#2039:
(2008-07-27 20:40)
Kuvanje, bre!
copy/paste
Posebno vazne namirnice
Integralne zitarice
Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno zitarica. Tek je moderna tehnologija i otkrice čeličnih valjaka za preradu psenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brasna. Odbacujuci celo zrno i orijentisuci se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne zitarice: raz, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz.
Vekovima su nasi preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih se moderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokusavali da zadrze i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih zitarica., kao posebne gurmanske specijalitete.
Druga polovina naseg veka donosi budjenje svesti o potrebi vracanja na prirodne izvore hrane i visokim bioloskim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.
Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih zitarica. Koriscenje belog brasna i proizvoda od belog brasna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadrzaja slozenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaze detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih zitarica su neuporedivo vece od belih zita, iz kojih je praktično odstranjeno sve sto je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odrzavanje organizma.
Sadrzaj ugljenih hidrata u celom zrnu vecine zitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadrzaj i celuloznih vlakana i amino kiselina.
Psenica je danas u svetu najvaznija od svih zitarica, jer se najvise koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brasna. Poreklom je iz jugozapadne Azije.
Ono sto psenicu stavlja u prvi plan jesu njena bioloska i pekarska svojstva. Iako su neke od zitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad psenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mesenja hleba i peciva.
Celo zrno psenice sadrzi 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih zitarica nalazi jedino u psenici). Od minerala najvise sadrzi fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju psenični skrob i psenične klice.
Lekovita svojstva psenice: Jača imunitet, pospesuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspolozenja, regulise probavu, leči osip, lisaj i upalu koze, protiv upale grla i kaslja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.
Seitan je visokoproteinski proizvod od psenice - zovu ga i psenično meso. Sadrzaj proteina je 70%, a sadrzaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroskom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, cufte, djuveči, sarmice i slično. Na trzistu se moze nabaviti kao sirovi seitan ili vec pripremljen (proprzen) sa soja sosom.
Raz je zitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa psenicom, iako nije ni priblizno rasprostranjena i koriscena kao psenica. Medjutim, raz je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija psenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrze gluten - lepak). Raz je pored psenice i kukuruza, jedina zitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i moze se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnoloske obrade. Raz potiče iz zapadne Azije, tačnije Zakavkazja.
Sadrzaj ugljenih hidrata u razi je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (medju kojima najvise sadrzi kalijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raz je nesto kaloričnija od psenice - 100 g razi sadrzi 349 kalorija.
Lekovita svojstva razi: Protiv secerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljsanje krvi i nervnog sistema.
Ječam (gersla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po bioloskim vrednostima je zdraviji od psenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih zitarica, poznat je jos u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronadjeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i svajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre - "Majke zita". Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasicenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, sto ječmu polako vraca izgubljene pozicije iz drevne proslosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zasladjivač i odlična zamena za secer. Ječam se takodje veoma koristi za proizvodnju piva.
Sadrzaj ugljenih hidrata u ječmu je veci nego kod psenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvozdje, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima vise nego u ostalim zitaricama, kao i vitamin A i D.
Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, isijasa, bolesti zeluca i grla.
Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju zitaricu, vise sluzi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna.
Zbog visoke sadrzine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvozdja, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je vise lek nego hrana. Poznat je po visokom sadrzaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale zitarice. Takodje sadrzi 7% masti bez holesterola.
Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: pročiscava krv, leči secernu bolest, zuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokracni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kasom od zobenih pahuljica uspesno se leči karijes, a čaj od zobi leči zeludačne probleme i probleme unutrasnjih organa.
Kukuruz potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre nase ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronadjen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih zitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve vise koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brasno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, secerom i belančevinama - proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grozdjani secer. Kukuruzna svila sadrzi hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, secer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.
Lekovita svojstva kukuruza: snizava krvni pritisak, pomaze kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokracnih puteva, kasalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluca, razne upale.
Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani.
Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadrzine. Takodje ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična - 100 g jestivog dela zrna sadrzi 335 kalorija.
Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.
Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snizavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaze kod bolesti zeluca, parazitskih oboljenja, bolesti koze i proliva.
Proso je praistorijska kultura, poznata iz mladjeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana vecine stanovnistva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga sto spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje vec naruseno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljusten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod vecine integralnih zitarica bioloska vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najvise ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.
Lekovita svojstva prosoa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, pročiscava kozu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokracnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.
Integralni pirinač potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnotezenije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najvise energije. Odredjeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izlozeni fizičkim naporima.
Pahuljice se prave od integralnih zitarica. Doručak savremenog čoveka ne moze se zamisliti bez pahuljica. Najčesce se koriste ovsene (zobene), ječmene, razane, psenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, susenim vocem i sirovim ili susenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obradjene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.
Semenke i orasasti plodovi
Semenke su izuzetno vazne u ljudskoj ishrani, jer sadrze visok procenat belančevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i koriscenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrzi visok procenat fosfora, čak 20 puta vise od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadrzaju fosfora.
Orah potiče sa Mediterana. Jezgro sadrzi 55-65% ulja, 15% belančevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih čajeva.
Lekovita svojstva oraha: Pročiscava krv, leči plucne bolesti, katar creva, upalu sluzokoze očiju, unistava crevne parazite, jača vid.
Lesnik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrzi 60% ulja, 15% belančevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvozdja, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.
Lekovita svojstva lesnika: Protiv zutice, prosirenih vena, upale pluca, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.
Badem potiče iz Azije, a najvise uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim sto je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadrzano je 20% belančevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvozdje, vitamin B3 (PP).
Lekovita svojstva badema: Protiv čira na zelucu i gorusice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.
Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Moze se konzumirati sirovo, suseno ili pečeno. Golica sadrzi belančevine (40%), nezasicene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvozdje, pektin, linoleinsku (ulje sadrzi 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.
Lekovita svojstva golice: leči prostatu, pospesuje pravilno lučenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljičare. Sivozelenu pokozicu ne treba bacati jer je najlekovitija.
Suncokret su koristili jos američki Indijanci. Sadrzi 24% belančevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvozdje, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.
Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora preprziti ili ispeci u rerni. Sadrzi 26% belančevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer moze prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne vazi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko zele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.
Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvozdjem. Koristi se seme, koje je bledo zute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprzi na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.
Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum mozete potopiti jednu supenu kasiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noci. Ujutro pojesti na taste.
Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolača, preliva za salate i slično.
Gomasio je začin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprzi na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprzi i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnječi tučkom u specijalnoj suribači posudi ili avanu.
Lekovita svojstva gomasia: ublazava zamor, jača nervni sistem, jača imuni sistem, protiv glavobolja, mučnine, povracanja, morske bolesti.
Laneno seme je jedan od najvecih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razredjivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, mozdanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u zuči (kasičicu sirovog semena zvakati 30 minuta ujutro na taste), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohladjena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje). Najsira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih zitarica.
Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskasljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaze lečenju astme i hroničnog kaslja.
Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slično. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, vec samo malo pokvasen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo jos malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peci 15 min. Isključiti rernu i proveriti da li je pečen, ne treba ga mesati. Obično mu treba jos malo, pa ga treba ostaviti u isključenoj pecnici. Po mirisu mozete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Sluziti topao ili ohladjen, ne ljustiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.
Ostale semenke se pripremaju slično, s tim sto im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noci da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.
Orasi, badem i lesnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lesnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljusti mu se kozica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u serpi na ringli, uz stalno mesanje.
Hladno cedjena ulja i namazi
Predstavljaju vazan deo ishrane, jer masnoce i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je vazno na koji način su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim načinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama uniste. Kod hladno cedjenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, sto omogucava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrzi 80 mg vitamina E, dok ista količina bucinog ulja sadrzi 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. unisten je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj količini i pozeljno ih je upotrebljavaiti vise puta, ako se radi o przenju.
Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takodje proizvode tehnoloskim procesima koji garantuju očuvanje bioloskih kvaliteta semenki. Obično se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.
Gi (Ghi) - prečiscen puter
Gi potiče iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari vise hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkrace definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa zivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - risija, dolazeci direktno i na nivou kosmičke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrzi osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opstu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih zivotnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o dosama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraca, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o zivotnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog zivota, dajuci savete koji su vekovima sluzili svima koji su tezili skladu, miru, harmoniji i dugovečnosti.
Gi je prečisceni puter, odnosno puter oslobodjen vode, proteina, zasicenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoce u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za przenje, jer se za razliku od ostalih masnoca ne raspada na visokim temperaturama i zadrzava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojačava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira visak stomačne kiseline, poboljsava probavu, utiče na kvalitet pamcenja i učenja, usporava starenje organizma, podize celokupan imunoloski sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrasnju stranu nosa), pomesan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomesan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaze osetljive koze.
Gi spada u lako svarljive masnoce i nas organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kasičica Gi -a (5g) sadrzi 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leči sve bolesti na svetu.
Soja
Soja potiče iz Kine, gde se koristi vec preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrzi, Kinezi je nazivaju "čudotvorno zrno" i "andjeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belančevina - proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poredjenja, to je dva i po puta vise od procenta koji sadrzi junece meso i 12 puta vise od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrzi mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.
Pored proteina, soja ima visok sadrzaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnotezeni tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.
Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noci da nabubri, a zatim ga samleti (za snicle, sarmu, musaku), ili ga ispeci kao kikiriki; kao brasno se koristi za dodatak i mesanje sa ostalim zitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama.
Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Pozeljno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama.
Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od zitarica (ječma, pirinča, psenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgradjivanja sojinih zrna i zitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrzi 18 aminokiselina medju kojima i 8 esencijalnih.
Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrcem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrzi i koja pomaze varenju i otklanja nepozeljne bakterije u crevima, moze izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kasičica miso -a na litar vode.
Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, sto zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje.
Miso nije samo hrana, vec je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, vec sirom sveta. Miso sadrzi visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osecaj hladnoce.
Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, sto utiče na uravnotezavanje metabolizma. Sadrzi enzime, koji pomazu i pospesuju varenje. Miso hrani kozu i krv i ubrzava gradnju tkiva i celija koze, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj.
Posto sadrzi linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omeksava krvne sudove, sprečava i ublazava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublazava lose efekte preteranog pusenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublazavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.
Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.
Mugi miso - priprema se od ječma i brze fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najvise minerala od svih vrsta misoa.
Kome miso - pored soje sadrzi i pirinač i preporučuje se koriscenje u letnjim mesecima.
Hačo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.
Miso supa
* 1L vode * 1 kasikica misoa
* 1 kasikica biozačina * 1 lovorov list
* 1/2 kasikice djumbira
Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po zelji se moze dodati sitno izrendano razno povrce.
Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, zita, vode, morske soli i kodzi alge) ima jači i ostriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrze organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomazu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Vazno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preci na potpuno koriscenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.
Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnotezeno, jer sadrzi vitamine i minerale, proteine, nezasicene masne kiseline (50-60% vise od kravljeng mleka) i posebno gvozdje, a uopste ne sadrzi holesterol ni mlečni secer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takodje ne sadrzi bilo kakve nadrazujuce sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.
Najčesce se moze nabaviti kao mleko u prahu, a mozete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.
Mleko se priprema na sledeci način: 3 solje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noci. Procediti (vodu baciti) i samleti masinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treci put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku oblozenu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad veceg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo sto vise tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i moze da se koristi za pripremu cufti od povrca, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod koriscenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.
Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se moze pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrzi balastne materije preporučuje se konzumiranje sa zitaricama i povrcem. Tofu se čuva u frizideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvozdjem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u nasem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.
Tofu se moze konzumirati u sirovom stanju, mariniran, przen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).
Alge
Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najvise imaju kalcijum, fosfor, gvozdje, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.
Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teska oboljenja; u savremeno doba - kancer. Visok sadrzaj minerala pomaze pročiscenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unosenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog secera. Alge pomazu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremecaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teskih bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.
Najpoznatije alge koje mozete naci na nasem trzistu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih zitarica i povrcem.
Med
Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadrzaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogucnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se moze javiti u nasoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiču iz zemljista na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pčele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo vise od skoro svih vrsta voca i povrca) i od količine polena u medu zavisi i obogacenost meda vitaminom C. Polen takode sadrzi proteine i masti i razne ugljene hidrate (secer, skrob, celuloza).
Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu celija. On vrlo brzo oslobadja dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Misici funkcionisu tako sto koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadrzan prirodni secer i veoma mala količina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.
Veruje se da postoji direktna medjuzavisnost produzenja ljudskog veka i količine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kasičice meda sa dve čase vode i dve kasike jabukovog sirceta.
Prednosti meda u odnosu na druge vrste secera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogucava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuce na organizam, ne nadrazuje zidove organa za varenje, manje opterecuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije zele svakodnevno da zadrze na visokom nivou, lako se vari i ne opterecuje zeludac, zadrzava telesnu masu, povecava izdrzljivost prilikom napornih takmičenja i treninga.
Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lečenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kaslja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublazavanja napetosti celokupnog organizma i poboljsanja sna, ublazavanja nocnog grčenja misica, lečenja opekotina i nocnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptičko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrzi bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.
Za dobar san i povecanje otpornosti organizma uveče pred spavanje preporučuje se uzimanje kasičice meda razmucene u solji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leči anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu količinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kasičicu ujutro na taste.
Za jačanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kasiku sledece mesavine: 2-3 kasike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandze.
Lečenje hroničnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na česte nazebe, prehladu i slično. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i sumski (po 1 kg).
Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto secera i ostalih zasladjivača. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kasičice nakon svakog obroka. Med treba drzati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kasičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja stetnih materija.
Matični mleč
Smatra se da je matični mleč zbog svojih svojstava najsavrsenija supstanca u prirodi i najsnazniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleč je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 bioloski aktivnih sastojaka: sadrzi svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju zivot - belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvaznije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline medju kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome sto on deluje na nivou celije - ulazi u celiju, vrsi detoksikaciju, stimulise funkciju celije i njenu deobu. Matični mleč je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regenerise celiju, da je obnavlja i podmladjuje sto se odnosi ne samo na zdrave i nove, vec i na ostecene i bolesne celije, pa stimulise rast i razvoj i usporava starenje organizma.
Matični mleč deluje na sve delove naseg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamcenja, učenje, koordinacija pokreta), jača imunoloski sistem i povecava otpornost, jer biostimulatori koje sadrzi podstiču stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima - 40 prirodnih antibiotika - unistavaju bakterije i viruse. Poboljsava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem, ublazava propadanje nervnih celija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu prosirenih vena, infarkta i ubrzava izlečenje vec postojecih kardiovaskularnih bolesti.
Stimulise rad zlezda sa unutrasnjim lučenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu zlezdu koja regulise metabolizam i tako pomaze balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaze prirodnom lučenju insulina, a sanira i psihičke poremecaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod zena i muskaraca i pomaze otklanjanju uzroka steriliteta.
Normalizuje rad nadbubreznih zlezda i lučenje adrenalina, sto utiče na povecanje otpornosti na stres i ublazava i otklanja posledice stresa. Regulise rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlečenje bolesti srca, bubrega, besike, bronhitisa, astme. Regenerise jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utiče na pokretljivost kičmenog stuba i ublazava bolove nastale usled poremecaja kičmenog stuba. Jača nervni sistem i utiče na poboljsanje psihičkog stanja i raspolozenja uopste. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljsava opstu vitalnost organizma.
Matični mleč mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizičko stanje, a posebno se preporučuje svima koji su izlozeni izuzetnim umnim i fizičkim naporima i rade u ekstremno teskim uslovima. Matični mleč je veoma tesko sačuvati: kada se izvadi iz kosnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med moze se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se odredjena svojstva mogu sačuvati do godinu dana.
Zbog svih ovih svojstava koje matični mleč poseduje naučnici su skoro trideset godina radili na tome da pronadju oblik u kome ce se matični mleč moci očuvati duze od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.
Malteks - Ječmeni slad
Malteks je ekstrat ječmenog slada, dobijen posebnim tehnoloskim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za secer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji.
Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i slozenih secera sadrzi belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvozdje, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je vazan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroničnog bronhitisa, kaslja i otezanog disanja.
Jabukovo sirce
Jabukovo sirce je vazna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadrzaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i odrzavanje mekoce i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti način na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.
Nedostatak kalijuma moze izazvati mnogobrojne tegobe, medju kojima je najteze oboljenje zglobova. Da vasem organizmu nedostaje kalijum mozete primetiti, pre svega, po tome sto gubite zivotni elan i imate osecanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargični i lenji, jer osecate duhovni i fizički umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osecate u misicima. Ujutru jako tesko ustajete i osecate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnocu, posebno ruke i tabani i podlozni ste čestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osecate gadjenje i povracanje; kvare vam se zubi; koza vas često svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam tesko zarastaju; nocu vam se grče misici na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podlozni su zuljevima; nocu nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i tesko je otkriti da vam nedostaje bas kalijum.
Sa godinama starosti, količina kalijuma koja je neophodna organizmu se povecava. Najbrze ce se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na taste srce i uveče pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kasičicom jabukovog sirceta. Ovom rastvoru mozete dodati i kasičicu meda, posebno ujutru.
Pored toga sto je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvozdjem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.
Najbolji rezultati primene jabukovog sirceta primeceni su kod lečenja hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (unistava stetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije besike i smanjenja telesne tezine. Za lečenje hroničnog umora najbolje je uzimati mesavinu jedne solje meda sa tri kasičice jabukovog sirceta. Uveče pred spavanje treba uzeti dve kasičice ove smese.
Kod zapaljenja grla, kasičicu jabukovog sirceta izmesati sa jednom časom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko zelite da se oslobodite viska kilograma, preporučuje se uzimanje jedne čase vode sa dve kasičice jabukovog sirceta izmedju dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprečava njegovo nagomilavanje.
Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporučuje povecanje dnevne doze ukoliko za to osecate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.
Začini
Upotreba biljnih začina i mirodija u ishrani povezana je sa običajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda.
Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listica, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenčica. Dodajemo ih jelima u svezem ili susenom stanju da bismo oplemenili i poboljsali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktičnija primena začina je u obliku praha, koji treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.
Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulisu lučenje sokova za varenje i ublazavaju odredjene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim količinama, posebno ako su ostrog i jačeg ukusa, da ne bi izazvali nezeljene efekte. Uobičajeni začini na nasem području su biber, aleva paprika, persun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve vise se koriste i drugi, egzotičniji začini.
Ne postoje stroga pravila i ograničenja prilikom koriscenja začina. Oni čine vasu trpezu bogatijom i mastovitijom i od vase inventivnosti i ličnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako cete prilagoditi i spojiti odredjene ukuse. Ako vec posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako mozete da u vasu ishranu uvedete nove začine. Za početak, dovoljno je da uobičajenim začinima i načinu pripremanja jela dodate neki od egzotičnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima ovog priručnika pronaci cete upravo i takve recepte koji vam omogucavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.
Osnovne karakteristike navedenih začina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:
Aleva paprika: susena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja čorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.
Ljuta paprika pojačava cirkulaciju i znojenje, pročiscava creva, unistava gliste i parazite u crevima, pročiscava znojne zlezde, pomaze rastvaranju krvnih ugrusaka i laksu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morač, janez): koristi se list i seme, koje je jačeg ukusa i sličan je mentolu.
Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrca i čorbi, kao i testa i kolača. Poboljsava varenje, smanjuje nadimanje, ublazava kasalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.
Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim začinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a moze biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olaksava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.
Beli luk: koristi se uglavnom u svezem stanju (iseckan, izgnječen ili iscedjen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snizava krvni pritisak, poboljsava probavu.
Mirodjija: koriste se igličasti listici u svezem ili susenom stanju. Veoma je aromatična i dodaje se čorbama, sosovima, varivima (posebno grasku i tikvicama), tursiji. Mirodjija pojačava rad bubrega, ublazava grčeve u stomaku (čaj), jača otpornost organizma.
Persun: uglavnom se koristi u svezem obliku i vrlo je omiljen u čitavom svetu, u skoro svim jelima od povrca, supama, čorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snizava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublazava bolove. Koristi se i kao čaj.
Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, čorbama varivima, sarmi i salatama. Ublazava reumatične tegobe i snizava krvni pritisak, pomaze probavu i apsorpciju, podmladjuje, ublazava bol u zglobovima.
Lorberov list - lovorov list: potiče iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatičan. Posebno se koristi u kombinaciji sa različitim začinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pečurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.
Bosiljak: koristi se lisce, sveze ili suseno, pre svega za salate, čorbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jače arome. Bosiljak ima umirujuce dejstvo, opusta, čak i uspavljuje. Pospesuje varenje i pojačava apetit. Koristi se kao čaj.
Nana - menta: ima izrazito osvezavajuci miris i ukus, pa se dodaje jakim i teskim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olaksava varenje. Nana kao čaj deluje delotvorno na stomačne tegobe. Pomaze kod odvikavanja od pusenja.
zalfija: potiče sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najvise se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka - snizava temperaturu, pročiscava krv, ublazava glavobolju i nervnu napetost, pospesuje varenje, ima antiseptičko dejstvo.
Majčina dusica: ima prijatan miris i pomalo ostar ukus, koristi se za razne čorbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublazava stomačne tegobe. Majčina dusica se koristi i kao čaj za otklanjanje promuklosti i pročiscavanje disajnih organa i krvi.
Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima ostar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najvise vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublazava dijabetis, snizava krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opstu vitalnost organizma.
Origano: veoma je aromatičan i ima opor i gorkast ukus. Najvise se koristi u italijanskoj, spanskoj i grčkoj kuhinji u jelima od povrca, pirinča i testa. Efikasno leči upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaze varenju i smiruje zeludačne tegobe.
Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i suseno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najvise u mediteranskom kulinarstvu. Podstiče varenje i otvara apetit.
Ruzmarin: ima intenzivan miris i najvise se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, čorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada čitavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaze kod malaksalosti.
Majoran: aromatičan je i koristi se u čorbama, varivu, pečurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrzi vitamine A i C, a smiruje kasalj i prehladu.
Melisa: koriste se listici koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Sluzi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadrzaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljsava san.
Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svezem i susenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrca, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.
Lekovita svojstva djumbira: smiruje kasalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povecavaju cirkulaciju i sire krvne sudove, ublazavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i zučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju ostecenog tkiva, ublazavaju napetost misica.
Čaj protiv prehlade:
* 1 koren djumbira (svez ili osusen) ili 2 kasikice praha
* 1 kasikica malteksa ili meda * 1/2 limuna
U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zasladjivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svez.
Djumbirova voda se priprema na sledeci način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U medjuvremenu izrendati 100 - 140 grama svezeg korena djumbira (rendati kruzno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili viseslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer ce biti unisteni aktivni sastojci djumbira. Povremeno stisnuti vrecicu sa djumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smedja, mirisljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koza ne izgori. Oblogu prekriti suvim peskirom da bi se sto duze zadrzala vrelina.
Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv "kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilic, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.
Kajen: ljut, ostar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mesavinu čilija - spanski biber i gvinejski biber. Najvise je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.
Korijander: spada medju najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji vec hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svezem obliku. Listovi podsecaju na persunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrca, ali i poslastica. U nasoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak tursiji.
Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti besiku, pomaze probavu, olaksava probleme mučnine, morske bolesti i povracanja, ublazava kozne upale.
safran: prah tamno narandzaste boje koji daje jelima lepu zutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. safran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrca, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.
Kurkuma - tumerik: veoma sličan safranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo ostriji i oporiji, a boja svetlije i svezije narandzasta. Primenjuje se kao i safran, u svim indijskim jelima naici cete na boju i ukus kurkume.
Lekovita svojstva kurkume: pročiscava krv, pomaze kod oboljenja disajnih organa, kaslja i astme, ublazava artritis, ima protivupalna svojstva, odrzava floru creva u ravnotezi, pomaze kod lečenja dijabetisa jer regulise nivo secera u krvi.
Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, svedskoj i zemljama bivseg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mesavinama začina, za pripremanje jela od povrca, karija i slatkisa (indijski puding, svedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.
Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvezavajuci, pomaze probavu, osvezava dah, podstiče rad srca, jača pluca. Treba ga koristiti u malim količinama.
Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i ostrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, tursiju, kolače.
Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svezem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrcu i sosovima. Bogat je proteinima i olaksava varenje i ublazava grčeva u stomaku, posebno se daje novorodjenim bebama u obliku blagog čaja.
Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.
Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljsava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kaslja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.
Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao sipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.
Karanfilic: osuseni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčica. Deluje kao antiseptik.
Muskat - morski orasčic: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, zitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.
Lekovita svojstva muskatnog orasčica: ima blago umirujuce dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olaksava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.
www.zdravaishrana.net
maski
(female, 38)
ODJEBI ! ujedam!
riba list [aka dover sole ili sl ],masline, olive oil pretpostavljam u dresingu, cashews prisutni cesto, cocktail tomato, rocket salad.....
skima
