Romance Cafe forums

Greenisgoodforeyes: Ja ljudima pričam. I previše. I negde premalo. I jedno i drugo. Znam da znate da je i to moguće. Iznosiš kao sebe, unutrašnjost, osećanja, raspoloženja, misli, stavove... a opet, negde se čuvaš, pa te ne poznaju svi onako kako ti sam u sebi jesi, pa ne znaju baš uvek da te je nešto pogodilo (ne znaju, često ne zato što im nije stalo, nego, ma bre, Suzana, ne poznaješ ni ti svoju glavudžu, mačeta bi ti trebala da se probijaš kroz nju, kako drugi da pronađu baš onu orhidejicu koju bi ti volela da oni pronađu!!?? )

Što će reći, da govorim, i da, nekad me i nema...

Ljude ne pitam uopšte. Mislim, ako ja pričam, pričaće i meni. Logično mi je da pričaju. Kada vide da se otvaram, otvoriće se i oni. A ako neće, šta mi vredi da pitam...

I sada dolazimo do još nečega. Do zloupotrebe. Do toga da neko vidi da nećete da rondate po njegovom životu, da ste od onih koji ne zadiru... I ondaK ispadne da ste nekom pružili na dlanu i svoje prijatelje i svoje misli, i svoje širom otvorene oči, i spuštene trepavice, i mrštenje kada sunce sine a vi niste poneli naočari, i svoju sobu, i kutiju sa mindjušama, i način na koji trpate začine u klopu i na koji ližete čokoladu sa prstiju... I sve to... I da ste, na primer, voleli fantoma, koji vam nije rekao nista...

To JESTE moj problem. Zato stalno i razmišljam o govorenju i podrazumevanju...

A trpanje nosa... ma to je jednostavno stvar nakazne anatomije... mentalne!

triViALna:

a sto volEm da citiram sebe ihhhhhh...
a tek da se objasnjavam naknadno (trep-trep)...
kako god, ne volEm da odvalim, a da ne objasnim "odvalu", pa cu ovom prilikom & raspolozenjem da se raspisHem...


Interesantno je koliko stoleca su ljudi proveli u borbi za slobodu. Sloboda je ono sto pokrece i nepokretne. Sloboda je velicanstvena. Za nista nije umrlo ili bilo ubijeno vise ljudi nego za tu slobodu. I nakon puna dva milenijuma smo navodno konacno stigli do stepena gde se niko vise ne usudjuje drmati to pravo slobode u svim mogucim zivotnim sferama. Rekao bi covek ova ljudska vrsta je napredovala…Ali nije.
Nije zato, sto bi svako rado neogranicenu slobodu, ali da za nju nista ne plati. Svako bi da je u svemu slobodan, ali ni pod razno da snosi odgovornost za sopstvena slobodna dela. Ja bih da odlucujem, ali da ne snosim konsekvence odluke. Ja bih da se sexam kao zensko, ali da posle sexa budem musko. Ja bih da rodim, ali da moje telo ostane "netaknuto". Ja bih da "imam", ali nista da ne rizikujem za taj "dobitak". Ja bih da sam NEZAVISNA, ali da igram u ZAVISNIM igrama. Ja bih sve da mogu i smem, ali za eventualne "greske" u proceni ili takozvane kolateralne stete da drugi budu krivi.

Sve bih ja, celokupnu slobodu od napred i nazad, samo ODGOVORNOST za moju sopstvenu slobodu necu, to breme cu da svalim na tudja ledja. Iliti narodski recHeno :"I ja bih da se qrcim iako znam da ne znam da letim!" Jesam sa ovim poprilicno banalna, ali tacno toliko banalno se danas zivi na ovom "slobodnom" svetu.

Koliko prezirem one koji pokusavaju da izgrade sopstvenu slobodu kroz oduzimanje te iste slobode nekome drugome, toliko prezirem i one koji bi od slobode da proberu "dobitak" a "rizik gubitka" da odbace ili svale na "nekoga, negde, nekada, zbog necega, za nesto…".

Ko god glasno uzvikuje sve te silne parole o slobodi, neka u istom dahu plati i cenu slobode, jer je svaka sloboda ima.
Koliko i sta kosta sloboda? -Kosta tacno onoliko, koliko smo slobodni za "slobodu", dakle NEZAVISNI...

Divlja u srcu: svaki put...
i ne mislim da je to narocita sreca u zivotu
svaki put se desavalo isto: vidim,i prepoznam,i znam da cu voleti
i onda to traje prokleto dugo,i traje,i traje,cak i kad vise nismo zajedno,cak i kad nismo ni blizu,cak i kad svako od nas vodi svoj zivot
ali ta crta prepoznavanje i neobjasnjive bliskosti ostaje izmedju nas,i taj neko mi dodje k`o deo mene,ko ruka,neodvojiv
poslednji put sam skroz poblesavila....
nije strasna fatalnost susreta,strasne su one pauze izmedju....duge i neprozirne,ko vecnost....
i strasna je moja odanost

lily66: Bas ovih dana sam dosla u situaciju da «progledam» i shvatim da sam posle mnogo godina i nekih dugih veza..i pauza koje su sledile..i raznih druzenja i upoznavanja , dosla u fazu strashnog umora , onog gde usput cushkas delice sebe u zadnje coskove, pa onda kad mislis da je sve u stvari tu i da to mozes da izvuces kad hoces, nisi u stanju da to vratis na povrsinu..
Cak i prijatelje uspes da zavaras da si dobro, da ti je zivot pod kontrolom, da si zadovoljan...
Srecom , postoje jos uvek oni malobrojni entuzijati, ljudi sa dushom i voljom da vide i prepoznaju ostatke neceg pravog u drugima. Koliko je samo snage i zelje i potrosenih reci trebalo, koliko razlicitih metoda za «istresanje iz gaca».
A borila sam se lavovski da dokazem kako nije tacno da sam postala povrshna, kako nije tacno da stavljam na vagu sve, a nudim samo mrvice (doduse, dobro upakovane), kako sam u stvari srecna i zadovoljna i kako nije tacno da sve to radim da bi se manje trosila i da bi manje sebe dala.
I naravno, takva kakva sam bila mogla sam da dobijem za uzvrat samo nesto povrsno i polovicno i zamalo da ne vidim ispred nosa ono sto stvarno vredi. A mozda sam i prepoznala ono pravo, ali se uplsila da cu sad morati iz korena i radikalno da radim na sebi.
Da ne duzim (mada sam vec smorila pricom), resih tako da se izborim za sebe, da bi imala sta da dam...
A dragi ljudi i pravi prijatelji ce jednostavno razumeti ....

#33: (18.10.2006. 22:1 CEKAM/NE CEKAM
...cHekam ...da osetIm vRtoglaVIcu...da MI se zaVrTI u glaVI kao karUsel...dA ne Mogu dA disHem....da neKO bUde staroModan...nePopravlJiVI romaTIcHar....
....BasH me bRiga ako Je to auT i neCu neObaveZno...iaKo je to In...i bRe veruJem da iMa josH taKVIh musHkih...
...ceKam da MI neKO saPuCe...dA me zgRli da pUca...da me zaSmeje zA beZveZe...da sHetamo...i nE govOrImo nisHta...da sE smesHkamo kao da Sve vEc znaMo..da pRepliCemo prste..da PlEshemo....
....CekaM...da....
kokolala (female, 33)
'...HoCu dA buDem volJena. RastRgnuTa oD LjubaVI. Da reZim, zaJeDno sA neKim...'

#52: (20.10.2006. 02:45) O ČEMU ĆUTIMO A BOLI NAS (by Deejana)
kad sve saberem i oduzmem...

...ja najvisHe cutim o sebi, a boli me...
...i da, uhvatim samu sebe u tome da u svim dnevnim & nocHnim pricama najmanje pricam o sebi...o svemu drugome, da, ali najmanje o sebi...


i setim se tako onog "davanja sebe"...

davanje sebe celom svetu je sigurnost, dok je davanje sebe samo jednom coveku opasno kockanje, jer ceo svet ti ne moze nisHta, jedan covek ti moze sve...
triViALna (female, 30 )
tacHka, tacHka, tacHkica...

#74: (21.10.2006. 09:37) LJUBAV ILI KARIJERA?!?
Cudno je to ...
Kada volis, zaboravis na karijeru.
Zaboravis na dnevnu rutinu.
Zaboravis na sitne jajare i probleme kojih ti je pun Q.
Zaboravis da dises.
Zaboravis, ali ti prava ljubav ne dozvoljava da zapustis karijeru.
Vec ti iskreno kaze sta da radis i znas da je svaka njena rec stepenik kojim se penjes ka lepsem zivotu.
I zato, svakako, ljubav.
Fuck the karijera.

SARMANTNIVITEZ (male, 44)
DIGNUM LAUDE MUSA VIRUM VETAT MORI