Romance Cafe forums

Koliko znam ul. Aleksinačkih rudara je bivša G.G.Deža, a da je ulici Agustina Neta ostalo isto ime.

asfalt lakovan od kiše koja još uvek pada...
saobraćaj onaj nedeljni spor...noćni
..tu, sa Konjarnika ,samo levo pored pumpe Slap izvučem se levo i eto me na auto-putu.....
stižem na finale tenisa...
..a onda je došlo..
tek tako..
produžih pravo..
...ta ulica,
dugo zaobilažena..
.-.slučajno,namerno..
ma ..
..pogled ka prozoru..
.svetli..
mada je često odlazeći iz stana namerno ostavljala tako...
E da,i auto je tu...
Samo sam na kratko..prikočio...
dovoljno..
za sada ..
eto provezao sam...

Ne prolazim.. hmm...tesko prodjem bolje receno, sa knedlom u grlu svaki put kroz Ustanicku ulicu na Konjarniku...nekada je tesko zaobici bas taj deo ma koliko ja to htela ,gde sam se rodila, isla u obdaniste ,osnovnu skolu "Stevan Sindjelic"...pih ..ne mogu ni da pisem o tome...bem ti preseljenje ..veci stan...sve bih dala tada ,a i sada da mogu opet u onaj nas ( moj) stan...na visokom prizemlju..vise se ni ne vidi ..drvece ispod prozora toliko poraslo vise se ni ne vidi ..kad proletim ,onako brzom brzinom..kao necu razmisljati o tome..ako samo projurim..sipak necu ..

...nema vise ni moje terase kroz koju nam je usao lopov kada smo svi spavali ..sad ne moze ni da udje zastakljena je ...na koju sam istrcala u pet ujutru i vikala dobila sam brata, na kojoj je prohodao skupajuci stipaljke..ja sam jedina prisustvovala tom velikom cinu ..ne vidi se ni prozor gde sam Mareta iznela kada se rodio da ga pokazem drugarima..

...nema vise ni nase 'livade" kako smo je mi zvali, na kojoj smo se sankali,skijali,leti igrali fudbal ili se samo jurili onako klinacki...a u dnu livadice uz samu ustanicku drvo "sljivciga"..sljiva koja nikada nije docekala da sazri.. jeli smo zelene plodove i s` njima se gadjali i do veceri dobili ko zna koliko modrica i naravno dijareju ..i tako svaki dan dok ne otresemo celu nasu "sljivcigu"...sada je tamo trzni centar..pih ...i smrdljivi restoran "Cirih" mrzim ga ..i njega ..i sve oko njega ..nikada nisam usla ni u jedan trzni centar ...ni u jednu novu radnju na Konjarniku od kada sam se odselila...samo jednom bas preko puta moje zgrade u pekaru "Nikola" imaju sjajnu pitu s` visnjama probala sam jednom ,ali dzabe..meni je bila dobra i pekara drzavna u sklopu "Centroproma" sa ne tako sjajnim pogacicama ..ali zato minjonima i krempitama...zbog kojih sam dobila i batine,jer sam krala pare da ih kupim..a bilo je dovoljno samo da pitam tatu , decija faza i nije mi zao ..mada posle toga mi nije palo na pamet u zivotu da bilo sta ukradem i naravno da ne zaboravim u toj prodavnici akvarijum sa sharanima gde smo tatu umeli da matretiramo i po sat vremena dok ne izaberemo ...iznad skole prodavnica "Jabuka " gde smo kupovali uzinu..ni nje vise nema ..sazidali neku glupu zgradu ..i nju mrzim...iza zgrade odbaniste gde sam udarila glavom o klackalicu..gde su mi bacili dve sake pune peska u oci ..ali sam ja sjano izdrzala da mi sve to taja izvadi samo da ne idem kod lekara..moj taja

Preko puta zgrade moj trzni centar..gde je bilo sve sto je potrebno...posta,banka,apoteka,knjizara,foto radnje,krznar,snajder,obucar,"Kluz","Beteks", "Zvezdara", radnja za popravku televizora,frizer zenski i muski u kome sam se ja sisala naravno ..poslednji put na celavo u drugoj godini srednje skole,odnela sliku Sinead O` Connor i rekla bas ovako ..i naravno da ne zaboravim Lotto...vise nikada nisam igrala..nije isto..pih...

Drustvo...svi smo bili na dva do pet minuta udaljenosti,druzenja svakodnevna,vracanja iz skole,pocetak pijenja kafe..ja nisam pila ali sam uvek tim"obredima" prisustvovala..prve cigarete..nisam pusila ali su mi redovno uvaljivali,ako roditelji udju u sobu...prve ljubavi ..klinacke ...skolske..pitanja da podjemo i furamo

..nisam isla da vidim da li postoji "Marakana" teren pored skole gde su decaci igrali fudbal i kosarku ,a mi devojcice im se divile kakve su face

...mislila sam da nikada nista necu napisati na ovoj temi,mada sam rado citala postove na istoj..ali ne vredi i ovo sto napisah ne moze ni izbliza da opise koliko sam vezana za tu ulicu i zasto tesko svaki put kroz nju proletim...

..ali znam da cu tamo kupiti stan kad tad i to ne bilo koji nego bas onaj u kome sam zivela do svoje 17-e godine...jedna od jos neostvarenih zelja...pih bem ti preseljenje..veci stan..ovde se posle 16 godina i dalje osecam kao stranac

... Pchinjska

brak mojih roditelja se konachno slomio bash u pchinjskoj..... u toj sam ulici bila jedan jedini put u zzivotu.... al sam je odlichno zapamtila.

eh, nije jedini )))

a?

Bog te 'mazo!

Iz inata prolazim.

na nechiju zzalost sada vrlo chesto prolazim