Romance Cafe forums

_____________

Mislim da ne volim ono što bi se moglo nazvati Clasique Romantique ... .
"Romantičan muškarac" mi zvuči nekako ... ... svilen(kast(riran))o ... ...


Ali ...
kada "neko" uspe da (mi) od svakog susreta, pogleda, poziva, razgovora, dolaska ... ( ) ...
pa i odlaska ...
dočara ... lebdenje po SEDMOM NEBU ...
... valjda (mi) je to (ta) ... r o m a n t i k a ...

U tom slutchaju, ja sam veoma veoooooma romantična ... ...

,...........


..vazno da ti je lepo,nema veze kako se zove. .al taj osecaj o kome ti pises u strucnoj literaturi zovu...dizze ti se na njega...iliti kad ga vidis spadaju ti gace..

koj moj u ovaj kasni sat ja ispod tvog balkona ovo radim... kad ti ne volis nas svilenkaste romantike. ...ufff

...bila je zima, a posto je moja bivsa devojcica jako volela da se seta (ne birajuci vremenske uslove) primorala me da odemo na dugu setnju po snegu...koji ja inace izrazito ne volim, ali je tad bio onako blestece beo, i po drvecu je inje pravilo najrazlicitije i najfinije ukarase koji se ne mogu pronaci ni u jednoj prodavnici...a sneg je bio celac, neprogazen, i jedino na sta smo nailazili su bili tragovi zeka i fazana, pored zbunja gde su trazili zaklon od lisica ili, jos vise, od ludih lovaca...

...bila je zima, ali mi nije bilo hladno...postoje trenuci koje pijes kao zedan vode, znajuci koliko su retki i neponovljivi ("...postoje, eto, trenuci kada se i ja opustim, kad sam, cak, srecan...al' bude mi nekako neprijatno. Kao da tu nesto nije u redu..." )...ceo taj dan je bio takav, od ranog jutra...i tako smo nas dvoje stigli do potoka, bio je okovan ledom a voda je tiho zuborila ispod leda, odnoseci svoj sapat nizvodno, prema drugim ljudima zeljnim da ga cuju...ledenice su visile sa grana iznad njega...u jednom trenutku, ona otkine jednu, uzme je u ruku, pogleda me pravo u oci i kaze: "Vidi...kao mali k...c..."...mogu samo da zamislim koji sam izraz lica imao (verovatno onaj blago otvorenih usta i razrogacenih ociju ) a onda je ona, gledajuci me ispod oka (a imala je pogled u kome je bio i andjeo i djavo, i bezbroj iskrica (dal' su bile zvezda, ko ce ga znati) pride i cini mi se da je mogao da otopi sav sneg odavde do Kilimandzara) dodala: "A jel' si primetio da nisam napravila pleonazam?"

...bila je zima, i tog trenutka sam prepoznao da je sve sto zelim od jedne zene zrnce ludila (ako moze tako da se nazove) i saznanje da sa njom nikada nece moci da mi bude dosadno...retki su momenti kada me neko bukvalno obori s nogu, a to se, eto, desilo tada...ja za romanticnije ne znam. I ne treba mi.

Eto...

Kome sad usne ljubis do zore

- Osvajaci


Oci mi tope se,
Dok vetar sa stola pesme mi brise,
Koji stih sad razum da krene,
Kada tu tebe nema vise.

Lice moje nebo je,
I iz njega iste padaju kise,
Koji stih sad razum da krene,
Kada tu tebe nema vise.

Kome sad usne ljubis do zore,
Mozda to nebo zna.
Hladna noc je dok misli mi gore,
Dal' volim il' mrzim ja.

Al negde jos cuvam sam
I oci zelene od gora vece.
I ko sad nezno rame da mazi,
Niko to vise ne moze i nece.

Kome sad usne ljubis do zore,
Mozda to nebo zna.
Hladna noc je dok misli mi gore,
Dal' volim il' mrzim ja (a koga volim ja).

...
sjajan teXt
... nedostaje mi Mali Princ ... ali, to je, naravno, za neku drugu temu ...

Divni ste tako romanticni... ..mada Bukijev prikaz mi se najvise dopao...

romantika se desi onog trenutka kada upoznas osobu slicnu tebi... i onda se dese sve one nezne reci koje smo cuvali u sebi nesvesno i nismo ni znali da su tu...

16.01.2008, 17:01

"...ovako nesto...


...bila je zima, a posto je moja bivsa devojcica jako volela da se seta (ne birajuci vremenske uslove) primorala me da odemo na dugu setnju po snegu...koji ja inace izrazito ne volim, ali je tad bio onako blestece beo, i po drvecu je inje pravilo najrazlicitije i najfinije ukarase koji se ne mogu pronaci ni u jednoj prodavnici...a sneg je bio celac, neprogazen, i jedino na sta smo nailazili su bili tragovi zeka i fazana, pored zbunja gde su trazili zaklon od lisica ili, jos vise, od ludih lovaca...

...bila je zima, ali mi nije bilo hladno...postoje trenuci koje pijes kao zedan vode, znajuci koliko su retki i neponovljivi ("...postoje, eto, trenuci kada se i ja opustim, kad sam, cak, srecan...al' bude mi nekako neprijatno. Kao da tu nesto nije u redu..." )...ceo taj dan je bio takav, od ranog jutra...i tako smo nas dvoje stigli do potoka, bio je okovan ledom a voda je tiho zuborila ispod leda, odnoseci svoj sapat nizvodno, prema drugim ljudima zeljnim da ga cuju...ledenice su visile sa grana iznad njega...u jednom trenutku, ona otkine jednu, uzme je u ruku, pogleda me pravo u oci i kaze: "Vidi...kao mali k...c..."...mogu samo da zamislim koji sam izraz lica imao (verovatno onaj blago otvorenih usta i razrogacenih ociju ) a onda je ona, gledajuci me ispod oka (a imala je pogled u kome je bio i andjeo i djavo, i bezbroj iskrica (dal' su bile zvezda, ko ce ga znati) pride i cini mi se da je mogao da otopi sav sneg odavde do Kilimandzara) dodala: "A jel' si primetio da nisam napravila pleonazam?"

...bila je zima, i tog trenutka sam prepoznao da je sve sto zelim od jedne zene zrnce ludila (ako moze tako da se nazove) i saznanje da sa njom nikada nece moci da mi bude dosadno...retki su momenti kada me neko bukvalno obori s nogu, a to se, eto, desilo tada...ja za romanticnije ne znam. I ne treba mi.

Eto... "


... Sajber spejs je jedan jedini...

romantika naravno nisu samo reci, ili dela...romantika moze biti i mesto gde se nalaze on i ona...



@ buky i love you
stvarno si romantican slika je .. boli glava...je l to mozda uzeto iz "Titanic"-a?

Kao more, kao nebo, kao suma, kao ptica, kao oblak, kao leptir, kao zvezde, kao puteljak u sumrak sto se gubi neznano kud, kao stidljiva ljubicica u grmlju, kao pesma na uvo, kao treperenje vazduha na letnjoj zegi, kao vetar sto mirise na daleko poljsko cvece, kao mermerni plocnici davnih gradova, kao poljubac ljubavnika iz proslih, sadasnjih, budicih, svih vremena, kao...