Romance Cafe forums

zcpr4: Beshe naporno, al' procitah celu temu

Vidim da se ovde neki (citaj: neke) vrlo uspesno drze svojih "fantazija" o varijanti "svoja i nicija". Sam covek moze da bude samo ako ne da sebe dovoljno, a to izgleda mnogima polazi za rukom. Sta je to? Razvod roditelja? Propustena a nikad prezaljena prilika - sindrom "jos mi je u mislima"? Neki strah? Neko dete koje nikad nije ugledalo svetlost dana? Strasno, kako ljudi lazu sebe...

Kako to da mi muski ovde svi redom odgovaramo da mislimo da se moze ostati sa jednom zenom do kraja zivota, a vi, devojke, pricate suprotno?
Sta to nosite na/u dusi sto vam ne da mira?
Necu kompromis? Kako mi to poznato zvuci... a govorila je osoba koja ima sve to gore navedeno + 20 bracnih ponuda u zadnjih 10 godina... i niko joj nije bio dobar... i sad se pita sto je nesretna... a stalno prica o bivsima...
Koja od vas se prepoznaje?

I na kraju, odovor na temu: DA, I ZAUVEK DA!!!
Kad budem prestao da disem, prestacu da mislim tako

Snasha sa salasha: Netju da kamenujem, netju da prljam ruke , ali:
Smatram da su ljudi kompleksniji od sarmi, tako da je poredjenje u najmanju ruku neumesno
Sa druge strane, bash tako kako si rekla - sve je stvar adaptacije i tolerancije i dodala bih, bogobojazzljivosti - a deficit svega navedenog je evidentan, narochito u brakovima koji su sklopljeni u par zadnjih decenija...
A ostati se mozze sa jednom osobom ceo zzivot, i teorijski i praktichno, zar ima malo primera?A to shto se ne deshava konkretno vama ili meni, ne znachi da je neizvodljivo...
Da li vam je ceo zzivot divan i krasan? Ne. Pa ipak (vetjina nas) ne izvrshi samoubistvo
Da li je svaki dan sunchan? Ne.
Pa ipak, vetjina nas nadje za shodno da se razvede as soon as the things go wrong, jer kad se venchamo podrazumevamo da tje sve da bude ok, puni nade, obetjani, i ljubav se podrazumeva, ali nije tako - dan za danom mlitavimo, nishta ne poduzimamo i na kraju ode mast u propast...

Snasha sa salasha:

A zashto mislish da brak ne mozze da bude merilo? Imash neku averziju prema braku? Shalim se, ali ja sam kao starog kova, pa mislim da je brak bash lepo reshenje za dvoje koji se voledu, mada ne i jedino i univerzalno...a shto se ostalog tiche:
Ako je autor to mislio postavljajutji temu, onda je krajnje naivan Hehe...moj sin ima 7 godina i josh uvek veruje u Deda Mraza...a ja:
Ja verujem u brak i porodicu i ceo zzivot, (uslovno recheno) sa jednom osobom... Naravno to je ogranichena teritorija samo za one koji to zzele i u to veruju, drugi teshko da tje to okusiti ako u to ne veruju...podrazumevajutji da verovanje treba da se zasniva na realnim pretpostavkama, odnosno, nerealno je uopshte pomisliti da cemo sa nekom osobom, kakav god da je odnos u pitanju, uvek i zauvek imati idealnu vezu...turbulencije su neizbezzne u svim odnosima, i sa roditeljima, i sa decom, i sa prijateljima, pa ne vidim zashto se u ovom sluchaju ochekuje neshto drugo?
Na kraju krajeva, da se ne ponavljam, bitno je ono shto chovek zzeli i ochekuje u zzivotu, ima ljudi koji smatraju, ili imaju predubedjenje da je provesti zzivot (uslovno recheno) sa jednom osobom – u najmanju ruku dosadno, neinspirativno, ili to jednostavno ne zzele, i ja skidam kapu, molim lepo...

DrveniKostur:

pa, kad smo već kod prvog prvog susreta, prvi prvi susret imao sam tamo negde 97., na starom Sezamu, a njen nickname glasio je - kovacalx. u to vreme, ljuštio sam dva litra vina dnevno i imao intenzivan osećaj da sam negde pogrešno skrenuo, da sam ispao iz koloseka svakodnevne normale i otkotrljao se negde u stranu, bio sam veoma rezigniran, tačnije, bio sam perzistentno rezigniran, sve mi je živo smetalo i, generalno, bio sam još jedno nepodnošljivo i gnevno ljudsko biće, i iz nekog jada ili želje da neko prepozna moj krik, počeo sam malo duže da puštam pipke po tom bbs-u, i kovacalx se primila na moj kritički stav prema čovečanstvu, pa me kontaktirala na mejl i dalje kreće standardna egzaltirana šema, dakle sve ono što si naveo, mejlovi, hrpa mejlova, slatka neizvesnost, lebdenje u zraku, višesatne prepiske, ruke što se u tihoj molitvi pružaju ka nebu, tvoje dupe zavareno za fotelju, tvoje oči zakovane za monitor dok naokolo pršte tastaturne tipke, i tako, dok postepeno gradiš jednu savršenu viziju žene, počinješ da praviš greške, počinješ da se gubiš u preteranim očekivanjima, počinješ da pred nju postavljaš nemoguće vizuelne i intelektualne zahteve, hoćeš u njoj da spojiš filozofa, holandsku kurvu, preplanulu egzotičnu boginju i svoju majku, hoćeš i jare i pare itd.
na prvom (i jedinom) našem sastanku, stvarno mi je bilo prijatno, kovacalx ostavila je snažan utisak, stvarno je bila jedna veoma sofisticirana dama, učena i pomalo konzervativna, malo me podsetila na Meri Popins, samo sam čekao da otvori kišobran i nestane u nebu. bio sam u staru tog randevua ćutljiv, ali nakon što sam popio nekoliko piva u "platou" (koji je tada izgledao puno humanije nego danas), ohrabrio sam se malo, jebiga, počeo sam da joj recitujem neke stihove od kojih su joj se najviše dopali oni od Odena Neša:

prastari termit kucnu o drvo
pa mu se svide, prvo i prvo.
zato je danas tvoj ujka Bobi
propao kroz pod u dnevnoj sobi.

zaista besmrtni stihovi, ako mene pitate. a dopali su se i kovacalx, njene do tada suzdržane usne pukle su u osmeh i pred mojim očima sevnula su dva blistava reda zuba u kojima sam komotno mogao da se ogledam. kasnije, nakon platoa, upustili smo se u jednu dugu dobru staru šetnju beogradskim ulicama, raspravljajući o ovome ili onome. bilo mi je, moram još jednom to podvući, jako prijatno, i to je bilo novo osećanje za mene u tom periodu sivila i krize. posle sam je ispratio na bus, i stvarno sam hteo ponovo da je vidim, nastavili smo našu prepisku, ali kovacalx je uskoro izgubila interesovanje, jebiga, tako to ponekad biva kad padnu maske, pa se direktno suočite sa svojim idolima i predmetima fantazija, možda je, što se kovacalx i mene tiče, trebalo zauvek da ostanemo na virtuelnom nivou, možda bi, u tom slučaju, naš odnos potrajao duže; ovako, taj naš iskorak u realni svet bio je, čini se, koban...

Divlja u srcu: doduse,sad se setih.....jeste prica naopaka al` pomogo net...
pa da reknem

taj tip dodje
ravno iz Ca u moj mali stan
ja se onesvestim
samo ne pokazem nicim

osim sto sam skuvala malo slabiju kafu i prospem pride i malo rakije po njegovim pantalonama dok sam prinosila casicu

bla bla bla,ni o cemu
on ode

ja odem na net
dosta sajtova o njemu
ja okrenem telefon u Ca pa fino ostavim poruku nekom njegovom studentu

i stigne mail

i krenu mailovi
u njima svega,i Crnjanskog i Dostojevskog,i Fruske gore,i svega drugog
umem s recima
nikakvo strahovito obrazovanje,vise onako,iz stomaka,al` umem

vidim da reci rade

i onda susret
racunam ko da je PRVI

prepuna galerija.
Gledam ga.totalno opusten,i pomalo smoren guzvom.
I ja krecem ka njemu (on razgovara s nekom ribom koja lici na umetnika) i u trenutku sve staje,gledamo se i odjednom zaboravljamo gde smo,i grlimo se,ko da smo cekali na to oduvek.

mimaso: Vecito pitanje..., vecita potraga..., smisao postojanja...
I onda shvatim, mogu biti sto hocu, uvek ista a drugacija
Ponekad bol, ponekad osmeh, ponekad ravnodusnost,
Ponekad izgubljena, ponekad nadjena, ponekad razocarana
Ponekad zamisljena, ponekad besna, ponekad dobra, ponekad zla..
.
Ma ko sam Ja?
Mogu biti Sve, ma mogu biti i Nista
Mogu voleti, a mogu i mrzeti
Mogu krasti, mogu poklanjati
Mogu biti dragulj, a i samo blato....
Zaista, sve to mogu biti, ne verujete?
Nekada sam sve to u isto vreme cak...
I princeza i cudoviste,
I sebicna i pozrtvovana - o, koliko puta...
Nekom lepa, nekom ruzna,
Nekad srecna, nekad tuzna
Nekad tako razumna, a nekad tako osecajna
Jaka i slaba, neustrasiva i bojazljiva
Radoznala i nezainteresovana
Oprezna i naivna, tako pametna a tako ponekad glupa
Samo prividno krhka, samo prividno stamena
Prilagodljiva a nepokoriva
Grizem se kao jabuku,
Jabuka nekad gorka, nekad slatka
Danju pospana, nocu budna..
Puna nemira, a nekad tako cudno mirna...
.
i mogla bih tako, beskonacno dugo
iskreno..., drago mi je sto sam takva,
bas takva, svakakva i nikakva,
a jedino sto sa sigurnoscu mogu reci

KAD VOLIM - NE MOGU DA PREBOLIM!
KAD OBECAM-JA ISPUNIM!
UVEK PRIRODNA I OTVORENA...
A KAD SE ISPLACEM - JA SE NASMEJEM haha)

i sve vise mirisem na Sebe - Onu od nekada
setiti se Ko si i definisati si u trenutku sadasnjosti
ne bojim se onoga sto spoznajem u sebi...
lepota je prihvatiti se u svom nesavrsenstvu.

A Ko Si Ti ?
_________________

una16: Nije ljubav samo emocija, ljubav je i odgovornost prema onome koga volimo.
Nije dovoljno tek prosuti latice ruža pod tlo onoga koga ljubimo, već pogledati da li mu svaki korak možemo učiniti bezbolnim i lakim.
Da li ga možemo zaštititi i od nas samih i ostati verni emociji kojom smo ga darivali.

Ljubav ne može da povredi u rukama onog koji zna šta ljubav jeste i ljubav može, ali u rukama nejakim, samoživim, plitkim i sebičnim - i bol i suze, pa čak i smrt donese.

Preuzeti odgovornost za svoju ljubav, onako, na pravi način - hrabrost je.
I koliko hrabrost, toliko i retkost, u ovom blesavom i samom sebi oprečnom vremenu.

Snasha Sa Salasha:

STA JE ZIVOT NEGO FANTAZIJA

Zivot je kao zvakaca guma- veliki izbor varijacija na istu temu.Raznobojna pakovanja, komadno ili po nekoliko komada u pakovanju.Zavisno od izdrzljivosti i upornosti konzumenta.Ukusi razliciti, od sladunjavih vocnih, sa optimistichnim ukusom, koji dodushe najbrze nestane, preko onih od limuna i pomorandze, od kojih vam se usta skupe, i od kojih vase pljuvacne zlezde dobiju shizofrenicni napad.Njihova aroma traje nesto duze i posle pocetnog shoka, pocinjete da uzivate u toj osvezavajucoj kiselosti.
Ipak, prednost dajem onim zvakama koje "lede vas dah", odstranjuju neprijatan zadah ranijih zivota.Prava zvaka za kompleksashe.Njihova zestina pruza lazni osecaj sigurnosti, jer, na kraju krajeva, sve zvake zavrshe isto.Pocinju da se raspadaju bas tu, u vashim ustima, i vi imate utisak da ste prevareni.U najboljem sluchaju, vashu isluzenu zvaku cete pazljivo umotati u papiric i sa malom dozom nelagodnosti je odloziti u za te potrebe namenjeno mesto.Vi ste, u svakom sluchaju, karakterna osoba.Ima onih, cije zvake zavrse na krajnje neprihvatljivim mestima.Takve zvake, iskoriscene i odbachene pokusavaju da nastave svoj patetichni zivot, zudeci za osvetom.Cuvajte se takvih zvaka, pravi su izvor nevolja. Ipak, na kraju, i one se stvrdnu i jednostavno odustanu.Zivot je kao zvakaca guma.

Ja

tetka V: ... srecem lepse, razgovaram sa elokventnijim, poznajem pametnije, obrazovanije, duhovitije, kreativnije, pazljivije...

da li zbog toga sto je umeo onako da me gleda dok smo guzvali jastuke íli zbog toga sto sam uzivala u nasoj tisini koja je bila sadrzajnija od svakog razgovora ili zbog toga sto je umeo da me iznenadi, sto je umeo savrseno da me razume, da postuje moje vreme, sto je umeo da me zadirkuje i u pravo vreme prestane ili mozda samo zbog toga sto se pojavio iznenada i ucinio da sve bude moguce u trenutku kada sam ja vapila za neznoscu i mislila da cu nestati ako me neko uskoro ne uhvati za ruku ili zbog toga sto sam beskrajno uzivala da pravim veceru dok je on u susednoj sobi suskao novinama...javljao se na telefon, ispunjavao sobu smehom i mene toplinom... ili zato sto sam sa nestrpljenjem iscekivala vece, noc... onaj trenutak kada ugasimo svetlo u sobi koja mirise na srecu i potpunu ispunjenost i pastu za zube... taj trenutak kada se ugnjezdim na njegovo rame za koje sam mislila da je bas za moju glavu napravljeno i kada ga svaki put kada se u toku noci okrenem ili pomerim poljubim... u ledja, vrat, rame... pa onda budjenje... cupava i musava a nekom lepa...

da li zbog svega toga ili zato sto nije moj uprkos tome sto sam ja jos uvek njegova... samo on je taj...

taj zbog koga ja sa cetrdeset prolazeci parkom pored moje kuce primetim da placem, jer znam da me nece pozvati da mi pozeli laku noc... koja zbog mirisa necijeg parfema koji je ostao u liftu gubim ravnotezu... koja svaki put kada dodje poruka na moj telefon pomislim...

jer samo je on kriv sto sam pomislila da ce trajati vecno zbog toga sto me je onako gledao... grlio... ljubio dok sam mu citala malog princa, a suze mi se kotrljale niz lice u cafe de la pix, uz sampanjac i krisom bacene poglede bogatih baka kojima nista nije bilo jasno...

... a usi su mi tako gorele dok me je ljubio priljubljenu uz orman nase pariske sobe...

...kad ce opet da gore... pa makar izgorele...

cile011

Ubezeknem se od straha pri pomisli da bih mogla da zavolim i da bi mogao da me zavoli neko meni nalik.

Ja volim rime, ritmove i igre. A ekonomija? A sabiranje? Morao bi da ih voli on. Ako ne bude tako, kad se, na kraju meseca, nakon svih ritmova i rima, zora dochekanih u polusnevanju saberemo - oduzecemo se .

Mene nezznosti zdrobe il' zarobe, preplavljuju me fluidi i fragmenti. A ko ce da sklopi celu sliku, ako je i on od utisaka sastavljen?

Ja se velike vode bojim, a prostranstva me privlache. Ko ce jedra da napuni, strahove odagna i ladju pokrene ako se i on brchka u plicaku?

"Neki budu ruzzino drvo, neki ruzzokradice". A ja... Ja bih da budemo on i ja i da slichnost koja nas vezuje bude nashe prihvatanje nashih razlichitosti.