Romance Cafe forums

ferlucifer


VIP#47: (21.06.2007. 20:06) Ulice kojima jedva živa prolazim.............
20. oktobar.........godina 2001....
potpuno sam sigurna da sam se probudila.......mada...

gledam kroz prozor i ne znam...ne vidim...ne čujem ništa......čak ni ptice koje su do juče u parku preko puta naše kuće neprestano pevale..........
i danju i noću........
htela bih negde da krenem...nemam pojma gde, samo da izadjem, da odem, da nestanem...da me nema........a ni ne znam tačno zašto ?
znam samo...da se juče desilo nešto strašno....nešto mnogo strašno...nešto najstrašnije...ali ne mogu da se setim šta ?,jer ono što ne želim da poverujem uvek-odmah...istog trena obrišem...zaboravim...
razmišljam ...gde li je sada on...kako ga u kući nema ,a nije me probudio,
nije mi se čak ni javio...nije mi rekao ni gde ide .....................................
i gde sada ja da idem ...da ga tražim.......
ostaću ipak tu...u kući...

Posle skoro sedam godina, nisam uspela da se snadjem....sama...u ovom njegovom gradu...............u kome je svaka ulica bila naša....
u kome me svaki deo grada, svaka raskrsnica, svaka zgrada, svaki lokal, svako drvo, svaki saobraćajni znak, svaka pesma....i svaki čovek........
podseća na njega.
Ne mogu, ne želim, ne umem, neću......... i ne smem......teško mi je.....
jedva preživim neke prolaske...kroz neke ulice........ali ...
moram dete da " vodim kroz život "...ne mogu njega da zatvorimu kuću
- kao što bih sebe....najradije !

...a ako već ne mogu da se zatvorim u kuću, koju smo u šali gnezdom zvali.........ići ću tim prokletim " ulicama...ali ću gnezdo " uništiti "......
šta će mi............................ a ne treba ni detetu
od žive majke "grob ".

i jedino znam...pored te kuće nikada više neću proći...


ferlucifer (female, 91)
...nemoj srećo...nemoj danas....... .....da se zezas sa mnom

I meni se dopada ova salva emocija.Uz jedno veliko "uF"...
Ali posle njega osmeh i zakesnela rodjendanska zzelja Lucy.Lepa,jako lepa.

@greenisgoodforeyesandheartiwouldsayso.................
A je l' mora svaki dan da se nešto napiše ?
Pita jedna koja je izbivala mesecima
Romance cafe ne radi vec treći dan, i, da nije toga, ko zna kada bih ja pisala ponovo.
Ajme, kakva pomama, kakva histerija, kakve traume, kako su ljudi navučeni! Pa šta ako sam ja moderator, kao ni oni što ne znaju kada će omiljeni nam/im virtuelni kafić proraditi, isto tako ne znam ni ja. A pišu mi, sve kao onako, sve kao ne interesuje ih toliko, sve kao jesu zagolicani, ali nije im frka. ... (da ne psujem ) nije! I meni bi bila da nije odluke koju kao pokušavam da sprovedem u delo. I tako, dođem i ovog jutra ja na posao, pokušam da se konetkujem na Romans, a ono ne radiiiiiiiiiiiii. I ja mirna, jer, kad ne radi, sve dok ne radi, neću ni pokušavati grčevito i obezglavljeno, iznova i iznova, iz minuta u minut, neću ni gledati da li je on tu, da li je pisao, sa kim priča, kome je pisao, o kome je pisao, na koga je mislio kada je pisao, kako je stvarno mislio na sve i na nikog posebno... Neću pokušavati samo zato što ne mogu.
Tako, čudo ne radi, a ja sam, paradoksalno, mirnija od drugih, od onih koji tamo ne dolaze zato što imaju grčevitu potrebu za nekim.
Kakve su njihove potrebe ondaK? Za nekim ili za nečim? Za čim? I šta je to nešto? I kakva je to zavodljiva opasnost, "neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i muti svest"?
A kakve su moje potrebe? Za nekim ili za nečim?
Da ne tupim o fenomenologiji ovog jutra. Niti o metafizici. Niti o otuđenju.
Jedno znam. Meni treba zaprečiti sve puteve. Jedino tako ću možda uspeti da sprovedem u delo sopstvene "odluke".
Izem ti karakter!
Dobro jutro, mentolko!


one of the few...... .....greeny falis.....

... ….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san……..


….sedim za stolom drumske kafane na putu od grahova prema risnu. U društvu sam još 8 muškaraca. Profesionalno zavisni od turističke privrede.

….kafana kao kafana. Reklo bi se…..

….neko te ima noćas neko te voli noćas to nisam ja…..dolazi iz solidnog kućnog stereo uređaja.

Konobarica riđokosa mršavica sa više od 180cm visine, uklapa se u raspon godina 25 i više. Pred kafanom parkirano 4-5 teških kamiona sa bh-rs-cg tablicama. Njihove posade ispijaju kafe i kisele vode pod odrinom sa gustom lozom.

….neko nas je poslao u obilazak puta koji je pravio stari otac nacije kome danas mladi oci nacije prigovaraju da nije bio dovoljno nacionalno svestan.

Put je danas zaista idiličan, kako je izgledao u vreme izgradnje i pune komercijalne upotrebe mrzelo me da zamišljam. Minibus je usput otkazao poslušnost jednom od 9 izabranih. Rekao nam je: jebiga momci, prokuvao je nisam primetio na vreme, nema paljenja pre nego se zameni zaptivka na glavi, šlep će doći kad dođe, ako nije kakva preša vodim vas kod mene kući imam i bazen.

….jednoglasnom tihom aklamacijom usvojeno. trojica od devetorice su se povukli u stranu da telefoniraju. Jedan je rekao: pakleno je sad za kretanje idemo do kafane, produžićemo kad preladi.

….sad smo tu pod odrinom. Na beloj neonskoj reklami piše kafana….

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

…putem nailazi pogrebna povorka. Sunce je zašlo iza oblaka koji do tada, siguran sam, nije postojao. Muzika je utihnula.

Riđokosa visoka konobarica u crvenoj majici kratkih rukava i izbledelim farmericama sa brižljivo negovanim stopalima u letnjim sandalama i crveno lakiranim noktima kose vezane u rep je prišla ivici ceste i mirno stala. Posade teških kamiona staju pored nje duž ceste. Prilazi i poštar, priključuje im se i starica koja je na kamenu pod smokvom sedela i čekala. Stoje u nizu duž ceste. Ustaje i polazi naš vozač, ustajemo i mi. Stajemo u niz duž ceste.

Kolona prolazi. Drvena piramida na čelu, slika pokojnika, venac, buketi cveća, šest muškaraca koji na ramenima nose drveni kovčeg, ožalošćeni, rodbina, komšije….

….kaže novak kilibarda u fazonu umri đe oćeš al dođi u nikšić da te ožale. Tu su sprovodi kilometarski. U gradskoj kapeli su četiri prostorije, sramota je izjaviti saučešće u jednoj, a ne učiniti to i u drugim prostorijama…

….kolona i dalje prolazi. Već upadljivo bulje u naše čelo kolone oličeno u liku riđokose konobarice. ona gleda u asfalt ispred sebe i moli povremeno krsteći se. Kolona i dalje prolazi.

Riđokosa odlučuje da je bilo dovoljno. Ulazi u kafanu. Za njom i ostali. Apsolutna tišina. Starica se pridružuje za stolom dvojici kamiondžija. Obojica imaju dugu kosu sa bebi licima. Nemaju više od trideset.

….ova mala što vas gosti ođe mi je unuka. Ostala mi iza pokojnog sina. Poginuo u kolima osamdeseprve. Sa ženom. Ova mala bila kod mene ođe, a oni tamo. u vojvodinu. Ovi što ga pronesoše bio joj prvi momak. Dok je još bila ođe u školu. On posle pošo u švesku a ona na velike škole u prištinu. Bio on stariji od nje desegodina. Eto siroma, neki dan ga strefilo tamo bez iđe ikog svog. Strani ljudi ga donijeli braći da ga sarane. A čegovići ste vi đeco ?

….baba aj ti samnom do kosijereva neka Rade nek radi, kaže dugokosi kamiondžija. Kreću. Starica se penje u visoku kabinu volvo-a. Tišina. Zvuk gusala sa stereo uređaja je prekida….


…poleće soko sa vite jele, spuštio krila do crne zemlje

Poleće soko i nisko pade, žalosno pismo đevojci dade

Đevojko moja raspleti kose mrtvog ti dragog kroz selo nose…..

……prasak razbijene čaše…..stereo je zamukao. Prasak razbijenog stakla i na terasu izleće grlić slomljene flaše. Gosti u tišini napuštaju terasu. Mi ostajemo. Sunce je pojelo oblak i sada rasteruje zaostali dim teških volvoa i scania…

….opet je jara i tišina. Vozač ulazi u kafanu. Izlazi. Išla je samnom u gimnaziju. Nisam je video od mature. Ja otišao za beograd ona za prištinu. Ćutimo.

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san….

….zvuk sterea prekida tišinu….

….prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde, slušamo vesti što su upravo stigle. Kažu da imamo još samo par godina za nas….

….na vratima kafane pojavila se riđokosa rada.

….u etno beloj haljini od lana, dužina pada preko kolena, lučno zatvorenog poprsja, po dnu vez. Letnje sandale salivene uz preplanulu nogu. Crni lak na noktima. Brdo riđe raspuštene kose do polovine leđa. Oči nisu bile plave .

prišla je i rekla: ako te zamolim da me fotografišeš kako mogu dobiti fotografije ? stala je ispred ulaza u kafanu. Hoću da me fotografišeš cijelu ispred ovih vrata. Da se vidi natpis kafana. Hoću i da se lijepo vide i haljina, ja sam je šila i vez, ja sam ga vezla i sandale, i hoću da budem lijepa na slici.

Ja se danas udajem, kao što vidiš………

….ovaj krug sam krug sa razbio u vetar rasuo čuo se stereo….

…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……
….sedimo pod odrinom. Nas 9 izabranih. Tišina je. Riđokosa Rada je nestala u unutrašnjosti kafane. Naš vozač je par puta odlazio unutra i ćutke donosio mineralne vode. Stereo je vrteo neku muziku onda je ućutao.

Na terasu je ušao poštar. Riđokosa Rada se pojavila na vratima kafane. Drago, reci ljudima da kafana ne radi sedam dana ! poštar je ustao i krenuo ka cesti. Riđokosa Rada je utonula u mrak kafane.

Pojavila se sa ružom u ruci. Zatvorila je gvozdenu kapiju terase. Drago, reci Jovanki, neprebol i nek ne dolazi. Oću Rade, zovi je ti ako ti treba ! Doviđenja Rade !

Ovo mu je zet. Za istom sestrom. Stajala je sa tamno crvenom ružom u ruci. Naručila sam mu ruže u Švedskoj. Putovale su sa njim. Jutros na saučešću sam iz buketa uzela ovu.

Sa kolica je uzela providnu usku vazu sipala rosu: Dobro mi došli kićani svatovi, jeste li mi se svati umorili ? Dušane reci svatovima noćas konačite ovdje. i sjutra na ručak. Nestaje u tami kafane. Devet vaspostavljenih svata gleda u ružu na stolu i puši.

Ovde gore su sobe za spavanje, tu joj đed sa majčine strane držao kafanu. Ona je završila ekonomiju, radila je po moru, ovo je jesenas otvorila. Majka joj bila jedinica ovo je sve njeno, ima i očevine oko granice. Sa njenim rođacima sarađuje, očevi poslovni prijatelji. Neki od njih su danas bili u povorci.


…..stereo se oglasio…marija šerifović molitva neki dance remix…..

….na odrinom zaklonjenim prozorima čulo se otvaranje žaluzina. Pojavila se na vratima kafane gurajući kolica pored sebe.


….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

….ona je bila gimnazijalka, a on je dolazio kolima pred gimnaziju. Bili su momak i đevojka. Bila je nevina do treće godine fakulteta. On joj bio prvi frajer. Onda je on poša u Švedsku. Imala je momka kao apsolventkinja u prištini. Pomirili su se dvijehiljadite, za novu godinu, u budvi, ona je bila sa drugaricama, nije radila. On je radio sa kolima i kupio je pljac za auto pljac. On je šezdeset peto ona sedamdeset drugo. Otvaranje kafane nije pravila. Da ne bude otvaranje prije njegovog. Sanjala je skoro da se udaje i nije joj se svidjelo.

Loza je nedovoljna, jel ima neko od vas, kićanih svatova, nešto ?

…..telefoni počinju da rade. Riđokosa Rada traži odgovarajuću radio stanicu. Od devet izabranih šest je organizovalo odlazak. Ostajemo nas trojica. Ispraćamo one koji odlaze. Prelazimo u unutrašnje dvorište. Servirani su ovali sa mezom. Dva džointa kruže. Dušan se smeje. Zdravko gleda u sunce na zalasku. Riđokosa Rada pali novi džok. Pratim. Dušan je odlučio i odlazi. Crnjak mu je. Zdravko se smeje i govori: komandire, aj živeli ! pali novi džok. Živeli !

…..izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze čulo se iz zvučnika………


…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..
...


...
ca blues

U nekom drugom zivotu...

Bicu voda.

Sa prirodnom tendencijom tecu iz visina u doline i skupljati se u najnizoj tacki. Uz pomoc sunca dizacu se neumorno u vazdusne visine i setati kao oblak iznad zemlje do nekog mesta na kome cu pozeleti da kisim iz nebeskih visina preko planina i dolina do mora…A u morima, pre sledeceg ciklusa necu mirovati. Pomerace me nevidljiva ruka. Lomicu se u valovima bespomocno na ostrim pucinama i distancirati graciozno pod plastom meseca, dok ce u mojim dubinama harati nepredvidive struje…

Kontinuirano prisutna, ali uvek sa novim licem…
Ko u meni bude trazio odraz…videce uvek nepoznati…

Lebdece magla iznad moje povrsine. Neki cudni, misteriozni plast, satkan od najagilnijih dubinskih kapljica vodene duse koje su zelele da promene agregatno stanje u nedodirljivo ali sveprisutno naslucenje, predosecaj, nagovestaj, poeziju, pricu, sliku ili…neku nefixiranu ideju…

Uvek ce me biti.


triViALna

Prokleta sam, jede mi se slatko od lubenica!
Toga sada nema u krugu od 250 kilometara!
Mislim da sam u delirijumu.......slatko od ruža.......šerbe od ruža......aleja pod kestenovima........Bosna......moj djed..........vidim sebe kako trčim po avliji......vidim brata........on je mlađi, još ne hoda.........maslačak do koljena.........moja strina......uvek u žurbi, udovica.........sestre.......težak, slatkast miris u vazduhu.......lijepi se ljeto...... trešnje koje ne mogu da dohvatim........prezrele šljive guram u hljeb....jedem........brda kukuruza........puštaju me da se valjam........da rasipam.......da propadam u zrna do koljena...........neko zahvata vodu iz bunara, čujem kako kofa udara u zidove.........zalivaju pumpu, presušila..........kapi vode padaju po mojim golim, prašnjavim nogama........maaamaaaa, vidi putiće po nogama.........ona soba....ONA............stričeve slike.......onaj miris tajne......i bajke.....šare na zidu koje pravi sunce..............ovo je dvorac a ja sam princeza...........otac.......hvata me za ruke, za mišice........šake mu ogromne, snažne.......trese me........neeeemoj, goooliiiicaš meee.............i mrak. Maslačka još ima........do koljena.

Koreni, seobe, kejovi i praskozorja...

Greenisgoodforeyes 2.8.2006. 13:45

Cile:

Gde? I zarad kojih zzelja? Za kojim putokazom? I koji cete prostor i zashto bash taj poslednjom stanicom proglasiti? I ko ce vas i shta tamo dochekati?

Ja:

Pre koju godinu meni je neko postavio pitanje: "Da li bi mogla ovde da živiš?" Ja rekla: "Mogla bih ja da živim bilo gde, važno je kako i sa kim". OndaK smo se dogovorili da dođem ponovo. A ovaj razgovor se vodio na putu do aerodroma, pri kraju prvog susreta sa čovekom koga sam znala samo sa Neta, otišla da ga upoznam, prebirala sa njim njegove knjige i muziku i prijatelje i klopu koju sprema (niko ne kuva kao Mladen), prebirala i upoznavala i živela sa nepoznatim pa poznatim petnaest dana. I kojeg sam zavolela. Kada sam se odlučila da putujem - pre nego što me je neko nepoznat a iz reči poznat i drag i prijatelj već a željen bar u mislima i drugačije dočekao sa buketom od suncokreta i voćkica nekih, pravim olandskim, pre nego što me je dočekao na amsterdamskom aerodromu; taj put do mesta gde se putnici dočekuju jedna je od onih Dream Raiderovih ulica kojima verovatno nikada više neću proći - kada sam odlučila da putujem, svi su mislili da sam totalni kreten i kako smem i ko zna ko je on... I ja otišla u Roterdam. I vratila se ponovo, da vidim da li bi tamo mogao da bude moj dom, sa tim čovekom koji liči na Freda Kremenka i koji kuva najbolje na svetu, i koji je mrgudan a dobar i tezak sam sebi a tezak i drugima. I meni. I koji je preosetljiv kao i ja, samo sto je on oko sebe podigao zidove.

Svaki sledeći odlazak bio je novi pokušaj. Bolan i uzbudljiv i nežan... Da, mislila sam da bih mogla da živim u toj ravnici, na tim širokim autoputevima (joj, sto volEm da me voze, voze, ne vozaju , a kako on leeeeeeeeepo vozi, i kakvu samo muziku slusa, i ja se sada secam kako sam kunjala, a brzinu ne osecas a brzina lepa i neko ko stalno zvoca ali ga ja volim tu), da čekam onako ušuškano i lepo da se neko vrati sa posla. (Kada oblaci naiđu, nije bilo lepšeg mesta na svetu od Olandije).

Pade mi na pamet jedna druga tema... mimoilaženja u vremenu, sa dragima i komplikovanima kao što smo i mi sami... pa posle gledaš nekog u oči, kao što sam ga ja gledala ovog juna na aerodromu u Beogradu... i lepo ti sto vidis nekog dragog... i tužno... jer je nešto moglo da bude a izmaklo iz prstiju... i tužno i lepo...

Hm, ja sam mislila da bih mogla da živim u Roterdamu. I tamo sam se blentavo i uputila. I opet bih nekuda krenula bez razmišljanja, čak i ako bih krenula sa strepnjom... Pa stvarno je važno kako si i sa kim... a gde si... ma nema veze i da je u ... na primer

I opet bih. A kuda ću, pojma nemam!

kometa55


VIP#53: (03.07.2007. 12:13) Ulica kojom vise ne prolazim
.....nekada ulica puna ljubavi, smeha, radosti....

.....danas....ulica tuge, suza, uspomena, rana koje nikada neće zarasti... i....koja me "šalje" u jednu drugu ulicu gde moja ljubav spava večnim snom
kometa55 (female, 55)

...mislim da rukopis prepoznajete svi ...

...moram jos ovo: kada sam tek pocinjao da upoznajem forum i ljude koji pisu na njemu postojala je tema koja se zvala "Bez cega ne mozete da zamislite dan" i bilo je tu svakakvih odgovora,od najkracih do epskih raspisivanja,a doticna dama je odgovorila ovako: Bez noci...kupivsi me za sva vremena...

...jeste,originalnost je ono sto fali ovome svetu,i pomalo mi smeta kada na ovoj temi vidim kopipejstove kao najbolje postove ikad,no to je ionako samo moje misljenje,pomalo dzangrizavo i totalno nebitno za sve vas koji uzivate u njima...

#5: (09.02.2007. 20:14) Elitizmom protiv Populizma
Ma jeste, sutra malo, elita jeste avangarda, elitizam je defektna interpretacija znacaja elite. Meni su tu definicije neshto smuljane...

A, da bih objasnila, evo izvoda iz novog rechnika stranih rechi i izraza, Klajna i Shipke (da ne tupim ja, ajde da citiram njih):

Elita - odabrani, vrhunski, najistaknutiji krug ljudi u drustvu ili odredjenom njenom delu
Elitista - onaj koji naglasava ulogu elite u drustvu (ja bih rekla PREnaglasava)
Elitizam - sveukupnost stavova elitista (ne elite, obrati pazznju)

Elitizam nema veze sa izuzetnoscu, on ima veze sa prenaglasavanjem te izuzetnosti, i otuda se granichi sa bahatoscu. A primer - kad vidim kako vrli nam rezziser Goran Paskaljevic krene da prica o elitnom i izuzetnom i gradjanskom i bla bla, sa onim blaziranim izrazom na licu, creeeva mi se okrenu.

Zbog svega toga, i uprkos tome sto su izuzetni pojedinci ono zbog cega ovaj svet i njegova istorija, ciklicna, glupa, istorija uspona i padova, olovnih vremena, tek tu i tamo prekinutim nekim srebrnkastim i zlatkastim periodom - uprkos tome sto su izuzetni pojedinci ono zbog cega ovaj svet bashtini neko pravo na buducnost, kada se posmatraju pojave, slojevi, kada se elitizam i populizam posmatraju kao iskrivljene tendencije odredjenih socijalno-kuliturno-umetnickih grupa, populizam je kao negativna odrednica daleko manje negativan od elitizma.

Jer, ma kakvom se kulturom bilo ko odlikovao, dizanje nosa izraz je nekulture, pogresnih sudova i primitivizma. Populizam sam po sebi nosi taj elemenat "narodskog", pa je njegova devijacija vec upisana u njegovu definiciju.

Organski ne podnosim neopravdani elitizam!


Izmenjeno 1 put(a), poslednja izmena (Zelda) 09.02.2007. 20:17

Zelda (female, 37)
Prijatna je spoznaja da postojiš u drugačijoj logici. To liči na slobodu.

... ...