Romance Cafe forums

kHm-kHm - izvinjice na smetnji - poshto je bilo nekih predloga da se razdvoje domaci & strani(engleski) textovi & pesme - staru temu "najromantichnija ......." zatvaramo, i otvaramo dve nove, zasebne...

...dakle slobodno pejstujte svoje fejvorits chak i ako se vec nalaze na staroj temi

keep walin` & have fun

da...ovo je zaista jako... molim da se napise autor besmrtne pesme.

Hvala kolega... Autor je jedan velicanstveni Miroslav Antic...

PESMA ZA NAS DVOJE (RC...?? )

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako...

Miroslav Antić

Nedostaje mi naša Ljubav...

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustaLi ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zLatnik...
Pod oklopom drhti košuta pLaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, miLa... Bez nje se život kruni uzaLud...
Nedostaješ mi ti, kakva si biLa... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voLi heroje... I da je svaki hram ukaLjaLo
AL` meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vaLjaLo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zakLon tvog uha kao minđuša od duple trešnje
AL` uspevam da jos jednom odoLim da prošapućem da te noćas ruski voLim...
Šta su reči... Kremen što se izLiže kad tad...

Nedostaje mi naša Ljubav, miLa... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je siLan sjaj pomračiLo...
AL` meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj fiLcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvaLi ja sam samo tvoj Lični HarLekin…
Ponekad još... Suza razmaže tintu… I k'o domina, padne zid u Lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša Ljubav, miLa... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedeLo?
AL` meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredeLo...

Đ.B.

Oliver Mandić - Osloni se na mene


Kad dođu teški dani i napuste te svi
Napiši dve-tri reči, znaću gde si ti
Pomoći cu ti tad ko prijatelj i brat
Znaj i u dobru i u zlu, biću tu.

Kad budu s tobom grubi i nanesu ti bol
Ti nemoj da se plašiš, ja osetiću to
I najbolje što znam, učiniću tome kraj
Znaj i u dobru i u zlu, biću tu
Znaj i u dobru i u zlu, biću tu.

Osloni se na mene sad ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju reč
Znaj i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim.

A kada nađes mir kraj nekog drugog ti
Povući ću se tad i srećan biću ja
Podeliću s tobom sve i čuvaću tvoj mir
Ali stati neću ja na tvoj put
Znaj i u dobru i u zlu, biću tu.

Osloni se na mene sad ti, veruj mi sve
Dajem ti svoju reč
Znaj i u dobru i u zlu, ja biću tu
Da te tešim i nasmešim.

Biću tu, veruj mi, veruj sve ...
Veruj mi, osloni se na mene ti ...
Biću tu, veruj mi, veruj sve ...
I u dobru i zlu biću tu, veruj mi ...


OK, dosta je bilo njanjavosti. Idem sada na neke kečerske discipline

Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće... To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče... Ništa me ne dotiče

Poljubi me

Mesec je mlad,
a noc je vrela,
padaju zvezde padalice
I dok mi kaplje znoj sa cela,
mrak je i ne vidim ti lice

Dole pod nama
cuje se kako
skripe tockovi nocnih sofera
A ja te volim
u mrklom mraku
na zadnjem spratu solitera

Poljubi me
dotakni me usnama
Sa usnama
k'o zgazenim tresnjama...

Ponekad samo
kad bljesne svetlo
velike neonske reklame
Ugledam tvoje
macije oci
kako me miluju iz tame

Mesec je mlad,
a noc je vrela,
zvezde se roje iznad glave
Vece mirise na pozno leto,
a ti na retke poljske trave...

Poljubi me
dotakni me usnama
Sa usnama
k'o zgazenim tresnjama...


........

ZapaliJo bi' ceeeeelO sEloooooooooooo
Da mi jaaaaavI nije 'tEloooooooooooooo

Da se njeeeeenA svadba sprEmaaaaaaa
Šta dožiiiveeeee' bolje da me nEEEmaaaaA