onoj riječi, pogledati bez pečali i gađenja. Jer sve ovo biva rana, modrica, čir, stigma, gnoj i brazgotina.
Jao, jao, jao.

Književni jug
Tin Ujević

" Nocu,cim bi se napravio da spavam,kako bi se odmorio od pretvaranja da sam bio budan,
pokretale
su se moje crvene cizme.Proverile bi jesu li mi ochi zatvorene,da li mi je disanje ravnomerno i onda izlazile na ulicu.

Pratio sam ih bos i gologlav u nocnoj kosulji.Bez uspeha.Posle nekoliko ulica zavarale bi mi trag,a tu se uvek nadje i neki policajac kome je dosadno i koji ume da postavlja pitanja.

Ko zna chijim su nogama odlazile,kud su ishle,shta su radile.Nikada nisam uspeo da saznam kuda
to
idu moje chizme.

Pa ipak,oprashtao sam im neverstva,nosio ih obucaru,chistio kitovim uljem sve dok se nisu pocepale."

Basara

Uchitelj crtanja u jednoj shkoli na americhkom jugu,neposredno posle chasa veronauke,pitao je jednu devojchicu shta to crta,a ona mu je odgovorila:
"Boga!"
"Ali mi ne znamo kako izgleda Bog",rekao je zachudjeni uchitelj.
"Pa sachekajte da zavrshim crtez",zamolila ga je devojchica za strpljenje.

Petak

Provodim poslednje trenutke na poslu. Dan je prošao na uobičajeni način, uobičajen za petak, bez mnogo uzbuđenja. Neke obaveze su ispunjene, neke nisu. Ima vremena od ponedeljka i za njih. Vraćam sat na ruku. Prebacujem papire na gomilu - za koji mesec poslaću ih u kantu, isključujem monitor, odlazim. Više mi se ne spava, radna nedelja je završena i sada počinje onaj zanimljiviji deo. Odlazim na zasluženo pivo. Na nekoliko piva. U stvari, na dovoljno mnogo piva. Petak je značajan uglavnom zato što je to jedini dan koji se završava u subotu, obično negde pred jutro. Veče provodim u uobičajenom društvu. Atmosfera je uobičajeno dobra. Razmenjuju se priče, strpljivo čuvane preko nedelje. U sitne sate, odlazimo svako na svoju stranu, prazni, pospani i narušenog osećaja za vreme i prostor - blaženo stanje svakog inženjera. Stižem kući, probijam se kroz vrata. U ruci mi je pismo. Iz vojnog odseka. Pročitaću ga dogodine.

PROZOR U SVET

Otvorivši televizor, vadio je deo po deo, dok od njega nije ostala samo prazna kutija. Gurnuo je glavu u napravljenu prazninu i cekao. Nakon dužeg vremena, iznerviran, pokupio je sve delove i, zajedno sa kutijom, izneo na đubrište. Začuđenom komšiji je objasnio da mu ne treba prozor u svet u kom vlada potpuni mrak.