Romance Cafe forums

Nekada vam je bila najomiljenija... Razlog, hm , samo vama poznat... Sada se vasi koraci njome necuju... Imate li takvu ulicu?

Svi koji misle da je tema ima veze sa detaljnim urbanistichkim planom prevarili su se.. te ih molim da procitaju ponovo.... tx

Imam. Jedino što ja svoju ulicu zamišljam kao sobu. I u njoj paket umotan u slojeve i slojeve papira, onog žutog pak-papira, svesno izabranog da ne bode oči. Paket obmotan kanapom ne znam koliko puta. Mornarski čvor se podrazumeva. U sobu ne ulazim. Jer se tada paket smanjuje. Kada se desi da uđem, slučajno, svesno da proverim, svesno mada nema šta da se proverava, soba postane mala za paket.

Imam ulicu koju pominješ.

znala sam da cu te ovde zateci,Zelda
imam tu ulicu
al` mi treba tisina i noc da govorim o njoj....

Da,imam ulicu kojom ne prolazim....vise,a verovatno i necu!Mala,krivudava,Sa ogromnim celtisima koji stvaraju venac od grana....tako da se i nebo ne vidi.I u njoj jednu malu oazu mira..koja je bila samo moja.Samo izdaleka ponekad bacim pogled na simsir koji sam ja posadila........i koji je izrastao......Ponekad mi je dovoljno samo da zatvorim oci i da vidim sav sadrzaj dvorista....cvece....i hlad .A ne prolazim zato sto isuvise boli.....i znam da ce boleti..

Nekada sam uzurbano brojala korake mojom ulicom... Ukupno 267 koraka, onda ulaz, interfon, 4 sprat, vrata levo....

I dan danas ta ulica stoji tamo gde je i tada stajala. Sece "tu i tu" ulicu, na cosku je i dalje "ta i ta" pekara, pored prodavnica, mesara, butik...

Ne prolazim vise tuda.... Ona i dalje postoji.. sada nekome drugome pripada kao meni tada.

...da,ima jedna,jedan deo ulitze...ne prolazim vetj nekoliko dana...igrao se chesto tu i...sad ga vidim

...netju vishe

ima jedna takva ulica u mom srcu, to je ulica "fulham palace road", nalazi se u Londonu. početkom devedesetih živeo sam u stanu upravo u toj ulici, a dole, dvesta metara niz nju, nalazio se (i sad se, naravno, nalazi) legendarni Hammersmith Odeon (ako neko nije čuo za HO, navešću podatak da je u tom prostoru legendarni bend Motorhead snimio svoj live album, "no sleep til hammersmith", koji mi je, svojevremeno, pomogao da tačnije steknem uvid u Suštinu). bilo je to suludo vreme, devojka za koju sam bio srcem i dušom vezan ostala je u Beogradu, stigla je vest o smrti majke, a za božić sam nabacio neko zeznuto zapaljenje uha i nakon toga i tinitus, koji i danas vučem. ipak, ulica "fulham palace road" ostala mi je u vedrom sećanju, ona je uvek bila tu za mene, kada bi svađe gore, u stanu u kojem sam živeo, postajale nepodnošljive. ta ulica, na neki način, bila je kul mesto da pobegneš od svega, da se utopiš u šarenu žuto-braon-belu gomilu koja je, iako bučna i vonjiva na vinegar i fish-n-chips, ipak uspevala da prepozna tvoju potrebu da budeš sam...

...da postoji ta ulica, ali ne volim njome da prolazim vise, nekada sam samo prosla, nigde svratila, samo da nekoga vidim koji je srcu drag, kada mi nedostajao, kada bi ga pozelela....i sada pokusavam glavu da okrenem na drugu stranu ali uzalud ne ide.....a scrce pocinje sve jace da lupa.....

Ima jedna...

..mala ulichica u predgradju Beograda..koja je uvek u mojoj glavi...koju nikada necu zaboraviti..koliko god da sam daleko..i uvek ce mi, kada osetim miris bagrema...gde god da sam... ona biti u mislima....

...to je Moja Ulica...ona u kojoj sam odrastala...provodila svoje i lepe i tuzhne dane...ona mala ulica...koja je uvek bila puna dechije graje...na chijem je kraju bila jedna livada...ulica u kojoj smo mi deca provodili svo svoje slobodno vreme...gde smo se u vechernje sate okupljali i prichali svoje izmishljene dechije priche..smejali se...plakali...krali prve komshijske treshnje...zelene kajsije...igrali zhmurke...pa chak i tukli

...ulica...iz koje smo kasnije...kao "relativno" odrasli ljudi..odlazili u beli svet...

..chak je u jednom periodu mog zhivota...izgledala kao nesavladiva prepreka...i svaki dan,uhvativshi oca pod ruku...brojali samo predjene korake...i svaki dan dodavali po koji vishe...tada mi je izgledala neopisivo duga...ali mi je ...bila cilj...ako nju uspem da predjem u jednom dahu....znacu da sam uspela..

..to je jedina ulica kojoj svaku stopu poznajem...svaku rupu u asafaltu,svaku prepreku o koju se mozhe zapeti...ulica koju mogu preci i zatvorenih ochiju,a da znam pored koje i chije kuce prolazim....to je ulica na chijem se kraju nalazi moj dom..